<article>„To je suverena i nezavisna spoljna politika. Takav kurs se nalazi sada pred dodatnim izazovima nakon 24. februara i to nije tajna. Mi se držimo pre svega naše spoljne politike koja proizilazi ili izvire iz zaključaka Saveta za nacionalnu bezbednost koji su doneti već 25. februara, dan nakon početka rata u Ukrajini. I o tome koliko su dobro i optimalno postavljene govori činjenica da mi već evo puna tri meseca istrajavamo upravo na tom kursu“, naveo je Starović.On je rekao da je „katkad lakše stati ispod kišobrana nekog saveza ili neke velike sile, koje će vas u adhok situaciji negde zaštiti ili podržati“, ali će se u budućnosti doći u situaciju da se „direktni nacionalni interesi nađu u koliziji sa interesom vaših takozvanih zaštitnika“. Govoreći o porukama svetskih zvaničnika da je neophodno da Srbija izabere stranu, on kaže da te poruke „slušaju svaki dan“.„Postoji ta želja da se Srbija u potpunosti uskladi sa onim što zovu zajedničkom spoljno-bezbednosnom politikom EU,  međutim ako ćemo da pogledamo ono što piše u papirima, ono što predstavlja zaista naše obaveze kao države koja je u procesu pristupanja EU, to je da mi postepeno usklađujemo svoju spoljnu politiku sa zajedničkom spoljno-bezbednosnom politikom EU do momenta kada ne postanemo punopravni članovi“, ističe Starović.Dodao je da država „veoma racionalno donosi svoje spoljnopolitičke odluke“, a da je racionalna procena da bi pristupanje režimu sankcija protiv Rusije nanelo u konkretnom smislu više štete, nego neuvođenje, pre svega u pogledu očuvanja energetske bezbednosti.„Koja je cena veća - to se preispituje svakog dana“, kaže državni sekretar.<h2>O zahtevu Kosova za članstvo u Savetu Evrope: „Matematika je na strani Prištine“</h2>„Ako ćemo posmatramo striktno matematički, a to nije jedini ugao iz kojeg možemo sagledati taj problem, od trenutno 46 država koje su punopravne članice Saveta Evrope, 34 su u međuvremenu priznale nezavisnost Kosova. Dovoljna dvotrećinska većina je 31. Matematika jeste na strani Prištine, međutim postoje tu jedan zarez i jedno ’ali’. Videli smo da se do sada nisu uvek u međunarodnim forumima države striktno opredeljivale spram toga da li su priznale nezavisnost ili ne“, smatra Starović.Kako kaže, očekuje nas velika bitka koja suštinski nije ni počela. „Na sada održanoj sednici Komiteta ministara Saveta Evrope u Torinu zapravo se tema članstva Kosova nije našla ni na dnevnom redu. U momentu kada proces bude započet, a ne znamo kada će to biti, on će trajati ne manje od godinu dana, može trajati i tri, četiri godine“, objašnjava Starović.Na pitanje kada će predsednik Srbije saopštiti koje su četiri države povukle priznanje Kosova,  što je prethodno najavljeno, on kaže: „Ne mogu da vam pružim odgovor, predsednik predstavlja Srbiju u inostranstvu i ima najbolji pregled situacije i on će proceniti kada će da upozna javnost.“</article>

„To je suverena i nezavisna spoljna politika. Takav kurs se nalazi sada pred dodatnim izazovima nakon 24. februara i to nije tajna. Mi se držimo pre svega naše spoljne politike koja proizilazi ili izvire iz zaključaka Saveta za nacionalnu bezbednost koji su doneti već 25. februara, dan nakon početka rata u Ukrajini. I o tome koliko su dobro i optimalno postavljene govori činjenica da mi već evo puna tri meseca istrajavamo upravo na tom kursu“, naveo je Starović.
On je rekao da je „katkad lakše stati ispod kišobrana nekog saveza ili neke velike sile, koje će vas u adhok situaciji negde zaštiti ili podržati“, ali će se u budućnosti doći u situaciju da se „direktni nacionalni interesi nađu u koliziji sa interesom vaših takozvanih zaštitnika“.&nbsp;
Govoreći o porukama svetskih zvaničnika da je neophodno da Srbija izabere stranu, on kaže da te poruke „slušaju svaki dan“.
„Postoji ta želja da se Srbija u potpunosti uskladi sa onim što zovu zajedničkom spoljno-bezbednosnom politikom EU, &nbsp;međutim ako ćemo da pogledamo ono što piše u papirima, ono što predstavlja zaista naše obaveze kao države koja je u procesu pristupanja EU, to je da mi postepeno usklađujemo svoju spoljnu politiku sa zajedničkom spoljno-bezbednosnom politikom EU do momenta kada ne postanemo punopravni članovi“, ističe Starović.
Dodao je da država „veoma racionalno donosi svoje spoljnopolitičke odluke“, a da je racionalna procena da bi pristupanje režimu sankcija protiv Rusije nanelo u konkretnom smislu više štete, nego neuvođenje, pre svega u pogledu očuvanja energetske bezbednosti.
„Koja je cena veća - to se preispituje svakog dana“, kaže državni sekretar.
<h2>O zahtevu Kosova za članstvo u Savetu Evrope: „Matematika je na strani Prištine“</h2>
„Ako ćemo posmatramo striktno matematički, a to nije jedini ugao iz kojeg možemo sagledati taj problem, od trenutno 46 država koje su punopravne članice Saveta Evrope, 34 su u međuvremenu priznale nezavisnost Kosova. Dovoljna dvotrećinska većina je 31. Matematika jeste na strani Prištine, međutim postoje tu jedan zarez i jedno ’ali’. Videli smo da se do sada nisu uvek u međunarodnim forumima države striktno opredeljivale spram toga da li su priznale nezavisnost ili ne“, smatra Starović.
Kako kaže, očekuje nas velika bitka koja suštinski nije ni počela.&nbsp;
„Na sada održanoj sednici Komiteta ministara Saveta Evrope u Torinu zapravo se tema članstva Kosova nije našla ni na dnevnom redu. U momentu kada proces bude započet, a ne znamo kada će to biti, on će trajati ne manje od godinu dana, može trajati i tri, četiri godine“, objašnjava Starović.
Na pitanje kada će predsednik Srbije saopštiti koje su četiri države povukle priznanje Kosova, &nbsp;što je prethodno najavljeno, on kaže: „Ne mogu da vam pružim odgovor, predsednik predstavlja Srbiju u inostranstvu i ima najbolji pregled situacije i on će proceniti kada će da upozna javnost.“

Teme

original

220x391

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova: Iz palete loših rešenja biramo ona koja će doneti najmanje štete našoj zemlji