"Ekstremno" vreme, klimatske promene i teorije zavere - stručnjaci kažu da treba vratiti poverenje u institucije
Sredinom jula toplotni talas zahvatio je veći deo severne Zemljine hemisfere. Temperature iznad 40 stepeni Celzijusa beležene su u Kini, Japanu, Italiji, SAD-u. Crveni meteo-alarm bio je danima na snazi i u pojedinim delovima Srbije, gde je temperatura dostizala 36 stepeni. Svetska meteorološka organizacija upozoravala je na povećan broj smrtnih ishoda. A onda je u Srbiji i regionu usledila pojava takozvanih superćelijskih oluja koje su nanele veliku materijalnu štetu, ali i uzimale ljudske žrtve. Dok pojava ovakvih vremenskih ekstrema predstavlja podno tlo za bujanje pojedinih teorija zavera, naučnici upozoravaju na efekte klimatskih promena koji su postali naša stvarnost. Ipak, tvrde da iste možemo da ublažimo – prvi i najvažniji korak, poručuju, jeste sistematsko bavljenje ovim pitanjem, kao i povratak poverenja u institucije.
Veliki zadatak pred čovečanstvom
Istraživač pripravnik sa Fizičkog fakulteta u Beogradu Darko Savić za Insajder objašnjava da će se ekstremne vrednosti, koje su povezane sa visokim temperaturama, olujama, uraganima, poplavama, povećati u budućnosti neproporcionalno više u odnosu na srednje vrednosti.
Kako objašnjava naš sagovornik, klimatske promene su prouzrokovane delovanjem čoveka, te je tako pred čovečanstvom zadatak da preduzme dosta toga da bi makar ublažilo njihov efekat.
"Od pojedinca, što se tiče te globalne problematike, verovatno ne možemo da očekujemo da puno uradi. To mora da se rešava institucionalno", kaže Savić.
Dodaje da je nauka dala jasne odgovore.
"Nauka je, recimo, pružila scenarije kako sve može da se menja klima i šta možemo da uradimo po tom pitanju. Trenutno se cilja da do 2050. godine dođemo na 1,5 stepeni Celzijusa globalnog zagrevanja. Ako ne uradimo ništa do tada, neće biti to kataklizmično, ali će situacija biti neuporediva sa onim na šta smo danas navikli. Znači, svakodnevni život će nam izgledati drugačije. Poljoprivreda će morati drastično da se promeni, pritisak na sve ostale grane industrije će biti ogroman. Dakle, postaji šansa da dođemo do tih 1,5 stepeni i da tu stanemo, ali moramo da donosimo regulative“, dodaje Savić.
Zaključuje da je važan korak ka tome pritisak nauke na institucije, koja, sa druge strane, treba da radi na obrazovanju građana i pružanju relevantnih informacija.
Nepoverenje u institucije i teorije zavere
Ipak, koliko zaista verujemo institucijama, koliko se glas nauke glasno čuje i koliko relevantnih informacija dobijamo, najbolje možemo sagledati u kriznim periodima.
Jedan od takvih imali smo najpre sa pojavom velikih poplava sredinom juna, kada je vanredna situacija bila proglašena u više od 50 gradova i opština u Srbiji.
Nedugo zatim, usledile su visoke temperature, a onda pojava superćelijskih oluja koje su prouzrokovale veliku materijalnu štetu.
Uporedo sa tim rasle su dezinformacije i različite teorije zavere, naročito na društvenim mrežama.
Kako za Insajder objašnjava novinar koji se bavi klimatskim promenama Nikola Zdravković, "krivca" ne treba tražiti u društvenim mrežama, već prvenstveno u institucijama prema kojima vlada nepoverenje.
"Nepoverenje je toliko da su se, recimo, ideje kontrole vremena uhvatile posebno kod nas, jer se ovde stvara narativ da su ljudi žrtve, da nas neko namerno targetira. Ovdašnje teorije zavera su vrlo okrenute ka tome da je nas neko prevario. Recimo, zašto sad imamo nevreme? ’Zato što nas neko tamo gađa, jer nas mrze’. U principu, u Srbiji su često te teorije ’antiglobalističke’, u smislu da se zamišlja globalistički projekat nekog zla, da iza kulisa sedi svemoćni protivnik koji drži konce. Ovde je to posebno jako jer su toliko urušene institucije“, kaže Zdravković.
