Era veštačke inteligencije: Pametna mašina ne može da zameni čoveka, moramo da menjamo sebe i svoje navike

Za početak je, međutim, potrebno odgovoriti na pitanje šta je tačno veštačka inteligencija. Naučni novinar Slobodan Bubnjević kaže da bi najlakše bilo reći da je to nova tehnologija, ali je ipak malo više od toga.

 Tehnologija koja imitira ljudsko ponašanje

„Ona je neka nova tehnološka paradigma zato što obuhvata čitav niz različitih tehnoloških platformi, koje zapravo imaju nešto zajedničko. Nekada se pod veštačkom inteligencijom smatralo da je to nekakav san u tehnologiji, da će doći trenutak kada će mašine postati pametne kao ljudi ili pametnije od ljudi. Mnogo je definicija postavljeno, a možda je najbliža onome što je veštačka inteligencija danas - tehnologija koja imitira ljudsko ponašanje. To su nove tehnologije koje pokušavaju da prikupe, obrade i vrate nazad nekakve informacija na način na koji to inače radi ljudski mozak. Pojavio se čitav niz tehnologija, ali nije reč o tome da je to nešto što će se dogoditi za 10, 20 ili 50 godina. Mi već sada živimo u eri veštačke inteligencije“, kazao je Bubnjević u emisiji "Priča o priči“ na Insajder televiziji.

Prema indeksu spremnosti za veštačku inteligenciju, Srbija se prošle godine, među 193 zemlje, našla na 57. mestu.  

Procenjuje se, inače, da će do 2026. veštačka inteligencija na svetskom nivou dovesti do povećanja prihoda od 900 milijardi evra, a najveće dobitke imaće SAD i Kina - očekuje se da veštačka inteligencija za 25 odsto uveća BDP Kine, a za 15 odsto Amerike.

S druge strane, Svetski ekonomski forum je procenio da će veštačka inteligencija uskoro zameniti ljude na 14 miliona radnih mesta u svetu; na osnovu ankete u kojoj je učestvovalo više od 800 kompanija došlo se do rezultata po kojem će poslodavci do 2027. otvoriti 69 miliona radnih mesta, a ugasiti njih 83 miliona.

Bubnjević objašnjava da najbolji radnici ne moraju da brinu.

"Kad pogledate skup svih zanimanja koja danas postoje - da li ima neko koje je izbačeno iz tog skupa a da su ga ljudi nekad osvojili? Postoji i dalje čovek koji kleše kamen, postoji čovek koji lije metal, postoje ljudi koji pišu radio drame… Zašto su oni zadržani? Postoji izvesna potreba za njima, ali ti ljudi su i najbolji, oni su jako dobri eksperti u tom poslu. Danas nemate više one koji su srednje dobro radili taj posao… A ostali, koji u tome i inače nisu bili najbolji, otišli su da sreću traže u nekom drugom poslu. Ljudi se u mnogim oblastima takmiče s mašinama, ali da li su tamo nestali oni koji su vrhunski majstori? Vrhunske majstore ne mogu da zamene nove tehnologije“, tvrdi.

Kreativni aspekt nerešiv za mašine

Kako kaže, mašina ne može da zameni čoveka, ne može da bude kreativnija, intrigantnija, jedinstvenija… Stoga će, ističe, ostati kreativni aspekt, koji je nerešiv za mašine.

"Čoveka ni priroda nije uspela da pobedi, ne mogu ni sopstvene mašine da ga unište. To nije realno. Ali ima jedna stvar o kojoj ljudi moraju da vode računa: tehnologija se pravi i donosi profit zato što ljudima olakšava život, to je ključno. I može da nam olakša život. Važna stvar - osim što ne bi smela da nas pobedi - jeste da pazimo da nas tehnologija ne pregazi. Pojedinac je pred novim tehnologijama u izazovu. Da li će se dovoljno osposobiti, osavremeniti i shvatiti da će ga na radnom mestu zameniti mašina jeste pitanje toga da li je dovoljno dugo čekao, sebe zapustio, nije se informisao, nije pratio tehnološki korak… Ili je išao u korak sa vremenom, da razume nove tehnologije, šta one jesu, da uloži mali trud da sebe unapredi… Kada to radi, onda tehnologije ne mogu da ga pobede“, napominje Slobodan Bubnjević.

Ocenjuje da je pojedinac ovde ugrožen zato što njegov komfor i stil života mogu da budu istisnuti novim tehnologijama.

"Ako radite na sebi i razvijate se, mašine ne mogu da vas pobede“, tvrdi.

Koja su zanimanja prva na udaru?

Činjenica je da veštačka inteligencija već sada prožima sve sfere društva i uveliko utiče na naše živote – koristi se u medicini, građevini, medijima, trgovini, proizvodnji, pravu… Tako su širom sveta prethodnih godina pravljene razne liste profesija koje bi ona mogla da zameni. Stručnjak za veštačku inteligenciju Mark Minevič izdvojio je pet.

"Poslovi za koje verujem da su u riziku da budu zamenjeni veštačkom inteligencijom u narednim godinama su blagajnici, telemarketari, vozači kamiona, knjigovođe, računovođe i radiolozi”, naveo je.

I upravo su radiolozi sa te liste otvorili pitanje da li će veštačka inteligencija zameniti i doktore.

"Sa ovim mašinama koje su nam na raspolaganju nezamislivo je da lekari budu zamenjeni. S druge strane, veštačka inteligencija može da nam pomogne oko kvaliteta života i održavanja zdravlja“, kaže Slobodan Bubnjević.

Čovek mora da bude centralna figura

Govoreći o veštačkoj inteligenciji, pravnica Ana Toskić Cvetinović kaže da sve zavisi od nas.

"I veštačka inteligencija i tehnologija uopšte treba da donose dobrobit društvu i pojedincima. Ali je bitno da tog pojedinca vratimo u centar tehnologije. Nije tehnološki razvoj sam po sebi svrha. On bi trebalo da ima čoveka kao centralnu figuru, kojoj bi trebalo i da služi. Tako je nastala i to bi trebalo da bude svrha veštačke inteligencije. Izuzetno je bitno da na to podsećamo sve koji razvijaju i koriste te sisteme. Sad postoji novi princip u pravu da je fokus i na ljudskim pravima u primeni veštačke inteligencije. A to je zapravo fokus na čoveka“, kazala je Ana Toskić Cvetinović na Insajder televiziji.

Izvor: Insajder