Dvadeset dve godine od petooktobarskih demonstracija

Demonstracije u Beogradu izbile su pošto je Milošević odbio da prizna rezultate izbora za predsednika SR Jugoslavije.

Na izborima 24. septembra 2000. Milošević je izgubio od kandidata DOS-a i lidera Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislava Koštunice.

Demonstranti su na plato ispred tadašnje Savezne skupštine, a danas Narodne skupštine Srbije, stigli iz čitave Srbije u kolonama automobila, autobusa i kamiona dugačkim desetine kilometara, probijajući buldožerima policijske blokade na putevima. 

Već u prepodnevnim satima policija je upotrebila suzavac kako bi sprečila demonstrante da uđu u skupštinu, ali zgrada Savezne skupštine je demolirana i delom zapaljena, kao i zgrada RTS-a u Takovskoj ulici.

Policija je ubrzo prestala da pruža otpor i mahom se pridružila građanima.

U večernjim satima 5. oktobra 2000. građanima se sa terase skupštine Beograda obratio novi predsednik SRJ Vojislav Koštunica, a narednog dana, 6. oktobra, Milošević je priznao izborni poraz i čestitao mu.

U demonstracijama je poginula Jasmina Jovanović iz Miloševca kod Velike Plane, koja je pala pod točkove kamiona, a povredjeno je 65 ljudi.

Vojislav Koštunica, koji je kao kandidat DOS-a izabran za predsednika SRJ, povukao se iz politike 2014. godine, a premijer Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine ispred zgrade Vlade Srbije.

Slobodan Milošević umro je 2006. godine u pritvorskoj jednici haškog tribunala.

Mihajlović: Građani su 5. oktobra 2000. porazili mračnu politiku ratova i izolacije

Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović rekla je danas da su građani Srbije 5. oktobra 2000. odbranili izbornu volju i porazili mračnu politiku koja je državu izolovala od sveta i vodila je u ratove i ekonomski uništila, saopštio je njen kabinet.

Mihajlović je navela da su "devedesete godine prošlog veka bile najmračnija stranica u modernoj istoriji Srbije".

Prema njenim rečima, tada je katastrofalne politika zemlju uvela u nekoliko ratova, sankcije i međunarodnu izolaciju, uz represivno ophođenje prema sopstvenim građanima.

Kazala je da je ponosna na to što je bila tog dana na protestu ispred Skupštine Srbije, jer, kako je dodala, istinski veruje u promene režima koji ne rade u interesu države društva.

"Kao i mnogi ljudi, svesna sam da nakon promene vlasti 5. oktobra Srbija nije dostigla sve čemu su težili građani, što ne umanjuje značaj tog dana, ali nas sve opominje da je pred nama puno posla i borbe za prosperitetniju Srbiju“, rekla je ona.

Ocenila je da se Srbija 5. oktobra 2000. opredelila da postane deo evropske porodice naroda i da za Srbiju nema drugog puta osim članstva u EU.

Vulin: Obaveštajne službe zemalja NATO organizovale državni udar

Ministar unutrašnjih poslova (MUP)  Aleksandar Vulin izjavio je, povodom obeležavanja 5. oktobra, da „Srbija više nikada ne sme da dopusti da joj stranci nasiljem i novcem određuju vlast i vode politiku".

„Pre 22 godine obaveštajne službe zemalja NATO pakta organizovale su i povele državni udar. Doktrina obojene revolucije tada isprobane u Beogradu i do danas unesrećuje zemlje i narode", naveo je Vulin.

Aleksandar Vulin, koji je sada na čelu MUP-a Srbije, bio je jedan od viđenijih članova Jugoslovenske levice, stranke koju je vodila Mirjana Marković, supruga pokojnog predsednika Miloševića. Karijeru političara počeo je u Savezu komunista-Pokret za Jugoslaviju, a jedan je od osnivača JUL-a.

Ipak, dve godine pre svrgavanja režima Slobodana Miloševića, 1998. godine, Vulin je napustio JUL i povukao se na neko vreme iz politike, pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima. 

Izvor: Insajder, Agencije