Evropska komisija za Insajder: Srbija i Kosovo imaju uslov više od ostatka zemalja Zapadnog Balkana kako bi dobili namenjena sredstva od šest milijardi evra za region

"Uslovi dodele sredstava će biti povezani sa određenim socio-ekonomskim reformama radi otključavanja nacionalnog i regionalnog potencijala za rast, kao i sa specifičnim reformama u vezi sa osnovama procesa proširenja, uključujući vladavinu prava, demokratiju, poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda“, navela je Pisonero.

Takođe u odgovoru Insajderu stoji i da Srbija i Kosovo imaju još jedan dodatna uslov.

"Još jedan preduslov je da se Srbija i Kosovo konstruktivno angažuju u normalizaciji svojih odnosa, s ciljem potpune primene svih njihovih obaveza proisteklih iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i Pratećeg aneksa za sprovođenje, kao i svih prethodnih sporazuma iz dijaloga i započnu pregovore o sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa“, navodi Pisonero.

U Generalnom direktoratu za politiku proširenja prethodno su pojasnili da ukoliko strana "A" blokira napredak u primeni dogovora, neće dobiti novac, dok će podršku dobiti strana "B". Slična situacija i sličan uslov je postavljeni kada je u pitanju pristup jedinstvenom tržištu - ako jedna od strana blokira saradnju u okviru Zajedničkog regionalnog tržišta, opstruira je i nije predana saradnji, neće dobiti pristup jedinstvenom tržištu EU, dodaje se.

"Blokirate samo sebe, nikoga drugog", preciziraju u DG i ukazuju da su "stekli utisak" da su Beograd i Priština nedavno tokom posete predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen jasno informisane o tome.

Kako je precizirala Pisonero, u opšte uslove za dobijanja sredstava koji moraju biti ispunjeni spadaju i makrofinansijska stabilnost, zdravo upravljanje javnim finansijama, transparentnost i nadzor budžeta.

Plan za razvoj Zapadnog Balkana za koji je namenjeno dve milijardi evra bespovratne pomoći i četiri milijarde u vidu povoljnih kredita ili kapitalnih ulaganja razlikuje se od IPA fondova, kada je novac davan unapred i Unija se nadala rezultatima. Novi fond je postavljen tako da će svaka vlada morati da napravi svoju reformsku agendu koju treba da preduzme u četvorogodišnjem periodu, koliko traje plan. U tom vremenskom periodu od četiri godine za reformsku agendu, potrebno je potom detaljnije razraditi reforme koje će preduzeti u periodu od šest meseci, godinu dana, objašnjeno je ranije u Generalnom direktoratu za politiku proširenja (DG NEAR). Kada se ispuni reforma, novac se isplaćuje na šest meseci u nacionalni budžet, ističu u DG NEAR i navode da je sistem Plana rasta "reforma - nagrada".

 Ovaj plan rasta za Zapadni Balkan ima četiri stuba sa ciljem jačanja ekonomske integracije na jedinstvenom tržištu EU, potom jačanje integracije unutar regiona kroz zajedničko regionalno tržište, ubrzanje osnovnih reformi i povećanje finansijske pomoći za podršku reformama.

Kako navode iz DG NEAR namera je da prve isplate počnu sledeće godine u ovom periodu, ali ono što se mora učiniti pre toga je da se Savet EU i Evropski parlament saglase o ovom predlogu Evropske komisije. Nadaju se će proces da bude završen na proleće, kako se ne bi ušlo u jaz zbog izbora u Evropskom parlamentu. Ako se reforme ne ispune, novac će biti izgubljen, a u slučaju ispunjenja reformi sredstva se uplaćuju kao budžetska podrška.

Iz DG NEAR kažu da se još vode razgovori o tome koliko će koja zemlja u regionu dobiti novca i objašnjavaju da će tri milijarde evra ići u investicioni fond koji podrazumeva da će novac biti dostupan ukoliko zemlje imaju dobre projekte. Ostale tri milijarde biće podeljene kao budžetska podrška između zemalja, ali se još vode razgovori o detaljima.

Uz Plan rasta za Zapadni Balkan, zemljama ostaju na raspolaganju i IPA fondovi. U slučaju da zemlja dobije prvu ratu novca, "nagrade", a potom nazaduje u reformama, naredna rata neće biti isplaćena. Novac neće "otići iz regiona" ako nijedna od država ne ispuni uslove iz reformske agende, već će suma od tri milijarde za budžetsku podršku otići u deo novca za investicije, onih preostalih tri milijarde.

Podsetimo plan rasta za Zapadni Balkan predstavila je nedavno predsednica Ursula fon der Lajen partnerima tokom svoje nedavne regionalne turneje. Ovaj plan je usvojen 8. novembra zajedno sa paketom proširenja za 2023. godinu.

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre rekao je danas na predstavljanju Izveštaja Evropske unije u Privrednoj komori Srbije da prema procenama Evropske unije, "integracija regiona mogla bi da dovede do porasta BDP-a svih regionalnih privreda za 10 odsto“.

Izvor: Insajder