A institucije su te koje treba da budu glavni akter u donošenju rešenja, na putu ka smanjenju efekata klimatskih promena, objašnjava sagovornik Insajdera.
"Kada je u pitanju zelena tranzicija, na vrhu hijerarhije je država. I onda ispod nje ide veliki privatni sektor, pa mali privatni sektor, i onda dole negde stoje građani koji imaju manji uticaj. Ne možemo da imamo poverenja građana ako ne radimo na pristupu države, ako taj pristup izaziva nepoverenje. Ako već pričamo o teorijama zavera, zašto su tu, koji je njihov uticaj, zašto su tako prihvaćanje, u tome je stvar. Dakle, nije tu pitanju ljudska priroda, nego postoji konkretan uzročnik. Nisu teorije zavere bile tu oduvek, to je istorijska pojava koja se dešava sad. Možemo reći da postoji jedan pesimizam u nauci. Došli smo do toga da nam je ideja naučnog optimizma nostalgična", objašnjava Zdravković.
Zaključuje da je Srbija u tom kontekstu specifična jer se dešava i da iz samih institucija dolaze zabrinjavajuće poruke.
"Kod nas imamo taj uticaj iskvarene javne sfere, tj. institucija. Na primer, kad vidimo da imamo klimatske skeptike u RHMZ-u, profesore fakulteta koji šire teorije zavera, pseudonauku na nekim fakultetima, kupovinu diploma, sve to utiče na nepoverenje i onda imamo takvu situaciju“. kaže on.
Zdravković ističe da stanje u kome je Srbija trenutno zahteva veliko poverenja u nauku.
"Da bi se sprovele te neke politike, a zahteva i državu koja je stvarno voljna da sprovede te politike. To je ogromna stvar od koje zavisi da li će Srbija za 30 godina da bude na tom putu ili će da bude oaza zagađenja", zaključuje Zdravković.
Superćelijske oluje – delo HAARP-a ili prirode?
Posebno popularna teorija zavere tokom nedavnih superćelijskih oluja bila je ona o HAARP programu. Međutim, Darko Savić objašnjava da je reč o olujama koje imamo gotovo svake godine.
"Primetio sam da su ljudima bile posebno interesantne te superćelijske nepogode, otkud to, kako ih nikad nismo imali? Ipak, te nepogode imamo svake godine, i to na desetine, kada je sezona oluja od maja do kraja avgusta. Imali smo ih sada jer su se podesili uslovi za njihovo formiranje. Da bi se one formirale, postije dva najznačajnija faktora. Jedan je intenzivno zagrevanje. Krajem juna i jula smo imali toplotne talase, prizemni sloj je bio pun energije. Drugi faktor je jako bitan, a to je da je bilo dosta vodene pare. I onda kada imamo jako zagrevanje u prizemlju, vodenu paru koja predstavlja ’gorivo’ oluje, imamo i uslove da se formira nestabilnost atmosfere“, kaže Savić.
Na pitanje da li takve vremenske pojave možemo prevideti, Savić objašnjava da je jedan od problema sa olujama taj što se javljaju brzo.
"Takođe traju jako kratko i nisu velikog prostornog razmera, pa zbog toga modeli prognoze vremena nemaju toliko dobru rezoluciju da ih predvide, recimo, jedan ili dva dana unapred. Ono što možemo da radimo jeste da dan dva unapred kažemo da li će biti uslova za formiranje tih oluja u nekoj široj oblasti. Sledeći korak jeste, ono što meteorolozi rade, da se prati radarska slika bukvalno iz minuta u minut i da posmtaraja da li se formiraju neki oblaci koji potencijalno mogu da budu gradonosni i intenzivni", naglašava on.
Ipak, Savić zaključuje da je sigurno da će ovakvih ekstrema u budućnosti biti više usled klimatskih promena.
"Ono što sigurno možemo da kažemo jeste da, pošto postoji trend globalnog zagrevanja, kada raste temperatura vazduha, što je vazduh topliji on može da sadrži više vodene pare u sebi, koja je ’gorivo’ za oluju. Tako da jednostavno možemo očekivati da ih bude više", kaže Savić.
Izvor: Insajder