Duško Lopandić za Marker: Dobijanje novca iz EU će biti uslovljeno, Srbija nema šta da traži u Briksu (VIDEO)

U Beograd sutra stiže predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja obilazi region, a danas je ovde boravio poljski premijer Donald Tusk. Upitan da li intenziviranje diplomatskih poseta ukazuje da Srbija i Zapadni Balkan dobijaju poseban značaj u EU, te da li je to iz straha Brisela od bezbednosnih rizika u regionu ili iz potrebe da se umanji uticaj Rusije, Lopandić je naveo da su verovatno u pitanju kombinovani razlozi.

"Naravno da je važno da sa Poljskom, kao važnom zemljom, imamo dobre bilateralne odnose. Poljska će uskoro da bude predsedavajuća, tako da je ovo neka vrsta pripremne posete koje se obično organizuju, kao što je i poseta gospođe fon der Lajen vezana za Plan EU za Balkan koji uskoro dolazi. Generalno gledajući, na stranu sve ove posete, razgovori i narativi, imamo jednu dobru i jednu lošu vest. Dobra vest je da Srbija treba kroz Plan za Balkan da dobije 1,6 milijardi evra. Ali to će biti uslovljeno, to je novi metod... Svima nam je u sećanju krađa izbora iz decembra i neprimenjivanje saveta ODIHR-a. Sada ima jedna stavka u Planu da Srbija treba da očisti izborne liste i kao kontramera će biti dobijanje 50 miliona evra. Loša vest je što smo i dalje zaglavljeni u procesu pristupanja. Od 2021. nemamo otvaranje novih poglavlja, novih klastera, nemamo sastanke međuvladine konferencije. Videćemo da li će ova sadašnja diplomatska gužva dati uopšte neke efekte“, rekao je Lopandić.

Ne može i EU i Rusija

Dodaje da Brisel već neko vreme radi na tome da se ovde smanji uticaj Rusije.  

"S druge strane, iz našeg ugla posmatrano, i dalje se postavlja pitanje da li je razumno ovako igrati dvostruku igru, šaljemo (na samit Briksa) potpredsednika Vlade, koji se lupa u grudi kao veliki prijatelj Rusije, kao zemlja koja je maltene saveznica Rusije, a s druge strane idemo ka EU. Stranci i dalje postavljaju isto pitanje - šta od ta dva, jedno ili drugo? Ne može oboje da se sprovodi“, dodao je on.

Komentarišući tvrdnje srpskih zvaničnika da će Srbija 2027.godine, biti spremna za pristupanje EU, gost "Markera“ je rekao da to nije realno.

"Proširenje jeste u centru pažnje Brisela u poslednje dve godine, ali kada oni govore o proširenju prvo misle na Ukrajinu i Moldaviju, a onda i na nezavršeni posao Zapadnog Balkana. Da mene pitate šta bih ja voleo i mislio da treba da se uradi, ja mislim da bi ceo Zapadni Balkan, kakav-takav, trebalo da se uključi. To je pozitivnija varijanta, nego ovaj sistem seckanja koji je primenjivan i koji nije dao rezultate. Mi smo imali situaciju da su mnoge zemlje, uključujući Srbiju, išle unazad kada se radi o reformama. Još smo daleko od onih standarda koji treba da se postignu“, kaže Lopandić.

Picula će biti objektivan

Kada je reč o imenovanju hrvatskog evroposlanika Tonina Picule za izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, što je zvanični Beograd oštro kritikovao, Lopandić je rekao da nije najidealnije rešenje da na tom mestu bude političar iz susedne zemlje. Ipak, naglašava, ne treba unapred imati negativan stav.

"Picula je poznata ličnost odavno, bio je ministar spoljnih poslova Hrvatske, bio je u poslednjem mandatu parlamenta izvestilac za Crnu Goru i dosta je eksponiran. Lično mislim da nije najidealnije da se iz susedne zemlje određuje izvestilac, posebno imajući u vidu odnose između Srbije i Hrvatske. S druge strane, mislim da će Picula ipak gledati da bude koliko-toliko objektivan i, imajući u vidu njegovo političko iskustvo, ne treba unapred da imamo negativan stav. Ono što možda smeta predstavnicima vlasti, jeste to što Pucula dolazi iz socijaldemokratske grupacije u parlamentu, koja je uvek bila oštrija prema naprednjacima, nego njihovi politički rođaci iz EPP grupacije“, naveo je on.

Prema njegovim rečima, interesantno je i što će novi komesar za proširenje biti iz Slovenija, a pozitivno za Beograd je i što će sa Kipra biti šef grupe za odnose sa Srbijom u Evropskom parlamentu.

Učešće na samitu Briksa - poruka proruskim glasačima

Lopandić se osvrnuo i na navode predsednika Srbije da je, prema nekim istraživanjama, podjednak broj građana Srbije koji žele u Briks i onih koji žele u EU.

"Meni je čudna ta priča o Briksu. Briks jeste značajan za svetsku situaciju, objavili su deklaraciju na 40 strana, ako neko želi da se upozna s tim šta se sve dešava u svetu, u ekonomiji, u međunarodnim organizacijama - treba da je pročita. Ali, u Briksu su velike ekonomije - od Indije, preko Kine, do Brazila i Južne Afrike itd. Srbija nema tu šta da traži, posebno imajući u vidu naš put i strategiju ulaska u EU. To bi bilo vrlo bizarno... Čak i ova četiri ministra (koja su otišla na samit Briksa) su više poruka predsednikovom glasačkom telu, koje je vrlo prorusko i onda, eto, za utehu šalju Vulina ponovo u Rusiju“, zaključio je Duško Lopandić.

Izvor: Insajder