<article>Kada je uhapšena bivša državna sekretarka MUP-a Srbije, Dijana Hrkalović, utisak je bio da stvari postaju jasnije, odnosno da se bar neki odgovori očekuju u procesu koji se protiv nje vodi pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DmFnw8Mu3Zf4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Politička zaleđinaDo 2014. godine, Hrkalovićeva je radila u Bezbednosno – informativnoj agenciji (BIA) na operativnim poslovima. Tada prelazi u MUP, gde je godinu dana najpre bila zamenica šefa kabineta ministra. Već u to vreme važila je za desnu ruku ministra Nebojše Stafanovića. Od 2015. do jula 2017. godine bila je sekretar Uprave kriminalističke policije, nakon čega je imenovana za državnu sekretarku MUP-a. Dušan Telesković, novinar koji godinama prati rad MUP-a kaže za Ekspertizu da je uticaj Dijane Hrkalović bio ogroman, i pre svega baziran na političkoj zaleđini. „To je bio ogroman uticaj , to je nešto nezamislivo u MUP-u. Iza svega toga u stvari stoji politička moć, jer svi ti ljudi koji su se potčinili, oni su znali da ona ima političku zaleđinu“, kaže Telesković.U vezu sa mafijom, mediji su Hrkalovićevu prvi put doveli 2016. godine, posle ubistva navijačkog vođe Aleksandra Stankovića, koga je na tribinama ali i u podzemlju nasledio Veljko Belivuk, a zatim i nakon što je predsednik Aleksandar Vučić početkom 2020. otkrio da je bio prisluškivan. Hrkalovićeva je od tada dovođena u vezu sa brojnim aferama. Tri puta je saslušavana u policiji, a zatim uhapšena 15. oktobra 2021. godine.Cilj, interes, motiv – nedostaci optužniceOptužnim predlogom Dijana Hrkalović se tereti za trgovinu uticajem u tri slučaja: da je odugovlačila da tužilaštvu dostavi izveštaj o veštačanju Belivukovog telefona u istrazi u kojoj je on još 2017. bio osumnjičen za ubistvo Vlastimira Miloševića, u javnosti poznato kao “ubistvo na šinama”, zatim da je naložila da se obriše deo prisluškivanog razgovora između Dragoslava Miloradovića I advokata Dragoslava Ognjanovića u kome se govori o njenom intimnom životu, kao i da je naložila da se nad višestruko osuđivanim Darkom Elezom otvori fiktivna obrada. Nezakonite naloge, prema optužnici dala je Dejanu Milenkoviću, nekadašnjem načelniku Službe za specijalne istražne metode i bivšem načelniku novosadske policije Miloradu Šaušnjiću, koji su optuženi zajedno sa njom. Optužni predlog, međutim, ne daje odgovor na suštinska pitanja: kakva je bila veza Hrkalovićeve sa kriminalcima koji se pominju u optužnici, i sa kojim ciljem, interesom i motivom im je pružala zaštitu.Aleksandar Milosavljević, nekadašnji tužilac u Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal, a danas advokat, gost emisije “Expertiza” smatra da je svaka optužnica jača ukoliko je bliža logici.“Nije logično da je Hrkalovićeva iz čista mira rekla Milenkoviću i Šušnjiću da urade to i to, ali stav koji joj se stavlja na teret ne zahteva utvrđivanje veze Hrkalovićeve i lica koje je štitila, već je dovoljno da se utvrdi veza između nje i lica na koje je uticala da urade određene nezakonite radnje”, kaže Milosavljević. Prebacivanje kriviceHrkalovićeva se u policiji branila ćutanjem. Na sudu je negirala krivicu i u slučaju odugovlačenja sa dostavljanjem izveštaja o Belivukovom telefonu, tu krivicu prebacila na svog nekadašnjeg šefa, Nebojšu Stefanovića. Ovakva odbrana usledila je nakon što je Hrkalovićeva za novog branioca angažovala advokata Vladimira Đukanovića. Đukanović je sudu predložio saslušanja Stefanovića I bivšeg direktora MUP-a Vladimira Rebića kao svedoka, čak i sučeljavanje Hrkalovićeve I Stefanovića.   U javnom odgovoru, Stefanović je konstatovao da u cilju odbrane mogu da se koriste i laži, te da je ovu zakonsku mogućnost kao strategiju obilato koristio advokat Dijane Hrkalović.Đukanović za Ekspertizu kaže da ne zna “šta smo mi to izneli protiv Stefanovića, pa su to laži i manipulacije”. “Meni je najsmešnije kad on kaže da je spreman da se odazove pozivu suda. Ti nemaš šta da budeš spreman. Tebe sud ako pozove, ti moraš da dođeš”, kaže advokat Đukanović. Đukanović kaže i da je na sudu da odluči kome će pokloniti poverenje, ukoliko dođe do sučeljavanja Hrkalovićeve i Stefanovića.  “Na sudu je da pokloni veru. Meni je bilo samo nelogično zašto Stefanović nije bio pozvan tokom istrage, makar kao svedok. Evo ja ne kažem da je trebalo možda da bude i okrivljeni, ali suludo je da ga niste zvali makar kao svedoka, rekao je Đukanović za Ekspertizu. </article>

