Dokumenti Rio Tinta-buduća studija ili propagandni pamflet (VIDEO)

Projekat Jadar kompanije Rio Tinto sastoji se od tri dela- podzemni rudnik, fabrika za preradu i deponija industrijskog otpada.

Rudnik i postorojenje bi zauzeli površinu od 220 hektara, što je oko 14 stadiona Crvene zvezde. 

Ruda Jadarit kakva ne postoji nigde u svetu i koja u sebi sadrži tri korisna elementa-litijum, bor i natrijum, pronađena je u području bogatom podzemnim vodama, u dolini reke Jadar. 

Pored toga planirana je deponija u dolini Štavice, na nešto višoj koti, 14 kilometara udaljena od samog rudnika i postojenja, na površini od 167,12 hekatar.      

Svaki od tri dela izazivao je strah dela javnosti.  

Poljoprivreda iznad rudnika? 

Sam rudnik izaziva najmanje dilema i kritika. Prema planovima Rio Tinta, nalazio bi se na između 370 i 650 metara ispod površine zemlje. Iz Rio Tinta ističu - to je daleko od lokalnih bunara prosečne dubine od 5 do 25 metara.

Tvrde da imaju pouzdan plan za upravljanje podzemnim vodama i da bi sam rudnik  izazavao minimalno sleganje zemlje uz savremena rudarska rešenja. Kažu da bi posle zatvaranja rudnika sve izgledalo netaknuto. 

Kritičari međutim ne veruju da će iznad rudnika biti moguća poljoprivreda. Među njima je i Zlatko Kokanović iz Udruženja “Ne damo Jadar”, koje za 28. Jun najavljuje i protest. 

”Rudnik u Boru ima studiju uticaja na životnu sredinu, pa što ne dovedu u Boru, u Majdanpeku ekološke standarde. Nije to samo Rio Tinto, nego niko ne može da eksploatiše litijum i bor u Dolini Jadra i na teritoriji cele Republike Srbije. Neko je pustio priču da ako ode Rio Tinto doći će Kinezi. Ne interesuju nas  ni Kinezi, ni Nemci, ni Englezi, niko”, izričit je Kokanović.

Zelena prerada? 

Mnogo više strahova od samog rudnika izaziva postrojenje za preradu. Ono bi služilo da se ruda uz pomoć vode i sumporne kiseline pretvara u tri proizvoda.  

U Rio Tintu tvrde da bi omogućili bezbedan transport sumporne kiseline specijalnim vagonima i da bi to bio kontrolisan proces koji neće zagaditi okolinu. 

Dilema je i koliko će vode biti potrebno za proizvodnju, odakle će se ona uzimati, i kakva će se vraćati u prirodu.  

Rio Tinto kaže uzimaće vodu iz samog rudnika, iz padavina koje se skupljaju na obali Drine, ali i iz aluvijona, praktično podzemnog jezera u tom području. Vodu će kažu maksimalno reciklirati u proizvodnji, a onda će deo prečistiti, prilagoditi i tek onda pustiti u Jadar. Tvrde da neće poremetiti tok Drine uzimanjem vode, ni zagaditi, Jadar, pa onda i Savu.

Stručnjaci ne veruju da je to moguće. Među njima je i bivši dekan Hemijskog fakulteta u beogradu i potpredsednik DS-a, Branimir Jovančićević. 

”Obećanja, to moram nazvati obećanja, su takva da će se u tom upotrebljena voda konačno prečistiti i vratiti na nivo kakav je bio, pa i čistiji, ali imajući u vidu o kojoj se količini vode radi to je teško i zamisliti. Gotovo je nemoguće to napraviti tako da bude u formi nekakve zelene hemije da ostane sve na nivou čiste životne sredine. Jednostavno do zagađenja će sigurno doći. I oni u samoj tom tekstu stavljaju niz igrada i na niz mesta kažu da će možda doći do nekih neželjenih situacija, ako oni to kažu sada još u pisanoj verziji možete misliti misliti kada počne realna proizvodnja i realni proces u prirodi jednoga dana ja se nadam da toga neće biti”, rekao je profesor Hemijskog fakulteta Branimir Jovančićević za Insajder prošle nedelje, a na njegove ocene je reagovao i Rio Tinto odbacujući strahove od ”ogromne količine vode” kao nenaučne argumente.

