Dok vlast promoviše ideju izgradnje hotela na mestu Generalštaba, struka ujedinjena protiv (VIDEO)
Stručna javnost nikad jedinstvenija u stavu da se ne dozvoli rušenje vojnog kompleksa u Ulici Kneza Miloša i izgradnja hotela i poslovno – stambenog kompleksa, posao za koji je Vlada Srbije već pronašla stranog investitora.
Istovremeno, predstavnici vlasti nikada složniji u odluci da se upravo na tom mestu investitoru omogući rušenje starih vrednih zdanja i izgradnja novih zgrada i visokih kula, koja će estetski dovesti do trajne izmene izgleda starog gradskog jezgra. Koji će stav pobediti, stručni – o očuvanju spomenika kulture i važnog umetničkog nasleđa, ili politički – o izgradnji novog kompleksa po svaku cenu?
Protiv skidanja zaštite sa kompleksa Generalštaba u Ulici Kneza Miloša struka je jedinstvena. Saglasni su i konzervatori, arhitekte, urbanisti, istoričari umetnosti.
Potpisnici Deklaracije o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba sada pozivaju i građane da se priključe borbi za očuvanje tog kompleksa, ali i traže da zgrade u neposrednom okruženju, u kojima je administrativni centar države, dobiju još viši nivo zaštite. Sa takvom zaštitom, poručuju, ta arhitektonski, istorijski i društveno važna dela ne bi bila prepuštena odlukama pojedinaca.
"Molim da se obrati pažnja da su institucije tražile da Generalštab ide u zvanje kulturnog dobra od izuzetnog značaja. Po više osnova, jer je sada zbog svega što se dešava i taj memorijalno aspekt s obzirom na '99. poprimio je još, kako da kažem, dodatne procente u celoj priči“, kaže arhitekta Bojan Kovačević.
Podršku u toj borbi im, pored SANU, stručnih katedri četiri fakulteta Beogradskog univerziteta, brojnih arhitektonskih udruženja iz zemlje i više od šest hiljada potpisnika Deklaracije, sada pružaju i međunarodna strukovna udruženja, Međunarodni savet za spomenike i lokalitete i udruženja arhitekata Slovenije i Crne Gore.
Traže sveobuhvatnu stručnu raspravu, pre donošenja bilo kakvih odluka. Podsećaju da su struka i građani, ali posebno predstavnici vlasti, najviše odgovorni za očuvanje kulturnog nasleđa.
"Ovde se radi o tome da je ovo vid pravnog nasilja po našem mišljenju jer ukidanje svih tih nivoa zaštite, a ima ih četiri, ili pet, a o tome se oglasio i Republički zavod, odnosno zaposleni i rekli su da ne vide koje su se sve okolnosti promenile da bi oni pokrenuli proceduru, da skinu sve te nivoe zaštite“, kaže arhitekta Miljan Salata.
Za to vreme, predsednik Srbije na društvenim mrežama objavljuje slike sa stranim investitorom Džaredom Kušnerom, koji upravo na tom mestu namerava da sagradi hotel i, prema idejnom rešenju koje je sredinom marta objavio, poslovno – stambeni kompleks sa dve visoke kule.
"Kušner je meni predstavio projekat za velelepni hotel u Beogradu koji će doprineti da naša prestonica postane centar ovog dela sveta, koji će se na globalnoj mapi pozicionirati kao nezaobilazna destinacija i poželjno sedište za najveće korporacije, univerzitete i međunarodne institucije, ali i nadahnuće za umetnike, naučnike i nadasve mlade ljude iz svih krajeva sveta“, napisao je na Instagram nalogu "buducnostsrbijeav“ predsednik Aleksandar Vučić.
Predstavnike struke, koji se toj ideji protive, zabrinjavaju predsednikove najave.
"Hajde tako da kažem, tera neku svoju priču, kao da mi ništa ne pišemo, ne govorimo, da nas nema ovoliko koliko nas ima. Iz toga bi čovek mogao da se upita bez ikakve malicioznosti u kojim sve domenima struke u Srbiji imaju neki jasan stav, a da neko pojedinačno tome protivreči i donosi odluke koje sutra ne možemo da obrišemo gumicom“, reagovao je arhitekta Kovačević.
Pored skidanja zaštite sa kompleksa Generalštaba, izgled starog gradskog jezgra trajno bi mogao da naruši i zahtev da zaštita bude skinuta i sa područja uz Ulicu Kneza Miloša.
Kada se donose tako značajna urbanistička rešenja bitna za razvoj Grada, mora da se vodi računa o tri aspekta, finansijskom ekološkom i društvenom.
"Ono što mi sada imamo, to je forsiranje samo finansijskog aspekta, dakle strane, domaće, koje godi investicije se forsiraju i zemljište koje bi trebalo plasirati i u funkciji druga dva aspekta, dakle i ekološkom i društvenom, danas se samo podređuje finansijskom interesu“, kaže za Insajder profesorka Arhitektonskog fakulteta, Marija Maruna.
Tvorci Deklaracije podsećaju da krajnju odluku o sudbini kompleksa Generalštaba mora da donese Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, čija je direktorka Dubravka Đukanović, odbijajući da to učini, krajem maja podnela ostavku.
To je učinila i direktorka Gradskog zavoda Olivera Vučković, ali je juče, za vd direktora, imenovan arhitekta Aleksandar Ivanović.
Izvor: Insajder