Femicid u Srbiji: Nova zakonska rešenja ne rešavaju nagomilane probleme (VIDEO)
U Srbiji je od početka godine ubijeno 15 žena. Ujedno, sve je manji broj femicida kojima je prethodila prijava zbog nasilja, što ukazuje na nisko poverenje u institucije. Kao korak ka rešavanju ovog problema, nevladin sektor godinama poziva nadležne da femicid proglase posebnim krivičnim delom, ali to godinama ostaje na nivou obećanja. Po svemu sudeći, tako će ostati i uprkos izmenama Krivičnog zakona i Zakonika o krivičnom postupku koje su sada na javnoj raspravi.
Čak 55 odsto žena ubijeno je u sopstvenom domu u kome su živele sa partnerom. Gotovo da ne prođe dan da ne čujemo za novi slučaj femicida u Srbiji. I tako godinama. Iako su sada na javnoj raspravi izmene i Krivičnog zakona i Zakonika o krivičnom postupku, civilni sektor upozorava na brojne sporne izmene. Prema sadašnjim izmenama, femicid i dalje neće biti posebno krivično delo.
"Ono što na prvo čitanje Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku može da se ustanovi - to je da ove dve radne grupe očigledno nisu međusobno razgovarale. Da sa jedne strane u Krivičnom zakoniku imamo povećanje kazni, pa i za ova krivična dela seksualnog nasilja i nasilja u porodici, a sa druge strane u Zakoniku o krivičnom postupku imamo, iako se kaže da je unapređen položaj žrtava, faktički imamo urušavanje nekih dostignutih prava žrtava određenim izmenama za koje ne znamo kako su nastale”, ocenila je za Insajder Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.
Iako među izmenama ima dobrih rešenja, kao što su oštrije zatvorske kazne, ima i loših rešenja koja će samo dodatno zastrašiti žrtve - koje već imaju poljuljano poverenje u institucije, ali i dodatno odugovlačiti postupak.
“Suštinski, to povećanje kazne nama rešava nešto što smo imali sada kao škola glume, gde vi imate jednog učinioca više žrtava i gde on neće moći, ako bude osuđen na kaznu zatvora neće moći biti osuđen na više od 20 godina, koliko bi možda dobio za silovanje jedne žrtve. Ovakvo pooštravanje će onemogućiti da mi dođemo do toga da ovo što tražimo to je da se promeni definicija silovanja - Da silovanje bude svaki onaj seksualni čin učinjen bez pristanka oštećenog”, dodala je Macanović.
Koliko je situacija alarmantna govori podatak da je u Srbiji za 12 godina, od 2011. do 2023. godine - ubijeno 406 žena i devojčica. Najveći broj žena ubijen je u domu. Zbog toga, i poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da ovakve izmene zakonskih rešenja više odgovaraju na nepostojeće probleme u društvu nego na potrebe žena.
"Ignoriše se sve ono o čemu pričamo godinama zbog toga što nije ni razmatrana, a kamoli prihvaćena jedna od naših inicijativa za uvođenje novog krivičnog dela - zabranu deljenja materijala polno eksplicitnog sadržaja“, izjavila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
Usvajanjem Istanbulske konvencije pre 10 godina, Srbija se obavezala da svaki oblik nasilja nad ženama tretira kao društveno kažnjivo delo. Godinama se najavljuje i jedinstveni registar nasilnika – i osuđenih za seksualno uznemiravanje i odgovornih za femicid, ali ni on ne postoji. Još pre pet godina, iz Ministarstva unutrašnjih poslova najavljivali su novi sistem zaštite osoba koje su preživele nasilje – narukvicu i mobilni uređaj koji bi trebalo da alarmiraju i žrtvu i policiju. Sistem koji se uspešno primenjuje u Španiji, Portugalu i drugim evropskim zemljama, ujedno je trebalo i da bude rešenje za slučajeve kada nasilnik prekrši zabranu prilaska. Međutim, ni od toga nema ništa. I tako se problemi gomilaju, vreme prolazi, a odgovornosti nema.
Novinarka Bojana Stojanović