Dr Delić: Posebno je zabrinjavajuća i tragična činjenica da je problem listi čekanja ’otvorio’ i ’osvetlio’ predsednik Republike, a ne oni koji su za to zaduženi

Na listama čekanja na operaciju ili neku dijagnostičku proceduru trenutno se nalazi skoro 61.000 građana. Priča u vezi sa ukidanjem listi čekanja krenula je od predsednika Aleksandra Vučića, koji je početkom septembra, tokom obilaska Doma zdravlja u Loznici, kazao da nije u redu da ljudi godinama čekaju na operaciju kuka ili kolena.

"Do kraja septembra moramo da napravimo rešenje. Do juna ili kraja sledeće godine da više ne postoji nijedna lista čekanja ni za šta. Dosta smo trpeli to, i svoju nesposobnost, javašluk i nerad... To mora da se završi“, rekao je tada Vučić.

Međutim, krajem septembra je ministar zdravlja Zlatibor Lončar kazao da čeka da se predsednik Vučić vrati iz Sjedinjenih Američkih Država (gde je tada bio u poseti), kako bi se dogovorili o načinu eliminisanja listi čekanja u zdravstvenim ustanovama. No, tog plana još nema.

U međuvremenu su zdravstvene ustanove širom Srbije radile i vikendom kako bi se odmah ukinula prva lista čekanja - ona za skener. Na listi čekanja za skener je bilo oko 3.000 građana.

Za dubinske promene u zdravstvu treba do pet godina

Doktor Dragan Delić, bivši direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti, kaže za Insajder da rešavanje listi čekanja zahteva novu, radikalnu zdravstvenu politiku u svim oblastima zdravstvenog sistema Srbije: finansiranje i potrošnja, organizacija, rukovođenje i kadrovska politika.

"Za te promene, dubinske i dugoročne, potrebno je tri do pet godina ozbiljnog rada najstručnijih ljudi iz zdravstvenog sistema, ali i spoljnih saradnika, na primer ekonomista, pravnika itd.“, navodi Delić.

Kako kaže, u međuvremenu su moguće neke promene koje su nadohvat ruke.

"Na nivou primarne, sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite ističe se problem postojanja i razvoja tri potpuno samostalna i paralelna zdravstvena sistema - državnog, privatnog i vojnog, i to u jednoj maloj i siromašnoj državi, što nema svoje ni stručno, ni ekonomsko pokriće. Zato se moraju definisati pravci komplementarnog razvoja državnog, privatnog i vojnog zdravstva sa postepenim, planskim, selektivnim i promišljenim uključivanjem privatnih i vojnih lekara u jedinstveni zdravstveni sistem Srbije. Ovo će omogućiti osiguraniku da sa zdravstvenom knjižicom slobodno bira gde će biti ispitivan i lečen. Naravno, cene usluga u privatnom i vojnom zdravstvu moraju biti predmet razgovora i dogovora sa RFZO, odnosno moraju se prilagoditi ojačanim finansijskim mogućnostima Fonda“, navodi Delić.

Ukinuti zabranu zapošljavanja, uvesti preventivne preglede

On smatra i da hitno treba ukinuti "Odluku o zabrani zasnivanja radnog odnosa radi popunjavanja slobodnih radnih mesta kod korisnika javnih sredstava“ iz 2013. godine.

"Kadrovska politika u zdravstvu mora biti dugoročna, promišljena, planska, stručno i etički utemeljena, a ne omeđena birokratskim, kratkovidim i kontraproduktivnim odlukama. Takođe, javni konkurs i izborni postupak predviđeni zakonom za izbor direktora moraju postati uhodana praksa, a ne predmet zaobilaženja i nepoštovanja. Kandidati u svom planu i programu rada moraju izložiti i moguća rešenja za liste čekanja“, dodaje dr Delić.

Kao rešenje na duge staze, on navodi da su, kako bi se smanjio priliv bolesnika, neophodni edukacija stanovništva, promocija zdravlja i preventivni pregledi.

"Od 26 pregleda - na dnevnom nivou - izabranog lekara primarne zdravstvene zaštite bar četiri pregleda treba da budu preventivna, i to svakog radnog dana tokom cele godine. Zdravstvenim kalendarom, odnosno nacionalnim programom za prevenciju i ranu dijagnostiku treba utvrditi dinamiku i sadržaj preventivnih pregleda za sve starosne grupe stanovništva. Zdravstveni radnici će imati obavezu da pozivaju osiguranika na zakazani preventivni pregled, a osiguranici nedvosmislenu obavezu da se odazovu na taj pregled“, ističe sagovornik Insajdera.

