Džamonja Ignjatović: Nadležni centri moraju raditi i pratiti porodice koje su pod rizikom (VIDEO)
Nakon što je nevenčana supruga Uroša Pašajlića prijavila da je zlostavljao, saznalo se da je u stanu zatočena njegova osmogodišnja ćerka koja je sada zbrinuta u bolnici. Ne zna se šta se prethodnih nekoliko godina dešavalo sa detetom, koje nije pohađalo ni predškolsko, niti krenulo u školu.
Iz Gradskog centra za socijalni rad kažu za Marker da su, po rođenju devojčice, postupali po prijavi iz porodilišta, kada se već posumnjalo u sposobnost roditelja da se staraju o detetu. Beba je tada smeštena u ustanovu socijalne zaštite, posle čega je pokrenut postupak za lišavanje roditeljskog prava. Međutim, Prvi osnovni sud u Beogradu je 2018. doneo odluku da devojčicu dodeli ocu na staranje, ali ne samostalno; majka je imala pravo da viđa dete, ali ne i da ga vaspitava i o njemu brine. U odgovoru se dalje navodi:
“Odeljenje Zvezdara je 2020. godine od strane policije obavešteno da ima saznanja da se u stanu čuje plač deteta. Otac se, postupajući po prijavi policije, nešto kasnije odazvao na razgovor sa radnicima Centra za socijalni rad, koji su procenili da dete nema nikakve tragove zanemarivanja. Nakon toga, više nije bilo prijava Centru za socijalni rad u ovom slučaju.”
U odgovoru Markeru, Gradski centar za socijalni rad ne navodi da li je nadležni centar od 2020. nadgledao kako otac brine o devojčici.
MUP nije odgovorio na pitanja Markera. U saopštenju za javnost navodi da traga za osumnjičenim ocem i moli građane da obaveste policiju ukoliko ga prepoznaju Kako je jedno dete godinama nevidljivo za sistem i zašto okolina ćuti? To, na žalost, nije usamljen slučaj. O tome za Marker govori psiholog Prof. dr Tamara Džamonja Ignjatović
"Vrlo je teško ukazivati na pojedinačnu odgovornost konkretne službe. I najčešće ono što se nama dešava jeste da u stvari upravo zato što službe treba da rade zajedno i da sarađuju da nekako slučajevi propadnu između sistema upravo zbog njihove slabe koordinacije i povezanosti. Mi o ovom slučaju zapravo nemamo dovoljno zvaničnih i proverenih informacija da bi ukazivali na nekog konkretno. 0"Na kraju krajeva i same službe obavezuje i poverljivost podataka prema konkretnim akterima događaja, tako da je teško da i oni govore u svoje ime povodom konkretnog slučaja. Ali svakako da možemo generalno da kažemo da su i službe i pojedinci ali i ono najbliže okruženje koje je možda najviše upoznato sa konkretnim slučajem propustilo da reaguje." Socijalne službe službe se najčeše smatraju odgovornim za ovakve slučajeve, ne bez razloga kaže Džamonja Ignjatović:
"One zaista i jesu direktno odgovorne kada je u pitanju rad sa porodicama, rad sa decom, odnosno njihova zaštita. Međutim, same službe zapravo reaguju po prijavi, naravno. Međutim, s obzirom da su neke porodice već u evidenciji centara za socijalni rad, svakako da to znači da one treba da prate ovakve slučajeve, znači da izdvajaju slučajeve pod rizikom za koje već postoji dovoljno informacija, videli smo u ovom slučaju da ih ima, dakle da je dete već bilo izmešteno iz porodice.Tako da praćenje i rad sa porodicama koje su pod rizikom jeste obaveza centra za socijalni rad. Inače, ako nemate nikakvu prijavu, nikakav dotadašnji pokazatelj da je neko ugrožen, vi zaista onda ne možete ni da postupate, ne možete tek tako ulaziti u porodice da bi proveravali da li ima ili nema nekog, nečije ugroženosti."
Zaštitnik građana pokrenuo je postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada šest nadležnih organa i od Prvog osnovnog suda u Beogradu zatražio informacije i sudske odluke.
Izvor: Insajder