Direktorka Belhospisa za Marker: Najteži pacijenti najčešće prepušteni sami sebi, prenamena kovid bolnica bi rešila samo deo problema (VIDEO)
Doktorka Aleksandra Marjanović, direktorka Belhospisa koji već dve decenije besplatno pruža pomoć najteže obolelima u Srbiji, rekla je u emisiji "Marker“ na Insajder televiziji da su najteži pacijenti najčešće, nažalost, prepušteni sami sebi. Ona smatra i da bi prenamena nekadašnjih kovid bolnica u centre za palijativno zbrinjavanje, o čemu je ranije postojao predlog, samo donekle rešila problem.
"Mi se 20 godina suočavamo sa najtežim pacijentima koji nam se obraćaju tražeći pomoć. Oni su najčešće prepušteni sami sebi. Jer, koliko god da naš sistem nudi određenu podršku dok je pacijent u okviru terapije i u okviru institucije, kada bude prepušten sebi - osim kućne nege i lečenja u okviru domova zdravlja – on ostaje sam. I najveću podršku pacijentima zapravo pružuju ti neformalni negovatelji, a to su članovi porodica koji su 24 sata, sedam dana u nedelji obuhvaćeni tim radom“, rekla je Marjanović.
Belhospis pruža pomoć u kućnim uslovima, a želja im je da obezbede i kapacitete za smeštaj teških pacijenata.
"To je naša bolna tačka. U našem nazivu je hospis, koji podrazumeva otvaranje bolničkog segmenta. Odnosno, to čak i nije pravi bolnički smeštaj, nego smeštaj za kraći period, ali u nekim dostojanstvenim uslovima, gde može i porodica da boravi, prosto da pacijent i na taj način dobije neki kvalitet van kućnih usluga. Nažalost, iako je to naš san već 20 godina, mi zbog određenih limitacija, odnosno činjenice da kao organizacija civilnog sektora nismo prepoznati od strane zdravstvenog sistema kao mogući pružaoci usluga, jedino možemo da pružamo uslugu u kući, u okviru licence koju imamo od ministarstva socijalne zaštite“, navela je sagovornica "Markera“.
Prema njenim rečima, potrebne su i određene izmene zakona, na kojima se trenutno i radi. Ona navodi da palijativna nega nije rezervisana samo za starije pacijente, već i za one ispod 65 godina. Jer, kako kaže, i kada se iscrpe terapijske opcije, pacijent može još dugo da funkcioniše i da živi, ali u okviru nekih dostojanstvenih uslova.
"Zbog te činjenice da je pacijentima potrebno pružiti neki komfor, ali i njihovim porodicama, potrebno bi bilo prilagoditi zakonsku regulativu. Zakon je već bio spreman da se izmeni, ušao je u skupštinsku proceduru, ali nažalost, zbog drugih prioriteta, nije došlo do realizacije. Međutim, mi smo ove jeseni dobili inicijativu da će biti uvedeni standardi u okviru već postojećih zakona u socijalnoj zaštiti, koji podrazumevaju socijalno-zdravstvene ustanove, koje bi mogle da omoguće i otvore vrata da se pruži dodatna usluga ovoj kategoriji pacijenata, koja nije samo u kući, već je potreban i taj hospis. To bi omogućilo i članovima porodica pacijenata izvestan predah, pauzu i oporavak da bi mogli da nastave da im pružaju podršku“, rekla je Marjanović.
Dodala je da se nada da će u Srbiju moći da se prenesu neka znanja iz zemalja koje su već napredovale u ovom segmentu, što bi, kako kaže, pomoglo da „napravimo možda naš srpski način, ali koji bi svakako ovoj velikoj i rastućoj kategoriji pacijenata i njihovim porodicama omogućilo zaista jedan dostojanstven život do kraja, ma kad on došao“.
Upitana o mogućnosti da se nekadašnje kovid bolnice pretvore u centre za palijativno zbrinjavanje, što je predlagala i bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić, sagovornica „Markera“ je rekla da bi to sigurno rešilo deo problema.
"Ali, ne treba zaboraviti da su te bolnice ipak građene namenski kao bolnice, a hospis je negde između, malo intimnija priča, gde je pacijent u nekom svom okruženju, a ne u sobama gde postoji desetak pacijenata. Ovo je prostor gde ima neku svoju intimu, neke svoje intimne stvari, slike, porodične detalje koji bi mu omogućili da se oseća što prijatnije. Ne treba zaboraviti da bi većina pacijenata - bez obzira koliko je teška njihova bolest i kakav je kraj - najviše želela da sam kraj dočeka u okviru svoje porodice, u okviru svoje kuće... Tako da su hospisi negde veza između, a ove (kovid) bolnice bi doprinele da se sve ovo olakša, ali ne bi u potpunosti odgovorile potrebama onih pravih hospisa“, zaključila je Aleksandra Marjanović.
Izvor: Insajder