Doktori i/ili teoretičari zavere: Zašto se u Srbiji vraćaju zaboravljene bolesti?

Četiri bebe preminule su od velikog kašlja krajem prethodne i početkom ove godine. Iako su bebe bile u uzrastu u kojem još nisu mogle da prime vakcinu protiv velikog kašlja, ta vest ponovo je skrenula pažnju da je nedovoljan broj dece obuhvaćen vakcinacijom i da stare bolesti nisu prošlost. 

Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Batut u Srbiji je zabeleženo 502 slučaja velikog kašlja, i 9 slučajeva malih boginja. Među tih 9 slučajeva su 4 nevakcinisane osobe, i dve nepoznatog vakcinalnog statusa. 

I podaci za prošlu godinu, kada je reč o malim boginjama, daju razloga za brigu jer je od 50 prijavljenih slučajeva oko 94% nevakcinisanih. 

Obavezna vakcinacija propisana je Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, a kazne za odbijanje imunizacije kreću se od 50.000 do 150.000 dinara. 

Prema kalendaru vakcina bebe bi po rođenju trebalo da prime BCG i vakcinu protiv

hepatitisa B. Do šestog meseca obavezna je vakcinacija protiv velikog kašlja i dečije paralize. 

Prvu vakcinu protiv malih boginja dete treba da primi kada napuni godinu dana, a druga doza te vakcine stiže na red pred polazak u školu, odnosno sa sedam godina. Tada se takođe daje i revakcina, između ostalog, i protiv velikog kašlja. 

Ministarka zdravlja Danica Grujičić istakla je da Ministarstvo razmatra vakcinaciju trudnica, kako bi bebe bile zaštićene i pre primanja prve vakcine, dok za nedovoljan obuhvat vakcinacijom krivi širenje neproverenih informacija na internetu. 

"Jeste problem to što se na vakcinišu na vreme, ali sa druge strane u malim sredinama, neko moje iskustvo ovako obilazeći Srbiju – 98% je stepen vakcinacije dece od svih vakcina, znači u malim sredinama ljudi su usmereni na svog pedijatra kome veruju i slušaju ga, a u velikim sredinama krenu filozofije – gleda se internet, prate se neodgovorne izjave osoba koje nisu prošle pored Medicinskog fakulteta i cela ova situacija oko Kovida je doprinela haotičnim izjavama i da se poverenje malo izgubi, a to poverenje moramo da vratimo“" objašnjava ministarka Grujičić. 

Da neproverene informacije koje se šire mrežama imaju uticaj na pad poverenja građana u vakcine najbolje se vidi kada takve informacije dolaze od lekara antivaksera. 

Mnogi od njih su pažnju na sebe skrenuli tokom pandemije virusa korona, ali su aktivni i danas. 

Jedna od njih je i psihijatar i predsednica Pokreta “Živim za Srbiju” Jovana Stojković, koja aktivno zagovara antivakserske stavove na društvenim mrežama i dovodi u pitanje izveštaje Instituta za javno zdravlje "Batut". 

Ističe međutim da nije antivakser, već da se bori za pravo na slobodan izbor. Zbog širenja netačnih informacija i antivakserskih stavova, posebno tokom pandemije virusa korona, privođena je na saslušanje. 

Zbog tvrdnje o štetnosti MMR vakcine, protiv Jovane Stojković je pokrenut postupak i pred Sudom časti Lekarske komore Srbije. Šta je, skoro pet godina kasnije, epilog - i da li je Jovani Stojković oduzeta licenca - na to pitanje iz Lekarske komore nismo dobili odgovor. Ona je i danas aktivna na društvenim mrežama.

Među lekarima antivakserima je i profesorka neurološke psihologije Mila Alečković, između ostalog poznata i po tvrdnjama da je pandemija kovida-19 koristila da se uvedu eksperimentalne mere koje imaju za cilj porobljavanje ljudi.

Tvrdila je i da svi u svetu navode ogroman broj teško obolelih i preminulih posle primljene vakcine Fajzer. Jedan od primera dezinformacije koju je širila jeste da je obdukcija u Nemačkoj pokazala da od kovida-19 niko nije umro - A ta objava je, prema pisanju Istinomera, podeljena više od 700 puta na društvenim mrežama.

Predsednik Udruženja pedijatara Srbije ističe da bi problemom antivaksera i širenja netačnih informacija trebalo najpre da se bavi resorno ministarstvo. 

"Mislim da ta inicijativa o potrebi vakcinacije odnosno o kažnjivosti nevakcinacije treba da potekne od Ministarstva zdravlja, odnosno iz najviših organa ove države. Ali ja naglašavam da antivaksera u Srbiji, kao i u svim drugim zemljama, izričitih, na koje ne vredi uticati, nema više od 3-4 odsto, maksimalno 5 odsto. Naša ciljna grupa treba da bude tih 15% koji se kolebaju i mi smo onda odradili posao. Tih 15% što se tiče lekara i medicinskog osoblja, pre svega presudan uticaj svojim merama, preproukama, apelima i kažnjavanjem, treba da ima odgovarajuće Ministarstvo, a što se tiče roditelja, i mediji, a ključna reč i za jedne i za druge je odgovornost", ističe Konstantinidis. 

Poseban uticaj imaju teorije zavere i tvrdnje koje iznosi doktor Branimir Nestorović, od skora i narodni poslanik. 

Kao nekadašnji načelnik pulmologije u Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj, bio je član Kriznog štaba tokom pandemije korona virusa, ali je to telo napustio zbog, kako je objasnio, neslaganja sa donetim odlukama. 

Za korona virus govorio je da je najsmešniji na svetu i da postoji - na Fejsbuku. Zbog njegovih izjava o korona virusu grupa lekara tražila je da se o tome izjasni Etički odbor Lekarske komore Srbije. 

Međutim, Lekarska komora samo konstatuje da su izjave doktora Nestorovića mogle da se tumače na različite načine, ali ostaje nejasno da li to smatra prekršajem kodeksa.

Lekarsku komoru Srbije pitali smo i koliko je doktora antivaksera poslednjih sedam godina bilo pred Sudom časti i da li je nekome oduzeta licenca. Ni na to pitanje međutim nismo dobili odgovor. 

Izvor: Insajder