Doc. dr Sanja Fric o netransparentnosti rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu: Nema svih ugovora sa podizvođačima (VIDEO)
Prilikom rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu nije bilo konkursa za izbor svih podizvođača, što otvara pitanje njihove stručnosti u izvođenju radova na stanici i nadstrešnici. Izveštaj ekspertske komisije profesora Beogradskog univerziteta ukazuje i na "fantomske firme", čije uključivanje u posao poskupljuje radove i ukazuje na nenamensko trošenje sredstava. Šta u građevinskom smislu predstavlja glavni problem angažovanja takvih firmi na tako važnim projektima i kakvi su rezultati rada ekspertske grupe koja je proveravala ispunjenost studentskih zahteva, za Marker govori docentkinja Građevinskog fakulteta Sanja Fric.
„Kada pogledamo komercijalni ugovor i njegov član 16, jasno je da država, u ovom slučaju finansijer i investitor, daje saglasnost na izbor svih podizvođača. Još u aprilu 2018. godine država je definisala set kriterijuma – njih 14 – koje je svaki potencijalni podizvođač morao da ispuni. Naglašavam, komercijalni ugovor je potpisan u julu 2018. godine“, navodi Fric.
Prema njenim rečima, u tom trenutku se tek radio idejni projekat.
„Dakle, nije bilo govora o izvođenju radova, a tih 14 kriterijuma bilo je jasno definisano. Oni su podrazumevali stručne reference, odsustvo negativnih referenci, odgovarajuće licence, potrebnu mehanizaciju – sve standardne zahteve. Kada posmatramo podizvođače angažovane na izgradnji stanice, u ovom konkretnom slučaju saglasnost investitora i finansijera postoji samo za jednog podizvođača. Za ostale angažovane firme ne postoji zvaničan zapis o saglasnosti države, a radili su i na glavnoj železničkoj zgradi“, ističe sagovornica Markera.
Nepotpuna dokumentacija i netransparentnost
Doc. dr Sanja Fric naglašava da se to nije smelo dogoditi. Prema komercijalnom ugovoru, država je dužna da da saglasnost investitorima i finansijerima na izbor podizvođača. Nema svih ugovora s podizvođačima, a oni koji su objavljeni ne sadrže predračune cena, anekse. Na pitanje kako onda utvrditi šta je tačno rađeno, koliko je za te radove plaćeno, kao i kako utvrditi ko je odgovoran za propuste, odgovara:
„Kroz više iteracija dobijali smo dopune poslovne, ugovorne i finansijske dokumentacije. U poslednjim odgovorima resornog ministarstva dobili smo informaciju da država ne raspolaže tim podacima i da su to podaci izvođača, koji nisu javno dostupni. Međutim, u januaru smo ipak dobili deo ugovora i aneksa, ne samo mi, već i cela javnost. Omogućen je uvid u deo dokumentacije, ali ona i dalje nije kompletna. Nedostaju ključni podaci o tome ko je sve bio angažovan, pod kojim uslovima, kao i da li su radovi izvršeni i naplaćeni u skladu sa ugovorom“, objašnjava sagovornica Insajder televizije.
Nepostojanje građevinskih dnevnika
Građevinski dnevnici kineskog podizvođača ne postoje, dok se dnevnici glavnog izvođača i domaće firme koja je radila na projektu ne podudaraju.
„Nedostaje nam taj jedan nivo građevinskih dnevnika kineskog podizvođača, koji je angažovao domaćeg podizvođača. Mi imamo neke indicije da taj kineski prvi lanac podizvođača praktično nije ni vodio svoje građevinske dnevnike, ali za to nam treba potvrda. Na osnovu analize dostupne dokumentacije možemo da zaključimo da nisu vodili građevinske dnevnike. Ako oni nisu vodili građevinske dnevnike, onda je logično da se za istu grupu građevinskih radova zapisi poklapaju u građevinskim dnevnicima konzorcijuma i izabranog domaćeg podizvođača, što u ovom konkretnom slučaju nije slučaj. Znači, ne poklapaju se svi unosi nadzora, ne poklapaju se svi unosi odgovornog izvođača radova, što je očekivano za istu grupu radova i za iste dane kada su ti radovi realizovani", objašnjava Sanja Fric.
Još jedna od zamerki u izveštaju odnosi se na odsustvo izmene dinamike radova, uprkos tome što je rok za završetak bio skraćen.
„Od prošlog četvrtka imamo uvid u inicijalnu dinamiku radova – ona je sada javno dostupna i nalazi se u dopuni dokumentacije koju je objavilo resorno ministarstvo. Šta bi izmenjen dinamički plan mogao da pokaže. Omogućio bi nam da vidimo kako se postupalo u skladu sa zahtevom iz decembra 2022. godine. Da li je angažovana dodatna radna snaga? Da li je obezbeđena dodatna mehanizacija? Da li je neko sagledao rizike koje takve promene donose – ne samo po dinamiku izvođenja, već i po kvalitet radova i finansije. Već znamo da je skraćenje roka bilo predmet aneksa ugovora“, objašnjava sagovornica.
Otvaranje pre završetka radova
Zgrada Železničke stanice u Novom Sadu otvorena je u julu prošle godine, dok je i dalje predstavljala neformalno gradilište, bez dokaza da su radovi završeni i da je objekat bezbedan za putnike. Takva praksa u građevinskom smislu predstavlja kršenje zakonom utvrđenih procedura, nemar i neodgovornost.
„Svakako je reč o kršenju zakonskih propisa. Čim se propisi ne poštuju, možemo govoriti o neodgovornosti i nemaru. Nisam pravnik da precizno definišem pravne posledice, ali ono što možemo pouzdano da tvrdimo jeste da procedura za tehnički pregled objekta i pozitivno mišljenje Komisije za tehnički prijem nisu ispoštovani. Kada je zgrada u julu otvorena za javnost, bio je završen samo interni prijem, koji nije zakonski podržan. Zakon o planiranju i izgradnji jasno propisuje proceduru tehničkog pregleda, koja mora biti ispoštovana pre puštanja objekta u upotrebu. Nadam se da će nadležni organi detaljno istražiti sve ove nepravilnosti“, zaključuje doc. dr Sanja Fric koja je bila gost Markera na Insajder TV.
Izvor: Insajder