Evropski sud za ljudska prava poslednja instanca za eventualne žalbe za izborne neregularnosti (VIDEO)
Kada građani iscrpe takozvani nacionalni pravni put, odnosno sve pravne lekove pred pravosuđem u Srbiji, tada mogu da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Srbija je potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima koja, pored ostalog, garantuje pravo na slobodne izbore, što znači da je Evropski sud poslednja instanca za eventualne žalbe na izborne neregularnosti.
Posle odluke Ustavnog suda na zahtev dela opozicije za poništavanjem rezultata izbora, postoji mogućnost žalbe i onom u Strazburu. Iako Ustavni sud praktično ima neograničeni rok u kojem treba da odluči, nekadašnji sudija Evropskog suda za ljudska prava kaže da i tu postoji rešenje.
"Zbog toga postoje drugi načini razmišljanja, kao kod suviše dugog postupka - postoji mogućnost da se obratite Evropskom sudu i onda kada izostaje presuda domaćeg suda jer onda onaj ko se obraća Evropskom sudu tvrdi da je domaće pravosuđe neefikasno", izjavio je za Marker Dragoljub Popović, bivši sudija Evropskog suda za ljudska prava.
Sagovornik Markera navodi da odluku o tome kada se obratiti Evropskom sudu treba da donesu oni koji podnose predstavku; na njima je da procene da je nadležni sud suviše dugo držao njihov predmet. Kada je reč o decembarskim izborima, smatra da je za Strazbur – još rano.
"Nevolja je priroda predmeta - jer je priroda takva da treba odlučivati brzo. Ne vredi ništa da neko posle pet godina kaže: 'Znate, oni izbori iz one tamo godine nisu bili regularni'. Vrlo je teško proceniti jer se mešaju pravna razmatranja i argumenti sa političkim", rekao je Popović.
Samo prošle godine, građani Srbije podneli su više od 1.500 predstavki Evropskom sudu za ljudska prava; statistika pokazuje da Sud u razmatranje uzme tek njih oko 2 odsto. Procesi traju i po nekoliko godina, ali sagovornik Markera napominje da bi, u slučaju žalbe na kršenje prava na slobodne izbore, moglo da se traži da predmet ima status prioritetnog. Srbija je, kao potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima, obavezna da postupa po odlukama Suda u Strazburu, što je i do sada činila.
Dva meseca od izbora u Srbiji - prigovori zbog navodnih neregularnosti i zahtevi sudovima da ponište rezultate
Dva meseca posle izbora i sumnji na izborne neregularnosti, čeka se samo odluka Ustavnog suda - ali roka za odgovor nema. Prethodno je najveća opoziciona grupacija ulagala žalbe izbornim komisijama i podnosila prijave sudovima, ali su svi prigovori odbačeni. Umesto praznika demokratije i smirivanja tenzija u društvu, dobili smo tenzije koje prete da se preliju i do redovnih lokalnih izbora, koji slede na proleće.
Iz izborne godine u izbornu godinu u Srbiji se sumnja na podmićivanje birača, paralelno glasanje, takozvane bugarske vozove… Sve su to i na decembarskim izborima primetili domaći i strani posmatrači. Novina su, međutim, tvrdnje o masovnoj migraciji birača; posmatrači tvrde da je hiljade ljudi organizovano dovođeno iz susednih država i unutrašnjosti Srbije – da bi glasali u Beogradu.
Dva dana posle izbora, Koalicija "Srbija protiv nasilja" je zahtevala od Gradske izborne komisije u Beogradu da poništi glasanje i organizuje nove izbore; GIK se proglasio nenadležnim i zahtev prebacio Republičkoj izbornoj komisiji. Međutim, i odgovor RIK-a je bio isti – ponavljanje celog izbornog postupka nije u njihovoj nadležnosti već, kako je navedeno, zavisi od drugih organa vlasti.
Danima posle izbora predstavnici najveće opozicione koalicije podnosili su i pojedinačne prigovore na regularnost izbora u Beogradu. Gradska izborna komisija te prigovore ili nije razmatrala, ili ih je odbacila, pored ostalog, i uz obrazloženje da ih nisu podnela ovlašćena lica. Zbog toga se Koalicija "Srbija protiv nasilja" više puta obraćala Višem sudu, ali su sve njihove žalbe odbačene. Potom se opozicija žalila Višem sudu na ukupan izveštaj izbornih rezultata u Beogradu; i taj poslednji prigovor je odbačen, pre mesec dana.
Kada su svi prigovori na regularnost beogradskih izbora odbijeni ili odbačeni, deo opozicije se u drugoj polovini januara obraća najvišem nadležnom pravosudnom organu u Srbiji – Ustavnom sudu, koji je nadležan da postupa u izbornim sporovima kada su izborne nepravilnosti takvog obima da su bitno uticale na izborni rezultat. U zahtevima Ustavnom sudu podnetim u drugoj polovini januara - pored poništavanja izbora u Beogradu - Koalicija "Srbija protiv nasilja" traži i poništavanje izbora na republičkom nivou. Kada će odluka Suda biti poznata – ne zna se, jer Zakon nije jasno definisao rok za odlučivanje. Zna se samo – da je predmet formiran. U međuvremenu su verifikovani poslanički mandati u Skupštini Srbije, na šta je Demokratska stranka uložila žalbu Ustavnom sudu, koji je već sutradan, 9. februara, odbacio kao neblagovremenu, odnosno podnetu sa zakašnjenjem.
Izvor: Insajder