Dubravka Stojanović: Bez obrazovanja i nauke nacija će tumarati u apsolutnom mraku (VIDEO)
“Mi odavno živimo u jednoj vrsti vanrednog stanja, jedno 12 godina, pre svega zato što je to vrsta vlasti koja sama proizvodi vanredno stanje. Dakle, to je vlast, koja može da postoji samo u vanrednom stanju i zbog toga ga ona sama i proizvodi”, izjavila je u Insajder intervjuu, Dubravka Stojanović, istoričarka i redovna profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu.
U vezi sa zbivanjima oko zgrade Generalštaba, kojoj je vlada skinula zaštitu, i ulasku BIA u Zavod za zaštitu spomenika, profesorka Dubravka Stojanović je rekla da vlast neprekidno proizvodi jedan svoj paralelni univerzum, da je Beograd na vodi metafora tog sveta i da je sada krenula dalje po gradu da ga prilagođavaju svojim nekim fantazijama:
“ Zaštita može da se ukine samo ako Zavod za zaštitu spomenika Republike Srbije napiše elaborat u kome bi stručno bilo objašnjeno zašto se ukida zaštita. Posle toga elaborata vlada može da je ukine. Elaborata nema. Zavod za zaštitu spomenika je jedinstveno protiv ukidanja te zaštite. Vlada je obe zaštite ipak ukinula. I šta se onda desilo? BIA je u osam ujutru ušla u Zavod za zaštitu Spomenika.”
Govoreći o predlogu Vlade o dopuni zakona o visokom obrazovanju, kojim bi se omogućilo stranim univerzitetima da otvore određene studijske programe a da licencu dobijaju od Ministarstva prosvete a ne od nacionalnog akreditacionog tela, kao svi domaći fakulteti, profesorka Filozofskog fakulteta je ocenila da bi usvajanje tih izmena bio kraj univerziteta u Srbiji, kako državnih tako i privatnih:
“Sa jedne strane, tim stranim univerzitetima neće biti potrebna akreditacija koju svi mi moramo da prolazimo svakih pet godina. A druga stvar, koja je još zanimljivija, država će plaćati školarinu srpskim studentima da bi se školovali na stranom univerzitetu. Dakle, to je ono što uliva već strah da je nešto već potpisano, kao što u slučajevima litijuma i Generalštaba. Kako je sad to uopšte moguće? Zašto bi država Srbija plaćala školarine studentima za školu na stranom univerzitetu? Slažem se sa onima koji su rekli da je to osveta loših đaka, posebno onih ministara za koje je Beogradski univerzitet doneo odluku da su njihovi doktorati plagirani, kao što je slučaj Siniše Malog. Dakle, vi pravite paralelni Beograd, vi pravite paralelnu državu Srbiju, vi ste napravili paralelnu klasu, novu klasu bogataša i sada pravite i paralelni univerzitetski sistem. Problem je sa svim tim paralelnim svetovima, ali je najveći problem kad napravite paralelni obrazovni sistem, jer onda ste svojoj naciji ukinuli budućnost, jer bez obrazovanja i nauke ona će tumarati u apsolutnom mraku.”
Revizija istorije
Stojanović je ocenila da se istorija u Srbiji, još od 90-tih, a još intenzivnije od 2000-tih ne retko revidira, na sve moguće načine, u odnosu na potrebe vlasti, kao i da je to opasno:
“ Skupština Srbije je svojevremeno donela zakon o izjednačavanju Četničkog i Partizanskog pokreta, sudovi su na osnovu tog zakona rehabilitovali one koji su sarađivali s okupatorom, izvršna vlast, gradska vlast menjala imena ulica. Samo u Beogradu oko 900 ulica je promenilo ime. Menjali su i praznike. Menjali su sve simbole i tako dalje. Dakle, cela država je bila uključena u taj jedan snažni revizionistički talas. Ali je posebno opasna igra sa žrtvama. I mi smo od jednog pobedničkog identiteta kakav su gajle i kraljevina Jugoslavija i socijalistička Jugoslavia, na osnovu tih velikih pobeda i u Prvom i Drugom svetskom ratu, još od 80-ih, a naročito od 90-ih, ušli u jedan samoviktimizirajući identitet govora o sopstvenom narodu, kao isključivoj žrtvi i to je jedan izuzetno opasan način samorazumevanja. Zbog toga što ako vi o sebi stalno mislite isključivo kao o žrtvi, bez ovog optimizma, bez te nade za budućnost koju nosi pobednički govor, onda se vi u sebe zatvarate, onda se vi homogenizujete u nacionalne redove, onda vi živite u jednom samosažaljenju. I to je jedna idealna situacija i za diktaturu, ali i za eventualni revanš za sve te žrtve koje su počinjene. I u tome je ta najveća opasnost", rekla je u Insajder Intervjuu profesorka Stojanović.
Blokada Studentskog trga
Ona je izjavila da svi fakulteti koji su na Studentskom trgu, zajedno sa Proglasom pripremaju blokadu studentskog trga:
“U Beogradu se priprema blokada na četiri mesta i u svim gradovima po Srbiji u 8 minuta do 12, čime obeležavamo tri nedelje od zločina u Novom Sadu. Ali se i poziva na puštanje svih uhapšenih.”
Odgovarajući na pitanje o razlici između građanskih i političkih protesta, o heterogenosti i kritikama opozicije, Stojanović je ocenila da građani ne mogu bez partija:
“To je potpuno jasno. Partije su tu da artikulišu ono što građani osećaju, da kanališu taj bes, da ga pretvore u politički zahtev, da ostvare taj politički zahtev. I evo videli smo, I to je najbolji primer: Novaković je pozvao pre nedelju dana na 15 minuta, tada 14 minuta stajanja u Novom Sadu i građani su odmah osetili taj poziv.”
Govoreći o hapšenju Save Manojlovića, direktora kampanje pokreta Kreni-Promeni, Stojanović je rekla da se radi o prekomernoj upotrebi sile: “Naravno, videla sam te slike i razgovarala sam sa mojom drugaricom i koleginicom, Jelenom Radojković, koja dobro poznaje oblast prekomerne upotrebe sile od strane policije i ona mi je objasnila da ovaj način, znači ne samo što je uhapšen Savo Manojlović, ne samo što je on oboren na zemlju i izgleda udaran na zemlji, nego ovaj zahvat, da tako kažem, vezivanje ruku pozadi čak ima i ime. To se zove palestinsko vešanje. To je jedan izuzetno bolan policijski zahvat koji spada u policijsku torturu.”
Komentarišući izjavu ministra policije Ivice Dačića “kad se izvadi pendrek nema stajanja”, profesorka Filozofskog fakulteta je rekla da tu izjavu podržava.
“Zato što nema stajanja ni sa druge strane. Dakle, oni su izvadili pendrek, a građani neće stati. Deluje kao pretnja. Apsolutno, deluje kao pretnja”.
Novinar i urednik Jugoslav Ćosić