EU nije dala zeleno svetlo Srbiji za otvaranje Klastera 3 (VIDEO)

Crveno svetlo za otvaranje Klastera 3, u pristupnim pregovorima za članstvo u Evropskoj uniji, ponovo je dočekalo Srbiju na jučerašnjem sastanku ambasadora država članica. Glavni razlozil za negativan odgovor nekih od zemalja jeste neusklađenost Srbije sa spoljnom politikom Evropske unije i sankcijama prema Rusiji, kao i problemi u vladavini prava i u odnosima sa Prištinom. Iako smo u više navrata od šefa delegacije Evropske unije u našoj zemlji, čuli da je Srbija ispunila sve uslove za otvaranje tog klastera koji se odnosi na inkluzivni rast i konkurentnost, i dalje ima država članice koje se s tim ne slažu.

Zastave EU i Srbije Foto: Srđan Ilić

Prilikom predaje izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2024. godinu, pre mesec dana šef delegacije Evropske unije Emanuele Žiofre, izjavio je da je Srbija ispunila merila za otvaranje klastera tri, ali da će dalji napredak zavisiti od napretka u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

"Želeo bih da kažem da je Evropska komisija potvrdila svoju ocenu iz prethodnih godina, da je Srbija ispunila merila za otvaranje klastera tri - o konkurenciji i inkluzivnom rastu. Sada je na zemljama članicama da donesu odluku da li je ukupni napredak postignut za otvaranje ovog klastera“, rekao je tada Žiofre.

Međutim, zemlje članice Evropske unije čak treći put nisu dale zeleno svetlo za otvaranje klastera tri. Na sastanku na nivou ambasadora, više država je bilo protiv, među njima su Holandija, Estonija, Letonija, Finska i Hrvatska. Jelica Minić iz Evropskog pokreta podseća da postoje tri ključna problema zbog kojih Srbija ne napreduje u pristupnim pregovorima.

“To su, tačno je, dijalog između Beograda i Prištine, zatim uvođenje sankcija Rusiji i time usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom Europske unije, ali i napredak demokratije, napredak vladavine prava, napredak ljudskih prava, medijskih sloboda. Baš u toj oblasti Srbija je po mnogim pitanjima nazadovala”, kaže Minić.

Klaster tri obuhvata oblasti koje se odnose na konkurentnost i inkluzivni rast. U okviru tog klastera, od ukupno osam, otvoreno je pet poglavlja. Preostala tri - su digitalna transformacija i mediji, oporezivanje, socijalna politika i zapošljavanje, kaže Minić i ocenjuje da je potrebno da se u tim oblastima uvedu evropski standardi, kako bi se uočio ozbiljan napredak.

“To je potrebno našem društvu. Srbija je u digitalnoj oblasti napravila napredak, tako da to poglavlje već tri godine Evropska komisija preporučuje da se ovaj klaster otvori. I možemo da se nadamo samo da u ovom vrlo kratkom periodu, da se uz odgovarajuću podršku drugih zemalja EU, taj klaster otvori, ali, nažalost, unutrašnja zbivanja u Srbiji ne idu tome u prilog”, smatra Minić.

Mađarska koja predsedava Evropskom unijom, najavljuje da će nastaviti da se angažuje kako bi se ubedile države članice da odmrznu proces pregovora o članstvu sa Beogradom. Srbija je poslednji put otvorila nova pregovaračka poglavlja pre tri godine.

Novinarka Ana Mihaljčić