Ekonomija u protekloj godini: Između prosečne plate i medijalne zarade

Prosečna plata od hiljadu evra koja je bila je jedna od važnih vesti za novu 2024. godinu. do kraja godine približila se obećanom iznosu. Međutim u protekloj godini smo naučiili, da je prosečna zarada značajna je za makroekonomsku politiku i bruto domaći proizvod, dok je za obične građane daleko važnija medijalna zarada, termin koji se ove godine odomaćio i označava srednju vrednost kada se zarade sortiraju od najmanje do najveće. A, ta medijalna je manja od prosečne i iznosila je oko 76 hiljada, po poslednjim podacima, iz oktobra. To znači da su velike razlioke u platama.

Minimalnu zaradu, prima više od 250 hiljada građana i ona idalje ne može da pokrije prosečnu potrošačku korpu. Vlada je probala da to ublaži akcijom “Najbolja cena” - koja je trajala dva meseca, od 1.septembra do 31. oktobra . Tada su se u više od 2.500 radnji širom zemlje mogli naći isnovni proizvodi po ceni nižoj od akcijske.

“Vidite kroz akciju Najbolja cena za ove fundamentalne proizvode, za ove najvažnije prozvode, da oni budu najjeftiniji i oni jesu najjeftiniji. Izvinite, jaje 11 dinara. Pazite, 11 dinara, obrok od 22 dinara, dva jaja, pazite to je obrok koji može da drži čoveka ceo dan sitim”, izjavio je u septembru 2024. Tomislav Momirović bivši ministar unutrašnje i spoljne trgovine

Ova izjava tadašnjeg ministra s obzirom na interesovanje mogla je da bude i izjava godine.

Ekonomisti su izjavu kritikovali kao populističku, čak štetnu i paravan za poskupljenje drugih proizvoda i usluga.

Ministar trgovine je međutim, pozivajući se na izveštaj Zavoda za statistiku, tvrdio da je slična akcija prethodne godine zaustavila inflaciju.

“Nisu mu izvukli i drugi deo iz tog istog izveštaja, gde je zabeleženo da je u tom periodu 4,8%, ja mislim, pao promet tih proizvoda. I vi znate vrlo dobro u trgovini, čim pada promet fizički, da padaju cene same od sebe. Ne treba niko da tu posebno snižava cene”, rekao je Goran Petković profesor Ekonomskog fakulteta za Insajder.

U prodavnicama su za to vreme cene nekih važnih proizvoda rasle - jestivo ulje poskupelo je 30 dinara po litru, a cena za 200 grama kafe dostiže 400 dinara.

U oktobru je stigla dobra vest, Srbija je dobila investicioni kreditni rejting, od jedne od najkredibilnijih agencija za kreditni rejting.  Istorijski trenutak za Srbiju, rekao je ministar finansija Siniša Mali:

“Mi sada smo u grupi zemalja koje su razvijene, najstabilnije kada je ekonomija u pitanju i to za nas, za naše građane, za našu privredu otvara potpuno jednu novu stranicu, jedno poglavlje ubrzanog daljeg rasta i razvoja”.

Država je nastavila da se zadužuje. Ostaće upamćena sednica Skupštine koju je opozicija nazvala najskupljom, jer je tada izglasano uzimanje novih kredita, za više od milijardu evra.

Najveći među njima - kredit za izgradnju Nacionalnog stadiona od oko 360 miliona evra.

O budžetu za sledeću godinu praktično se nije razgovaralo. Usvojen, kakav je i predložen 27. Novembra u senci skupštinskih sukoba nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Analiza budžeta pokazuje da će se najviše trošiti na infrastrukturu.- za puteve i projekat EKSPO 2027. Beogradski metro je na čekanju, izdvojeno je daleko manje novca , a rok za njegovu izgradnju je pomeren do 2030. godine.

“Ja nemam ništa, nikakav problem nemam sa tim kad se grade putevi. Imamo ovo drugo što smo pričali. Da li je to transparentno, da li mora toliko da se košta? To je sad posebno pitanje”, rekao je Ljubodrag Savić za Insajder.

Štrajkovi zbog lošeg stanja u prosveti, poljoprivredi pa i Pošti Srbije, upozorenja Fiskalnog saveta na visoku inflaciju i kamatne stope na zaduživanje, ali i tvdnje vlasti da privreda Srbije nikada nije bila stabilnija, polako nas, barem što se ekonomije tiče, spremaju za 2025. godinu.

Izvor: Insajder