Trenutnu priču u vezi sa listama čekanja Delić vidi kao "pokaznu vežbu aktuelne vlasti“, kojom želi da pokaže da ima „želju i kapacitet da brine o građanima i svojim podanicima“ kada već to, kako kaže, nije uspela na drugim poljima.

"Posebno je zabrinjavajuća i tragična činjenica da je problem listi čekanja ’otvorio’ i ’osvetlio’ predsednik Republike, a ne oni koji su za to zaduženi - zdravstveni radnici i njihova stručna udruženja i institucije. Posrnuće i oseka odgovorne, razumne i plodotvorne reči se zapatilo u zdravstvenom sistemu Srbije kao pasivno saučesništvo. Lekari ćutanjem o tuđim greškama prave sopstvenu grešku“, smatra dr Delić.

Sistemski uzrok i ishitrene najave

Draško Karađinović, koordinator NVO "Doktori protiv korupcije“, kaže za Insajder da liste čekanja u zdravstvu imaju sistemski uzrok, te zato ove najave države izgledaju kao ishitrene, voluntarističke i parcijalne, što ostavlja utisak kratkog daha i privremenog, ograničenog dometa.

"Mada, i to je bolje od dosadašnjeg, višedecenijskog inertnog shvatanja lista čekanja kao fatalnosti srpskog zdravstva. Da podsetim da liste čekanja postoje u državnom zdravstvu, evidentira ih RFZO i odnose se, pre svega, u hirurgiji na elektivne procedure, to jest na operacije na čekanju, koje su zakazane unapred jer ne podrazumevaju hitno stanje. Najduže su u ortopediji i oftalmologiji. Zatim su se na listama čekanja našli i dijagnostički postupci, pre svega oni koje zahtevaju skener i magnetnu rezonancu. Treba još napomenuti da RFZO vrlo selektivno formira liste čekanja, jer u državnom zdravstvu postoji još znatan broj terapeutskih i dijagnostičkih usluga koje nisu pravovremeno ili bar u razumnom roku dostupne osiguraniku“, ističe Karađinović.

On kaže i da se zapravo ne zna odakle liste čekanja u srpskom zdravstvu ako se sagleda kadrovski, infrastrukturni i finansijski potencijal.

"Jer, Srbija ima 390 državnih lekara na 100.000 stanovnika, a sa privatnim lekarima 460, dok je prosek u EU znatno manji i iznosi 350 lekara na 100.000 građana. Slično je i sa brojem kreveta - u EU ima 541 krevet na 100.000 stanovnika, dok u Srbija na isti broj stanovnika ima 567, i to bez kreveta iz privatnog sektora. I, konačno, ukupna potrošnja za zdravstvo je u Srbiji blizu 11 odsto BDP, što je znatno više od onih u zemljama regiona“, navodi Karađinović.

Kada se ovo ima u vidu, dodaje on, jasno je da je uzrok lista čekanja sistemskog karaktera i da ima koren u anhronom organizacionom modelu zdravstva direktno nasleđenog iz epohe kolektivističkog eksperimenta i supremacije etatističke ideologije.

"Nažalost, i danas, u 2024. godini, ovaj neuspešni model, u suprotnosti sa aktuelnim društvenim i ekonomskim okruženjem, najupadljivije se ispoljava kroz ekskluzivno pravo državnog zdravstva na finansiranje iz monopolskog, a za građane obaveznog, zdravstvenog fonda. Poznata činjenica da monopol generiše oskudicu i regresiju u ovom slučaju se potvrđuje kroz postojanje masovnih lista čekanja na zdravstvenu uslugu i loših zdravstvenih ishoda koji karakterišu srpsko zdravstvo. Dominacija ovakvog konceptualnog promašaja potom kreira nova apsurdna rešenja od kojih je u javnosti najpoznatiji onaj koji legalizuje konflikt interesa, odnosno dozvoljava državnom lekaru, plaćenom iz budžeta Fonda, da istovremeno dopunski radi i u privatnom sektoru. A kako sistemski konflikt interesa utiče na produktivnost lekara pokazuje ubedljiva otpornost i bujanje lista čekanja od 2005. godine kada je koruptivna norma usvojena. Pa, s obzirom da vlast ne pominje otklanjanje sistemskih uzroka, jasna je skepsa oko dugoročnog uspeha najavljenih aktivnosti u vezi ukidanja listi čekanja“, smatra sagovornik Insajdera.

