Dr Lapčevič za Marker: „Nama smetnje u radu pre svega prave specijalisti" (VIDEO)

Kao specijalista opšte medicine provela je čitav radni vek u dva doma zdravlja pa je iznutra imala uvid u dešavanja. „Sistem ne funkcioniše. Bilo je problema i pre kovida, međutim sve se komplikuje pandemijom kovid. Sve je pormećeno a imam utisak da se ne čini dovoljno da se te stvari vrate na svoje mesto", kaže dr Lapčević.

Kada kaže da se ne čini dovoljno, pre svega misli na planere zrdravstvene službe, pojasnila je. „To počinje od Ministarstva zdravlja, zatim finansijeri, RFZO (Republički fond za zdravstveno osiguranje), a onda i direktori domova zdravlja koji imaju sva prava a čini mi se obaveza ne dovoljno. Mislim da oni najčešće nemaju dovoljno znanja i iskustva za posao koji rade. Bar moje iskustvo, a poznajem mnoge direktore domova zdravlja, poznajem kako funkcionišu domovi zdravlja u čitavoj Srbiji.

 O saradnji između doma zdravlja i sekundarne ili tercijalne zaštite gošća Markera rekla je da je to "užasno loše". „Ja sam se svojevremeno jako borila da se uvodi informacioni sistem u domove zdravlja i bila sam srećna kada je IZIS (integrisani zdravstveni informacioni sistem) proradio, međutim nama smetnje u radu pre svega prave specijalisti, i to naročito specijalisti na sekundarnom i tercijalnom nivou", rekla je dr Lapčević. 

Pojasnila je da je to zbog toga što "ne daju dovoljno termina, ne daju blagovremeno termine za pacijente". „Događa se da pacijent ode na zakazani termin i tamo ga ne čeka lekar kod koga je zakazan već neki mladi lekar", istakla je gošća Markera. 

Medicinsko osoblje dobro obučeno, ali nedostatak opreme je greška rukovodstva

Ona je rekla da je medicinsko osoblje zaista obučeno da i u domovima zdravlja ukaže pomoć: „Ima zaista vrlo korektnih i lekara i sestara". Druga tema je nedostatak adekvatne opreme za hitne slučajeve, kao što je npr. oživljavanje, kako su za Marker rekli neki pacijenti. „Nemati urgentnu terapiju za slučaj alergije je stručna greška, za koju pre svega odgovara glavna sestra i šef, a onda iznad načelnik i direktor doma zdravlja. Neprihvatljivo i neverovatno je da u jednoj ambulanti nema antišok terapije", tvrdi iskusna lekarka. Ona dodaje: „Greška ide od sestre koja radi tu, glavne sestre, zatim šefa, načelnika, direktora - lanac rukovodni." 

Dr Lapčević rekla je da lekar u domu zdravlja zaista nema mnogo vremena za pregled.  „Vi na jednog zakazanog, imate najmanje 1 a najčešće 2 nezakazana pacijenta, a u tako kratkom vremenu može da se uradi samo ono što je nužno - da se napišu recepti, da se eventualno da uput, ukoliko ima termina. Naročito se gubi vreme na traženje termina (kod specijaliste) i jednostavno to je situacija više nepodnošljiva za izabrane lekare." 

Na pitanje a li se onda posao lekara opšte medicine zapravo sveo na "posao skretničara", dr Lapčević kaže da se celog radnog veka borila upravo protiv toga do čega se sad stiglo, odnosno da lekari opšte medicine budu "skretničari". Naše kolege, specijalisti opšte medicine imaju znanje, imaju i volju i želju da rade, ali nemaju vreme, a nisu ni plaćeni. Nisu motivisani", tvrdi dr Lapčević.  

Na pitanje da li izgovor lekara može da bude da nisu motivisani kada je reč o ljudskim životima, dr Lapčević kaže da se tu ne radi o pružanju pomoći. „Nijedan neće zaobići da pruži pomoć svakome kome je ona potrebna, ali znate postoje situacije kad vi više fizički i psihički ne možete, a ljudi ispred ordinacije vas ne razumeju. On je došao da završio posao, a vi ste na ivici psiho-fizičkoj snage", iskreno je ispričala iskusna doktorka. 

Plan i program specijalizacije porodične medicine postoji godinama - od Ministarstva nema odgovora

O ideji uvođenja porodičnog lekara, koju zastupa ministarka zdravlja, prof. dr Danica Grujičić, kaže da je katedra Opšte medicine (Medicinskog fakulteta) pre 2020. godine napisala plan i program za specijalizaciju porodične medicine, po kojoj specijalizacija opšta medicina treba da se pretoči u specijalizaciju porodične medicine. „Poslali smo u Ministarstvo, nikada nismo dobili odgovor. Nama u primarnoj medicini je stavljana rampa", zaključila je dr Lapčević. 

Po njenom mišljenju postoji ogromna nestašica lekara. To ilustruje sopstvenim primerom: „Ja sam četiri godine u penziji - za mene nema zamena. Moji pacijenti lutaju, ja sam zbog toga jako tužna", kaže dr Lapčević, što je voditelj Markera, Branko Veselinović sučelio sa podatkom da istovremeno imamo 13.000 lekara na birou, i pitao gošću zašto je to tako? 

„Pa zato što je upravo u vreme Tomice Milosavljevića (nekadašnji ministar zdravlja) donet Zakon o ograničenju prijema i ograničenju slanja na specijalizaciju. Ali zakoni treba da se menjaju, jer je potreba stanovništva takva. Stanovništvo je sve starije, sve bolesnije... Znači jako mnogo imamo bolesnog sveta i nezadovoljstvo raste", kaže dr Lapčević. 

Zašto se lekari koji su stažirali upravo pod nadzorom dr Lapčević ne zadržavaju u domovima zdravlja? 

Podelila je sa gledaocima Markera svedočanstvo svoje koleginice koja je iskazala iskreni vapaj specijalista opšte medicine koji izgubljeni usled neizvesnosti od sutrašnjeg radnog mesta. „Treba im pomoći, treba primiti nove lekare koji će biti tu, jer osnovno je da pacijent zna da će svog lekara naći na radnom mestu. To se više (od korone), ne događa u Srbiji", zaključuje gošća Markera, primarijus dr Mirjana Lapčević. 

Izvor: Insajder