Đorđe Milić (Agencija za prostorno planiranje) u Markeru: Parcele za projekat Beograd na vodi ostaju kao površine javne namene (VIDEO)

Đorđe Milić, privremeni direktor Agencije za prostorno planiranje, gostujući u emisiji Marker istakao je da su parcele za projekat Beograd na vodi birane po funkcionalnim karakteristikama i da ostaju kao površine javne namene.

Đorđe Milić, privremeni direktor Agencije za prostorno planiranje. Foto: Insajder

Vlada Srbije donela je 11. aprila Odluku o izradi izmena i dopuna Prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda – područje priobalja reke Save za projekat "Beograd na vodi”

"Te parcele su izabrane po nekim funkcionalnim, da kažemo, karakteristikama. I nešto što je u javnosti bilo vrlo zanimljivo, gde se izašlo s pretpostavkom da će se sada graditi na zelenim površinama - ne, apsolutno to neće biti predmet izgradnje. Mi kad radimo plan, mi pre svega definišemo u osnovno tri segmenta - korišćenje, uređenje i zaštita", objašnjava Milić.


Prema rečima sagovornika Insajdera, jedna od najvažniji nadležnosti Agencije je "priprema koordinacije praćenja izrade planskog dokumenta".

"To podrazumeva da je Agencija pripremila ovu odluku na osnovu inicijative prirodnog društva Belgrade Waterfront. Tu odluku je poslala na mišljenja. Svi resori su dali svoje mišljenje. Vlada je donela odluku i sad je počela izrada planskog dokumenta. Naravno, to je tek inicijalna faza", ističe on.

Na pitanje Insajdera da li će taj prostor biti u vlasništvu preduzeća Beograd na vodi, Milić odgovora da neće.

"Ostaju kao površine javne namene i tu moramo da napravimo jednu malu razliku. Dosta se meša šta su to javna dobra i dobra u javnoj upotrebi. I javna dobra i dobra u javnoj upotrebi imaju javnu namenu i one mogu biti predmet nekih privatnih interesa i oni moraju da zadovolje taj javni interes", ističe Milić.

Prema rečima sagovornika Insajdera jedan od delova koji će sigurno biti deo zaštite je Savski rukavac, dok će celokupna zaštita određenih delova znati kada se bude izradio prostorni plan i ta zaštita će biti definisana u skladu sa uslovima.  

"Pitaće se Zavoda za zaštitu prirode, pitaće se odgovarajući Zavodi za zaštitu spomenika kulture i moraće da se onda ugrade takva planska rešenja koja će pored izgradnje omogućiti uređenje javnih prostora i naravno zaštitu prirodnog i kulturnog nasleđa", istakao je Milić.

Takođe dodaje da će se sa izradom prostornog plana znati i koji objekti će biti srušeni. 

"U ovoj sada ranoj fazi ne znamo, ali se nadam da posle ranog javnog uvida, rani javni uvid je faza u kojoj se pribavljaju uslovi imalaca ovlašćenja, da ćemo tu već moći da imamo definisano šta je to potrebno od objekata de se sačuva, šta od objekata eventualno da se rekonstruiše, šta od objekata da se izvrši totalna rekonstrukcija ili njihova zamena sa obzirom na dotrajalost građevinskog fonda. To se u tom planskom procesu pokazuje", navodi Milić.

Na samom početku realizacije projekta Beograd na vodi jedno od glavnih zamerki bilo je to da javnost nije uključena u dovoljnoj meri u taj projekat. Milić odgovora da nije saglasan sa ocenom da je ponovo napravljena greška. 

"Do javnog interesa ne dolazi se sa biranjem individualnih interesa. I kada se radi planski dokument, ne mogu se zadovoljiti svi akteri. Uvek ima nekih nezadovoljnih, ali je važno da mi sada vodimo ovu proceduru i kao institucija koja je zadužena, nova institucija koja je osnovana izmenama Zakona prvih izgradnji prošle godine u 2023. Ali koja opet nastavlja rad nekadašnje Republičke agencije za prostorno planiranje koje je radila od 2003. do 2014. godine, da maksimalno damo sve od sebe, da ova procedura bude transparentna, da imamo strpljenje, da čuvamo sve primedbe i sugestije i da dođemo do optimalnih rešenja", zaključuje Milić.

Izvor: Insajder