Ekolozi, za sada, bez jasnog plana, Vučić po starom receptu - ide u narod
Serija masovnih protesta protiv iskopavanja litijuma i bora, koja je skoro mesec dana održavana širom Srbije, u subotu je pokazala da građani mogu da se okupe oko jednog cilja - a to je da nisu za kopanje srpskog kriptonita u dolini Jadra. Takođe, protest „Rudnika neće biti“ u Beogradu pokazao je i da organizatori iz ekoloških udruženja, uprkos masovnosti protesta, nemaju plan B dok, istovremeno, predsednik Aleksandar Vučić igra na proverenu kartu – i opet najavljuje razgovor s narodom. Time je na najaktuelniju srpsku priču stavljen zarez, a u narednom periodu i ekolozima i predsedniku predstoji maratonska šahovska partija.
Najavljivani protest se desio i sada već svi znamo da je bio jedan od najmasovnijih, bez obzira na to što se ekolozi i vlast ne slažu oko broja demonstranata koji su u subotu bili na Terazijama.
Prvi tvrde da je bilo 50 000 građana, dok smo od ministra policije Ivice Dačića čuli da je broj onih koji su sa Terazija poručivali "Nećete kopati" varirao između 25 000 i 27 000.
Tri dana kasnije to i nije toliko važno, koliko činjenica da se videlo da organizatori protesta nisu imali jasan plan šta i kako dalje kada su videli da manji broj ljudi - od onog koji su očekivali - zajedno sa njima blokira železničke pruge na Prokopu i u Novom Beogradu, kao i da je demonstranata znatno manje i dan kasnije na protestu ispred Vlade, nakon što su uhapšena i ekspresno procesuirana trojica aktivista kojima je Prekršajni sud odredio zatvorske kazne.
Predsednik Vučić je rekao svoje i jasno je da se ovog puta neće lako odustati od rudarenja litijuma koji žele svi, prvenstveno Evropa.
Predsednik će, kao u decembru 2021. godine da, kako je rekao, poseti Gornje Nedeljice kod Loznice. Da objasni, da "narod razume". Samo, pitanje je da li taj isti narod tri godine kasnije veruje u to što će čuti sada - kada mu je pred kućnim pragom otvaranje rudnika litijuma.
Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Zoran Stojiljković kaže za Insajder da ekologija, odnosno iskopavanje litijuma, ima protestni i objedinjujući potencijal među građankama i građanima Srbije.
"Za razliku od protesta užih političkih zahteva koji duboko dele društva i, što je najvažnije, i tzv. društvenu i političku opoziciju, rudarenje i ekologija sad interesuju čitavu društvenu strukturu od seljaka do akademika. I upravo zato imaju potencijal koji je pojačan time što je sa Nemcima napravljen taj sporazum o energetskim bazičnim sirovinama i sigurnosti unutar Evrope, gde je Srbiji očito dodeljena uloga sirovinske baze iskopavanja litijuma", kaže Stojiljković.
Radikalizacija protesta bez dovoljne podrške u narodu, ali nema nazad
Mišljenja je da upravo ekološke organizacije, za razliku od političkih partija, imaju veći kredibilitet, te ne čudi ni masovnost protesta kako u manjim mestima u prethodnih mesec dana, tako ni u Beogradu za vikend. Sa druge strane, to što te organizacije nemaju plan B za dan posle, sagovornik Insajdera objašnjava malim organizacionim kapacitetima.
"Ova serija protesta bila je usred leta, po ovim temperaturama, nešto što je pozitivno iznenađujuće, a ako je neka srednja mera u proceni da je u Beogradu bilo 50 000 protestanata, to ispunjava uslove one čuvene hipoteze koja govori da ako u protestima aktivno učestvuje 3,5 odsto stanovništva, stvari teško mogu da se vrate na raniju meru. I taj procenat koji je zabeležen u Beogradu je daleko prevaziđen u malim mestima, gde je protestovalo od 10 do 15 odsto ljudi“, napominje profesor FPN-a u penziji.
