"Dragi tata i mama, pozdrav. Poslednji put, Ljubiša“
Prošle su 83 godine od kada je u Kragujevcu, u znak odmazde, počinjen jedan od najtežih zločina u Drugom svetskom ratu u tadašnjoj Jugoslaviji. Nemački okupatori su, uz pomoć ljotićevaca, ubili više od dve hiljade ljudi, mahom Srba i Roma, među kojima je bilo oko 300 đaka i profesora Muške gimnazije.
Streljanje stanovnika Kragujevca bila je odmazda zbog napada partizana 16. oktobra 1941. godine, kada je ubijeno 10 i ranjeno 26 nemačkih vojnika. Tri dana kasnije, u selima Maršić, Ilićevo i Grošnica Nemci su streljali 416 meštana. Tako je počela odmazda "sto za jednog“.
Naime, general Franc Beme doneo je 10. oktobra naredbu da se za svakog ubijenog nemačkog vojnika ili folksdojčera strelja 100 civila, zarobljenika ili talaca, a za svakog ranjenog 50.
Posle pomenuta tri sela, 20. oktobra počela su hapšenja u Kragujevcu i okolnim selima. Hapšenje učenika Muške gimnazije, kao i njihovih profesora - koji su odvedeni sa časova - postaće simbol zločina; Desanka Maksimović kasnije će, u spomen njima, napisati pesmu "Krvava bajka“.
Ime jednog ljotićevca ostalo je zapisano u istoriji – Marisav Petrović. Pripadnik ljotićevaca, koji su sarađivali sa nemačkim okupacionim snagama, upao je u zgradu Opštine sa svojim odredom i hapsio ljude da bi, umesto njih, na funkcije postavio svoje ljude. Hapsili su ljotićevci Rome i Srbe i na ulicama, u kafanama...
Dan posle hapšenja 21. oktobra 1941. godine, počela su streljanja. Od sedam časova ujutru do 14 sati odjekivali su rafali, a mrtvi su danima sahranjivani.
Sećanja
U Kragujevcu, u Muzeju "21. oktobar“, nalaze se lični predmeti streljanih. Posebno potresne su poruke koje su pisali u nadi da će stići do onih, kojima su bile namenjene:
"Tata, ja i Miša smo u topovskim šupama. Donesi nam ručak, meni džemper i neki ćilim. Donesi nam u teglici pekmeza. Tata, idi kod direktora, ako vredi. Paja“
“Lebac sutra nemojte poslati.”
"Mila Ružice, oprosti. Sve na poslednjem času. Evo ti 850 dinara.“
"Zbogom, Mico, ja danas pogiboh. Zbogom, sine, poslednja mi misao na tebe. Budi sretan, sine, i bez mene. Radisav“
"Srca moja i duše male. Miro, poljubi decu umesto mene. Slušajte mamu, deco, i čuvajte se. Ljubi sve vaš tata, Laza"
"Dragi tata i mama, pozdrav. Poslednji put, Ljubiša“
Rodbina i prijatelji stradalih prvi put su se okupili na opelu 1944. godine, u tada oslobođenom Kragujevcu, u Šumaricama.
Spomen park "Kragujevački oktobar“ osnovan je devet godina kasnije, a Veliki školski čas kraj spomenika streljanim đacima i profesorima održava se od 1971. godine.
Novinarka Insajdera Tanja Vujisić