Opravdanost straha od deponije? 

Industrijski otpad, ono što se neće iskoristiti za ponovno popunjavanje iskorišćenih delova rudnika, završavaće na posebnoj deponiji. 

To je prvo trebalo da bude tečni otpad u dolini reke Štavice, 14 kilometara udaljeno od samo projekta, na višoj koti od plavne doline Jadra. Deponija je bila zamišljena praktično kao jezero ograđeno branom.

Potom su, kako kažu u Rio Tintu, unapredili tehnologiju i dobili čvrst otpad koji je lakše kontrolisati. Zato su planirali da spuste deponiju u dolinu Jadra. 

Izbili su protesti, a zbog deponije je svojevremeno intervenisao i predsednik države Aleksandar Vućić.

”Znam da postoje i neki drugi, ja mislim da zbog smanjenja troškova jedne inostrane kompanije, nemamo pravo… Kada preduzimate nešto ne možete uvek da zadovoljite sve interese, ali nemamo pravo da uništavamo živote većeg broja ljudi nego što je to bilo predviđeno prvobitnim planovima”, rekao je predsednik Srbije 8.12.2021.  u jeku protesta protiv projekta Rio Tinta.

Deponija je tada vraćena na prvobitnu lokaciju. 

Ključni strahovi u vezi sa deponijom je da bi štetne materije, uprkos raznim vidovima zaštite u vidu folije i nasipa, ipak mogle da završe  u zemlji i vodi.  

Šta obećava Rio Tinto a u šta uverava?   

Rio Tinto objavio studije da bi se, kažu, razgovaralo na osnovu činjenica.  Ipak na samom početku nacrta sve tri studije, odriču se odgovornosti za ono što je objavljeno.  

Advokat Sreten Đorđević, kog je angažovala i organizacija “Marš sa Drine”, kaže za Insajder da dokument tako treba i tretirati- kao propagandni pamflet kompanije Rio Tinto. 

"To iz perspektive advokata znači da kada bih sutra tužio neko, oni bi rekli da ali mi uopšte nismo tvrdili da su podaci u ovom dokumentu istiniti i tačni i pouzdani. To je interni dokument kompanije Rio Tinto koji sam ja pročitao i analizirao u određenoj meri, koji ja nazivam zapravo jednim propagandnim pamfletom koji služi donošenju nekakve političke odluke o nastavku realizacije ovog projekta, koji takođe po mom dubokom uverenju, a to proizilazi iz dokumentacije ove kompanije, nikada nije ni obustavljen", istako je Đorđević.

Zbunjuje i to što se u studiji ne pominje Biološki fakultet, a poznato je da su radili studiju i dali negativnu ocenu. Iz Rio Tinta tvrde da je u nacrtima uvršteno i njihovo mišljenje. Nigde se ne navode ni imena stručnjaka, a iz kompanije Rio Tinto su za N1 objasnili da je to samo da bi zaštitili stručnjake zbog negativnog stava javnosti prema projektu, te da će njihova imena objaviti ako projekat dobije zeleno svetlo. 

Dodatnu sumnju izazvao je slučaj Poljoprivrednog fakuletta. Prema ranije pisanju nedlejnika Radar, Poljoprivredni fakultet je 2020. sklopio ugovor sa Rio Sava Exploration o izradi pedološke studije za projekat Jadar, a dve godine kasnije, profesor Aleksandar Đorđević od kolega saznaje da je potpisan na studiji iako kao šef Katedre za pedologiju i geologiju nije bio ni obavešten o ovom poslu, niti je učestvovao u njenoj izradi.

Izvor: Insajder