Međutim, kaže da je pitanje kako dalje, jer neka vrsta radikalizacije sa zaustavljanjem komunikacija očigledno nije prihvatljiva većini građana koji protestuju.
"Vlast uspeva da neutralizuje te male grupe koje su spremne na radikalizaciju otpora. E, sad je pitanje šta dalje s tim. Jednostavno, šta je strategija i jedne i druge strane? Očito da je ovde izlaz neka vrsta ponovnog pritiska na peticiju koja bi naterala Parlament da razgovara o rudarenju, i neka vrsta zahteva za referendumom koji onda, ukoliko većina bude protiv iskopavanja, daje neki kredibilitet za postavljanjem pitanja i legitimiteta vlasti koja je izgubila na tako ključnoj temi", kaže za Insajder Zoran Stojiljković.
Sa druge strane, i ekolozi i parlamentarna opozicija izričito odbijaju razgovor koji im nudi vlast ali koja se, kako ocenjuje naš sagovornik, suviše obavezala da bi popustila kao prošlog puta.
"Naš predsednik igra i igru klasičnog spinovanja, i spin diktatora. On je ponudio referendum o svojoj ostavci, što je igra u koju nas stavlja svakodnevno a, s druge strane, iako je veliki broj apstinenata, pa čak i dobar deo njegove izborne klijentele skeptičan ili je protiv iskopavanja litijuma, ne bi bili za njegovu ostavku. On sada pokušava da one koji nisu sasvim sigurni u jednu ili drugu opciju kroz dijalog ubedi da je stvar apsolutno bezbedna i da neće biti iskopavanja pre 2028. godine", kaže Zoran Stojiljković.
Koliko odlazak predsednika države u Gornje Nedeljice može da umiri meštane koji su - iako većinom glasaju za SNS - sada većinom protiv projekta Jadar?
"Mene čudi da se ne pojavljuje nikakvo istraživanje koje pokazuje neki odnos prema iskopavanju i protestima. Pretpostavljam da je prema njegovim istraživanjima većina protiv iskopavanja, s tim što verovatno postoji neka međuvarijanta; mislim na ekorealističnu ideju da rudnika neće biti dok ne postoje apsolutne garancije da je to bezbedno. I Vučić sada pokušava da igra na one koji misle da je previše zabraniti rudarenje zauvek", pojašnjava sagovornik Insajdera.
Dodatni problem na tom putu ubeđivanja jeste taj što sada postoji širi socijalni spektar onih koji su zainteresovani za to pitanje, i koji podržavaju proteste.
"Videli smo i čuli eksperte, ljude iz struke, pa sve do seljaka koji se teško pobune, ali onda i teško odustaju od svojih zahteva. Vlast će očito igrati na kartu da to je daleka budućnost, prekopiraće to drugim rezultatima, spinujući, pričajući priču da su ovi protesti direktno politički i da tu nema nikakvog interesa za ekologiju, uz tvrdnje da su ekološke organizacije neka vrsta fanatika. Ako ne i ekoterorista", procenjuje Zoran Stojiljković.
Podseća i na neke ranije proteste koji nisu urodili plodom ali je, napominje, ovaj jedinstven po tome što je uspeo da ujedini sve - od nacionalne desnice do preevropske opozicije.
O litijumu i na dočeku olimpijaca ispred Starog dvora
Protest protiv rudarenja litijuma održan u Beogradu 10. avgusta jasno je pokazao da je – tek jedan u nizu.
Tek što su se organizatori vratili kućama, i u vreme dok se čeka odluka na žalbu advokata aktivista uhapšenih za vikend u Beogradu, opet su se u centru glavnog grada čula skandiranja: "Rio Tinto, marš iz Srbije". I to na dočeku srpskih olimpijaca ispred Skupštine grada Beograda.
Izvor: Insajder