Epidemiolog Zoran Radovanović u Marker razgovoru: Velikog kašlja ima uvek, samo je pitanje kako se registruje (VIDEO)

“Obično svaki deseti slučaj dospe u zvanične izveštaje, prosto zato što je to za odrasle osobe manje opasna bolest. Čovek se ili ne javi lekaru, čudi se zašto nedeljama kašlje, ili ako se javi ne postavi se dijagnoza. Dijagnozu možete da postavite samo ako posumnjate, a to je važno za odojčad i malu decu, posebno novorođenčad, zato što tu bolest može da ima mnogo teži klinički tok. Inače, kad pogledate unazad, najčešće niko ne umre. 2020. umrle su dve osobe, 2018. i 2015. po jedna. Ovo što se sada dešava jeste neuobičajeno", navodi on.

Radovanović ističe da, što se obolevanja tiče, broj umrlih zavisi od broja obolelih. 

“Recimo, 2018. godine u celoj Srbiji bio je 351 slučaj, od toga 51 u centralnoj Srbiji, a 300 u dva puta manjoj Vojvodini, zato što su tamo te godine uveli zdravstveni, aktivni nadzor, i onda su epidemiolozi tragali za bolešću u mnogo većoj meri. Tako da, te bolesti ima. Od kada je uvedena vakcinacija, toga je mnogo manje, međutim, velikog kašlja ima zato što je to slabija vakcina. Ranije je korišćena mrtva klica, te tzv. mrtve klice su slabije, to smo videli i na primeru COVID-a, recimo, kineska vakcina koja se sastojala od ubijenih klica, bila je manje efikasna”, kaže on. 

“Postoji početni stadijum koji se odlikuje povišenim simptomima i kašljem, ali posle nedelju do dve nadovezuje se uporan kašalj koji kod dece ima karakter zacenjivanja. Što je zacenjivanje intenzivnije, zaraznost je manja. Zaraznost, a to je epidemiološki važno, je najveća na početku bolesti i na početku te faze”, ističe Radovanović i dodaje da obolelo dete može da dobije encefalopatiju, to jest oštećenje mozga u nekim slučajevima i da sve to može da dovede do smrtnog ishoda. 

Na pitanje koliko se simptomi velikog kašlja razlikuju od gripa, on kaže da su na početku bolesti simptomi skoro isti, ali da je lako ustanovit o čemu se radi kada počne zacenjivanje. 

“Ako jedno dete ima već dijagnozu velikog kašlja, kada drugo dođe kod lekara, njemu je jasno od početka da će i to biti veliki kašalj, i laboratorijskim testiranjem potvrđuje dijagnozu i kod njega”, ističe Radovanović.

On naglašava da se vakcinacija protiv velikog kašlja obavlja sa navršenih osam nedelja života, te da je to nemoguće uraditi ranije jer imunski odgovor ne bi bio odgovarajući i zadovoljavajući. 

“Dete dobija tri doze vakcine pre navršenih šest meseci života. I onda ide revakcinacija u drugoj godini i pred polazak u školu druga revakcinacija, koja je uvedena pre dve godine, a sada se razmišlja i o trećoj, jer kad je dete kompletno vakcinisano kao dojenče i onda dobilo revakcinaciju u drugoj godini, onda se računa da je do polaska u školu zaštićeno, a dete školskog uzrasta, i ako oboli, to neće biti tako dramatično”, ističe Radovanović i dodaje da je suština u tome da obuhvat vakcinacije bude što veći. 

“Kada kažete da u Beogradu 15 odsto dece nije vakcinisano, mi imamo 60 i nešto hiljada novorođenčadi u Srbiji. Petnaest odsto jedne godine, pa 15 odsto druge godine, to je, recimo, 8.000 i nešto, pa 16, pa 24. To se kumulira i onda, kada ima dovoljno zapaljivog materijala, neminovan je požar. Pre ili kasnije, onda dođe do eksplozije”, navodi Radovanović.

Na konstataciju da postoje roditelji koji ne žele da im se deca vakcinišu, zakoni koji ih obavezuju na to, ali i pedijatri koji ponekad popuštaju na njihovim željama, i da se, kada sve to dođe do suda, radi samo o novčanim kaznama, Radovanović kaže da se u mnogim oblastima kod nas zakon ne poštuje, te da često pedijatar ide linijom manjeg otpora da se ne bi zamerao roditeljima, svađao i pisao prijavu. 

“Pedijatri imaju neprijatno iskustvo da se, i kada to prijave, ništa ne desi. Roditelji budu pozvani kod sudije za prekršaje, dobiju upozorenje, a ako budu kažnjeni onda je ta kazna minimalna i nekad ispod zakonskog minimuma od 30.000 do 150.000 dinara”, ističe on.

Na komentar da je sumnja u vakcine ključni razlog što se bolesti, za koje smo mislili da su iskorenjene, vraćaju i pitanje da li država treba da zauzme mnogo rigidniji stav kada je u pitanju kažnjavanje onih koji rade, govore i sprovode kampanje protiv vakcinacije, kaže da, da nije bilo antivakcinalnog pokreta, sada više ne bi bilo ni malih boginja, ni rubele i da bi te dve bolesti prestale da postoje i ostale bi samo u udžbenicima istorije medicine. 

“Isto se dešava i sa dečijom paralizom, tu je iskorenjivanje malo komplikovanije, ali da je sve išlo kako je planirano, do sada bi bilo obavljeno. Dakle, sve zavisi od ciljanog, koordinisanog napora celog sveta.", zaključuje doktor Radovanović.

Izvor: Insajder