Brojna pitanja i dalje bez odgovora

Upitan o mogućim načinima za ukidanje listi čekanja, Karađinović kaže da izgleda da plan podrazumeva dopunski, prekovremeni rad lekara, u dve smene i preko vikenda, u državnim ustanovama. On smatra da takav "improvizovani pristup“ otvara brojna konkretna pitanja na koja zasad nema razumnog odgovora.

"Recimo, kako vremenski uklopiti dopunski rad u dežurstvo i noćni rad, tim pre što za hirurge važi ograničenje od 32 sata prekovremenog rada za period od jednog meseca? Podsećam da je za opisani model rešavanja lista čekanja dr Dragan Milić iz Niša bio jako kritikovan, i to baš zbog kršenja zakona. Zatim, dežurstvo je lekaru plaćeno desetak hiljada dinara, približno hiljadu dinara po satu. Međutim, u privatnom sektoru endoprotezu kuka pacijenti plaćaju oko šest hiljada evra, pa hirurg sa jednom operacijom u privatnoj bolnici zaradi svoju mesečnu platu. Koliki će onda biti stimulativni iznos za skraćivanje lista čekanja u državnoj ustanovi? A ako dobije značajno veću stimulaciju u cilju smanjenja lista - kako onda može biti isti lekar plaćen desetak hiljada dinara za hitne slučajeve koji po definiciji nisu na listi čekanja? Kako regulisati aktivnu i pasivnu pripravnost, ali samo za hitne slučajeve, a ne i za elektivne patologije“, pita on.

Kako kaže, postavlja se i pitanje da li će biti potreban nekakav "Lex specialis", kojim bi se, smatra, dodatno destabilizovao sistem.

"Pitanje je i kako će reagovati ostale specijalističke grane u kojima nema lista čekanja, pa stoga neće imati pravo na finansijsku stimulaciju. I naravno, najava dopunskog rada u državnoj bolnici bolno podseća na slučaj trgovine listama čekanja na radioterapiju obolelih od kancera na Institutu za onkologiju Vojvodine, kada su ovi zakonski mehanizmi doveli do uzurpacije državne bolnice od grupe lekara radi ostvarivanja privatnog profita. Drugim rečima, apsurd sa ovakvim vratolomnim pristupom postaje kompletan i ponovo, sada iz drugog ugla, otvara pitanje: kakva je priroda i održivost sistema u kome produktivni bivaju kažnjeni, a neproduktivni nagrađeni? Ukratko, može se zaključiti da je za vlast prihvatljivija improvizacija i buduća dodatna normativna zbrka od pokušaja uvođenja uređenog sistema platnih razreda sa komponentama produktivnosti i kvaliteta u državno zdravstvo“, ocenjuje Karađinović.

Uključiti i privatni zdravstveni sistem

On smatra da bi uključivanje privatnog sektora moglo da doprinese rešavanju ovog problema.

"O sistemskom uključenju kapaciteta privatnog sektora nije bilo pomena u izjavama zvaničnika, iako je to najracionalnije i najbrže rešenje za problem lista čekanja, široko je i uspešno primenjeno i u Evropi i kod naših suseda. Kapaciteti privatnog sektora - kako postojeći krevetski fond, tako i u sofisticiranoj terapeutskoj i dijagnostičkoj opremi i uređajima - sigurno su značajni, ali su zvanično nevidljivi, jer ih relevantne ustanove - Ministarstva zdravlja, RFZO, Institut za javno zdravlje Batut itd. ne evidentiraju, što opet dobro pokazuje stepen konfuzije u reformskim prioritetima zdravstvenog sistema Srbije. Ukratko, taj pristup bi zahtevao sistemske promene, pre svega demonopolizaciju finansiranja državnog zdravstva, ali to izgleda nije na dnevnom redu, jer bi se time ugrozili brojni grupni, poslovni i politički interesi kroz duboko ukorenjene koruptivne šeme“, navodi on.

Dodaje da bi ovakvo sistemsko uključenje podrazumevalo, između ostalog, i ukidanje dopunskog privatnog rada državnih lekara.

"Jer, suprotno je svakoj logici da osiguravajuća institucija, u ovom slučaju RFZO, dva puta plaća istog lekara - jednom kroz platu u državnoj bolnici, a drugi put kroz honorar u privatnom sektoru za usluge koje daje svom osiguraniku. Međutim, ukidanje konflikta interesa i pored evidentne štetnosti u jednoj tako značajnoj javnoj službi je i dalje periferna, a često i tabu tema u političkim krugovima i vlasti i opozicije, medijima, stručnoj i laičkoj javnosti, što je zapravo realan indikator stanja društvene svesti danas i ovde“, zaključuje Draško Karađinović.

Novinar Boban Karović