Džimi Karter - od uzgajanja kikirikija, preko Bele kuće, do Nobela za mir (VIDEO)
Bivši američki predsednik Džimi Karter preminuo je danas u 101. godini. Iako nije imao najuspešniji mandat kao američki predsednik Karter je imao bogat život i karijeru – počeo je kao uzgajivač kikirikija iz dubokog juga Amerike, a posle političke karijere – pokazao se kao vrstan diplomata. Za svoj diplomatski rad, dobio je i Nobelovu nagradu za mir.
Do tada nepoznati senator iz Džordžije, Džimi Karter je u politiku Vašingtona ušao 1974. godine u, po njega, najboljem trenutku; američka javnost bila je potresena aferom Votergejt, odnosno prisluškivanjem političkih protivnika koje je organizovao predsednik Ričard Nikson. Karter je to iskoristio da sebe predstavi običnim uzgajivačem kikirikija sa američkog juga i obećao je američkoj javnosti da je neće lagati ili obmanjivati. Na krilima tih obećanja, postao je predsednik 1977. godine.
Međutim, prvi i jedini Karterov mandat pratile su krize - ekonomske i diplomatske. Suočio se nuklearnom nesrećom na Ostrvu tri milje, sa sovjetskom invazijom na Avganistan ali i sa iranskom talačkom krizom - koja će ispostaviti kobnom po njegovu političku karijeru. Zbog lošeg pristupa talačkoj krizi, u kojoj je poginulo i osam američkih vojnika - Džimi Karter je ubedljivo izgubio na izborima od Ronalda Regana.
Karter je iz Bele kuće otišao kao jedan od najnepopularnijih američkih predsednika, ali je tokom mandata ipak doneo i neke važne odluke - pomilovao je osuđene one koji su odbili da idu rat u Vijetnamu i postao prvi američki lider koji je ozbiljno shvatio klimatske promene.
Iako je jedna diplomatska kriza presudila njegovoj političkoj karijeri, po odlasku iz Bele kuće Džimi Karter je nastavio da diplomatski predstavlja američku vladu. Najpre u Severnoj Koreji, a zatim i na Haitiju, Kini, Kubi ali i u Bosni i Hercegovini tokom ratova devedesetih.
Osnovao je Karterov predsednički centar koji se bavio rešavanjem međunarodnih kriza, a 2002. postao je treći američki predsednik koji je dobio Nobelovu nagradu za mir.
Tokom naredne decenije, putovao je svetom u misiji unapređivanja odnosa među zemljama. Sa Nelsonom Mandelom osnovao je Elders, grupu globalnih lidera koji su se posvetili radu na miru i ljudskim pravima. Zalagao se za kontrolu oružja, za istopolne brakove i za ukidanje smrtne kazne.
Oštro je kritikovao zlostavljanje zatvorenika u Zalivu Gvantanamo, izraelskom istorijatu kršenja ljudskih prava i ratu Džordža Buša u Iraku.
Za razliku od drugih američkih predsednika, Karter se u penziji odlučio za skroman način života. Prema pisanju Vašington posta, procenjena vrednost kuće Karterovih u Džordžiji iznosila je 167.000 dolara - manje nego vozila Tajne službe parkirana ispred doma u kojem je živeo sa suprugom Roazelin s kojom je bio u braku čak 71 godinu.
Odlazeći američki predsednik Džozef Bajden opisao je Kartera kao "čoveka od principa, vere i poniznosti", dok je novoizabrani predsednik Donald Tramp rekao da Amerikanci Karteru duguju "zahvalnost". Džimi Karter će biti sahranjen 9. januara u Vašingtonu.
Izvor: Insajder