Energetika u Srbiji: Stari problemi i nove greške (VIDEO)

Zabelela se Srbija u ponedeljak kada je počeo da pada sneg, ali su u mraku neka domaćinstva ostala čak i 48 sati. Njih skoro 70.000. Na taj problem smo navikli gotovo svake godine kad padne prvi sneg, ali poznavaoci prilika upozoravaju da nam je energetski sistem u katastrofalnom stanju a iznova i uvozimo veliku količinu struje. Ima li razloga za strah od sličnog scenarija onom od pre tri godine kada je zbog velike havarije u TENT – u bez struje ostalo čak oko 130.000 domaćinstava? Sa druge strane EPS saopštava da je "Proizvodnja električne energije stabilna, nema govora o bilo kakvom "pucanju" niti kolapsu i građani nemaju razloga za brigu," i navode da su to akcionarsko društvo i zaposleni apsolutno spremni ušli u zimsku sezonu.

Termoelektrana Nikola Tesla, foto: Mickey Mystique/wikipedia/CC BY-SA 3.0

Zbog kvarova na dalekovodima nekima je sveća menjala sijalicu čak dva dana. I to je stari film koji iznova gledamo skoro svake godine. Međutim, poznavaoci prilika upozoravaju da je problem dosta širi i da Termoelektrana Nikola Tesla u Obrenovcu ne proizvodi dovoljnu količinu struje. Jedan segment problema je da su loše urađene tehničke pripreme odnosno održavanje sistema. Osim toga, TENT odavno ima problem sa dopremanjem uglja koji trakama ide direktno iz vagona.

"Taj tračni sistem je u katastrofalnom stanju, u lošem stanju su i ti kopači i onda je strah toliki da čim stiže malo vlažniji ugalj što nije nikakva novost, niti nešto novo postoji strah da će ispasti u potpunosti dopreme“, kaže za Insajder Dragoslav Ljubičić iz sindikata „Nezavisnost“.

Ljubičić tvrdi da TENT trenutno radi sa 50 odsto mogućnosti., ocenjuje da je strateška politika Vlade i resornog ministarstva - smanjenje proizvodnje struje iz fosilnih goriva, ali da za to nisu našli adekvatnu zamenu, niti su oporavili hidro potencijal.

"Nego je i on devastiran. I sada smo u jednom začaranom krugu da smo uništili proizvodnju iz termo energije, a nismo napravili nove kapacitete iz obnovljivih izvora, a ni one postojeće iz hidro potencijala nismo kvalitetno održavali, pa u, recimo, u Bajinoj bašti od dva agregata, jedan je stalno u remontu, a drugi nije dovoljno remontovan da kvalitetno radi“, ističe Ljubičić.

Zato radi statistika koja pokazuje da uvozimo veliku količinu struje. Preciznije, jednu trećinu potrošnje u Srbiji.

"Mi uvozimo struju po sto i nešto evra po megavat satu, pre par nedelja kada u Nemačkoj nije bilo vetra i kada je bilo hladno, cena struje išla je i na 900 evra po megavat satu. Tako da mi u ovom trenutku jako puno možemo se zahvaliti, da kažemo, više sreći nego našoj pameti“, ocenjuje za Insajder Bogdan Petrović ekonomski konsultant.

Pametno bi, prema Petrovićevim rečima, bilo da država razmisli šta će da radi. Podseća da je potpisan ugovor vredan 2 milijarde evra za izgradnju 1000 MW solarnih elektrana, ali je skeptičan kada je reč o takvoj strategiji. Takođe, kako kaže, ne može se računati ni na energiju iz hidrocentrala a poznato je da postoji problem sa termocentralama jer se u njih decenijama nije ulagalo. 

"Tek sada je pušten jedan termo blok od 350 MW u Kostolcu, a istovremeno nije se dovoljno dobro vodilo računa o starim blokovima, trebalo je da se Uradi mnogo više i trebalo je da se urade rezervni termo kapaciteti da se ne bi dešavale ovakve akcidentne situacije. I još jedna stvar je jako bitna, danas uopšte nema vetra, tako da celu Srbiju da imamo u vetrenjačama ne bismo dobili ni jedan kW od toga“, zaključuje Petrović.

Novinarka Jasmina Dobrilović