Dragoslav Rašeta: Južnokorejsko društvo pokazalo da ne želi da se vrati u mračno doba vojne diktature (VIDEO)
Uvođenje ratnog stanja u Južnoj Koreji iznenadilo je svet. Najpre se pomislilo da je, usred svih kriza, izbio i sukob između Severne i Južne Koreje, ali se ubrzo saznalo da je predsednik države Jun Suk Jol proglasio ratno stanje ne zbog spoljašnjeg neprijatelja, već poljuljane unutrašnjo-političke pozicije. Dragoslav Rašeta iz organizacije „Novi treći put“ rekao je u emisiji „Svet i mi“ na Insajder televiziji da je južnokorejsko društvo podeljenije nego američko, dodajući i da su građani Južne Koreje sada pokazali da ne žele da se vrate u mračno doba vojne diktature.
Rašeta kaže da se predsednik Jun našao usamljenim. Podseća da je on sa veoma tankom većinom pobedio na izborima 2022. godine – imao je samo 0,7 odsto glasova više od protivkandidata.
„On je jedini južnokorejski predsednik od demokratizacije ove države koji ni u jednom trenutku svog mandata nije imao većinu u parlamentu. Jun se, dakle, od početka - od 2022. godine pa do sada - nalazi u tom statusu gde ne uspeva da progura svoje politike i svoje reforme koje ova država neophodno traži. On se u govoru osvrnuo na komuniste i na antidržavna dejstva koja parališu državu, a to je, pre svega, bila njegova nemoć da vodi koherentnu i uspešnu unutrašnju politiku, s obzirom da je imao nekih uspeha što se tiče spoljne politike. Svakako, ovde imamo jednu duboku polarizaciju društva. Često se Americi daje ta titula najpodeljenije nacije na svetu, ali, po mom mišljenju, ona zapravo pripada Južnoj Koreji i ovo je neka kulminacija toga“, kazao je Rašeta.
Veliki jaz između starije i mlađe generacije
Navodi da se Južna Koreja u prethodnih nekoliko godina nalazi u statusu ekstremne polarizacije i da podele postoje na svim mogućim nivoima, a da je najčešća podela na starije i mlađe generacije.
„Imate jednu generaciju koja je imala 20-30 godina kad je počeo proces demokratizacije Južne Koreje i kada je Koreja počela svoj vrtoglavi ekonomski uspon, imate generaciju koja je stekla enormno bogatstvo zahvaljujući neoliberalnim politikama, generaciju koju mnogo više brine odnos Japana i Južne Koreje, odnos koji će Južna Koreja imati sa Severnom Korejom... I sad imate mlađu generaciju, koju je sačekalo određeno ekonomsko usporavanje. Stoga se ona više opredeljuje za konzervativne politike ili za politike koje će nuditi veći fokus na socijalnu ravnopravnost u društvu. Oni, takođe, traže veće rodne ravnopravnosti i ravnopravnosti među etničkim manjinskim grupama. Kada dodate i to da Južna Koreja trenutno ima najnižu stopu fertiliteta na svetu - sve to doprinosi da se jaz između ove dve generacije, zato što nema klasične smene generacija, samo produbljuje i vidimo da je društvo u potpunosti podeljeno“, navodi Rašeta.
Dodaje da i svi rezultati izbora ukazuju na to da su jedna i druga strana - i konzervativni i liberalni spektar ove države - uglavnom izjednačene.
„I to dovodi do ovako teške polarizacije društva, gde se obe strane nalaze u krugu osvete - kada se zamene na vlasti samo gledaju kako da se obračunaju sa prethodnom administracijom“, kaže on.
Ostavka ili opoziv predsednika
Reakcija građana na uvođenje vanrednog stanja bila je burna, odluka je brzo i povučena... Rašeta ocenjuje da niko ne želi da se vrati u mračna doba vojne diktature, ističući da je Južna Koreja verovatno najsvetliji primer talasa liberalizacije devedesetih i osamdesetih godina prošlog veka.
„Mislim da je ovo sada ipak jedna pozitivna priča. U prethodnih nekoliko godina ili decenija prisustvovali smo eroziji demokratije u svetu i gledali kako demokratske države i društva postaju ili hibridni ili autoritarni režimi; a ovde smo ipak videli da vojska može da se ogluši o naredbe predsednika koji pokazuje autoritarne tendencije i takođe smo videli da parlament, koji ima podršku građana, može da se suprotstavi. Mislim da je svet obišla scena opozicionara koji preskače ogradu kasno u noć kako bi mogli svi poslanici da dođu u skupštinu da glasaju i da se usprotive ovakvom aktu, to je glavna poruka - da su liberalne demokratije ipak otporne ukoliko su izgrađene na čvrstim temeljima, što mislim da Južna Koreja jeste. Niko ne želi da se vrati u mračno doba vojne diktature“, navodi on.
Govoreći o sudbini predsednika Juna, gost Insajder televizije je ocenio da se njegovoj političkoj karijeri bliži kraj.
„On je imao izuzetno niske rejtinge gotovo od stupanja na dužnost i u prethodne dve godine oni ne prelaze 20 procenata. On sada nema ni podršku svoje partije... Ili će on svojevoljno napustiti dužnost predsednika, odnosno dati ostavku, ili će jednostavno biti pokrenut proces njegovog opoziva“, zaključio je Dragoslav Rašeta.
Izvor: Insajder