Kada je uhapšena bivša državna sekretarka MUP-a Srbije, Dijana Hrkalović, utisak je bio da stvari postaju jasnije, odnosno da se bar neki odgovori očekuju u procesu koji se protiv nje vodi pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DmFnw8Mu3Zf4&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *;"></iframe></div></div></div>
 
Politička zaleđina
Do 2014. godine, Hrkalovićeva je radila u Bezbednosno – informativnoj agenciji (BIA) na operativnim poslovima. Tada prelazi u MUP, gde je godinu dana najpre bila zamenica šefa kabineta ministra. Već u to vreme važila je za desnu ruku ministra Nebojše Stafanovića. Od 2015. do jula 2017. godine bila je sekretar Uprave kriminalističke policije, nakon čega je imenovana za državnu sekretarku MUP-a.&nbsp;
Dušan Telesković, novinar koji godinama prati rad MUP-a kaže za Ekspertizu da je uticaj Dijane Hrkalović bio ogroman, i pre svega baziran na političkoj zaleđini.&nbsp;
„To je bio ogroman uticaj , to je nešto nezamislivo u MUP-u. Iza svega toga u stvari stoji politička moć, jer svi ti ljudi koji su se potčinili, oni su znali da ona ima političku zaleđinu“, kaže Telesković.
U vezu sa mafijom, mediji su Hrkalovićevu prvi put doveli 2016. godine, posle ubistva navijačkog vođe Aleksandra Stankovića, koga je na tribinama ali i u podzemlju nasledio Veljko Belivuk, a zatim i nakon što je predsednik Aleksandar Vučić početkom 2020. otkrio da je bio prisluškivan. Hrkalovićeva je od tada dovođena u vezu sa brojnim aferama. Tri puta je saslušavana u policiji, a zatim uhapšena 15. oktobra 2021. godine.
Cilj, interes, motiv – nedostaci optužnice
Optužnim predlogom Dijana Hrkalović se tereti za trgovinu uticajem u tri slučaja: da je odugovlačila da tužilaštvu dostavi izveštaj o veštačanju Belivukovog telefona u istrazi u kojoj je on još 2017. bio osumnjičen za ubistvo Vlastimira Miloševića, u javnosti poznato kao “ubistvo na šinama”, zatim da je naložila da se obriše deo prisluškivanog razgovora između Dragoslava Miloradovića I advokata Dragoslava Ognjanovića u kome se govori o njenom intimnom životu, kao i da je naložila da se nad višestruko osuđivanim Darkom Elezom otvori fiktivna obrada.&nbsp;
Nezakonite naloge, prema optužnici dala je Dejanu Milenkoviću, nekadašnjem načelniku Službe za specijalne istražne metode i bivšem načelniku novosadske policije Miloradu Šaušnjiću, koji su optuženi zajedno sa njom.&nbsp;
Optužni predlog, međutim, ne daje odgovor na suštinska pitanja: kakva je bila veza Hrkalovićeve sa kriminalcima koji se pominju u optužnici, i sa kojim ciljem, interesom i motivom im je pružala zaštitu.
Aleksandar Milosavljević, nekadašnji tužilac u Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal, a danas advokat, gost emisije “Expertiza” smatra da je svaka optužnica jača ukoliko je bliža logici.
“Nije logično da je Hrkalovićeva iz čista mira rekla Milenkoviću i Šušnjiću da urade to i to, ali stav koji joj se stavlja na teret ne zahteva utvrđivanje veze Hrkalovićeve i lica koje je štitila, već je dovoljno da se utvrdi veza između nje i lica na koje je uticala da urade određene nezakonite radnje”, kaže Milosavljević.&nbsp;
Prebacivanje krivice
Hrkalovićeva se u policiji branila ćutanjem. Na sudu je negirala krivicu i u slučaju odugovlačenja sa dostavljanjem izveštaja o Belivukovom telefonu, tu krivicu prebacila na svog nekadašnjeg šefa, Nebojšu Stefanovića. Ovakva odbrana usledila je nakon što je Hrkalovićeva za novog branioca angažovala advokata Vladimira Đukanovića. Đukanović je sudu predložio saslušanja Stefanovića I bivšeg direktora MUP-a Vladimira Rebića kao svedoka, čak i sučeljavanje Hrkalovićeve I Stefanovića. &nbsp;&nbsp;
U javnom odgovoru, Stefanović je konstatovao da u cilju odbrane mogu da se koriste i laži, te da je ovu zakonsku mogućnost kao strategiju obilato koristio advokat Dijane Hrkalović.
Đukanović za Ekspertizu kaže da ne zna “šta smo mi to izneli protiv Stefanovića, pa su to laži i manipulacije”.&nbsp;
“Meni je najsmešnije kad on kaže da je spreman da se odazove pozivu suda. Ti nemaš šta da budeš spreman. Tebe sud ako pozove, ti moraš da dođeš”, kaže advokat Đukanović.&nbsp;
Đukanović kaže i da je na sudu da odluči kome će pokloniti poverenje, ukoliko dođe do sučeljavanja Hrkalovićeve i Stefanovića. &nbsp;
“Na sudu je da pokloni veru. Meni je bilo samo nelogično zašto Stefanović nije bio pozvan tokom istrage, makar kao svedok. Evo ja ne kažem da je trebalo možda da bude i okrivljeni, ali suludo je da ga niste zvali makar kao svedoka, rekao je Đukanović za Ekspertizu.&nbsp;

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Expertiza: Postupak protiv Dijane Hrkalović

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation