Filip Riker za Insajder: Putin može da zaustavi rat, Zapadni Balkan nije na listi Trampovih prioriteta (VIDEO)
Dok se danas govori o 1000 dana rata u Ukrajini, zaboravlja se da je konflikt dve bivše sovjetske republike počeo mnogo ranije - još pre deceniju - posle Evromajdana, aneksije Krima i građanskog rata u Dombasu. O komleksnosti tog sukoba, i ko može da ga okonča - Kijev, Moskva ili možda Vašington, što po povratku u Belu kuću obećava Donald Tramp. Američki diplomata Filip Riker za "Svet i mi" kaže da je predsednik Rusije taj koji je započeo rat - i da on može da ga okonča kad god želi.
"Vladimir Putin je započeo rat pre dve i po godine da bi eliminisao nezavisnost Ukrajine ali na njegovo iznenađenje, i iskreno na iznenađenje sveta, Ukrajina je uzvratila, braneći se. I to uz podršku drugih zemalja koje su verovale da Kijev ima pravo da se brani od ilegalne invazije. Dakle, Putin bi mogao da zaustavi ovaj rat u bilo kom trenutku. Za 24 sata mogao bi da zaustavi rat i sedne za pregovarački sto da razgovara o otvorenim pitanjima. To je ono što je diplomatija. S druge strane, ako Ukrajina prestane da se brani, ona će prestati da postoji. Zato se nadam da će biti prilike za mir, čuli smo predsednika Zelenskog kako govori o tome. Čuli smo kako je novoizabrani predsednik Donald Tramp rekao da bi voleo da se ovaj rat brzo završi. To bi bilo najbolje, iskreno, za obe zemlje. Rusija je u ovom ratu izgubila ogroman broj vojnika i civila. Ovo bi trebalo da se završi", izjavio je Riker za Insajder.
Ako dođe do primirja koje najavljuje novoizabrani predsednik Sjedinjenih Država, Donald Tramp, Evropa će dobiti još jedan zamrznuti konflikt. Na pitanje kako će to uticati na evropsku bezbednost, američki diplomata odgovorio je da je veliki broj zamrznutih sukoba u Evropi, a da je jedan od njih je između Srbije i Kosova.
"Doduše, veoma su različite razmere tog konflikta od rata koji je Putin pokrenuo protiv Ukrajine. Tako da, mislim da se sa tim problemom treba nositi diplomatskim putem, a Sjedinjene Države su tradicionalno doprinosile tome. Međutim, fokus nove Trampove administracije, kako je isticano u kampanji, jeste: Amerika na prvom mestu. Šta je u najboljem interesu Sjedinjenih Država - u smislu naše ekonomije, u smislu naše sopstvene bezbednosti, u smislu naših trupa u inostranstvu? Dakle, moraćemo da vidimo kako će se ovo razvijati. Međutim, mislim da kada je u pitanju rat u Ukrajini, ono što bi trebalo da vidimo jeste kraj ovog konflikta iz kojeg bi Ukrajina izašla kao nezavisna i suverena zemlja", naveo je Riker.
Filip Riker bio je na poziciji pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, a bio je diplomata na Zapadnom Balkanu. Na pitanje koliku pažnju će Vašington tokom drugog mandata Donalda Trampa posvetiti Zapadnom Balkanu, američki diplomata kaže da Sjedinjene Države imaju dugu listu prioriteta.
"Ljudi iz regiona me često pitaju: ’Šta će povratak Trampa značiti za nas?’ a ja stalno govorim: ’Možda bi trebalo da razmislite šta će to značiti za Ameriku?’ Šta ćete učiniti da nam pokažete da je važno ovo što se ovde dešava? Sjedinjene Države su podržavale region, bile su dobar prijatelj svim zemljama regiona i pokušale da pomognu regionu da se integriše u NATO i Evropsku uniju. Sjedinjene Države su pružile Evropi period stabilnosti, bezbednosti i prosperiteta bez presedana, nepoznat u istoriji. I region Zapadnog Balkana je poslednjih 80 godina napredovao, ljudi bolje žive. Znači, bilo je uspeha i ovde, ali će države Zapadnog Balkana morati same da naprave plan kako da se razvijaju i idu dalje - da kažu koji su im ciljevi, a Sjedinjene Države će biti tu da pomognu. Postoji mnogo prioriteta u geopolitici kojima se treba baviti. A, Balkan bi sam možda mogao da pokuša da reši neke od dugogodišnjih problema", kazao je Riker.
Na pitanje da li će i kako na odnose Beograda i Vašingtona uticati bliske veze Srbije sa Kinom, Filip Riker izjavio je da svaka zemlja treba da donosi suverene odluke.
"Svaki lider mora da odluči šta je najbolje za zemlju i one na Balkanu ili bilo gde drugo. Predsednik Tramp je veoma jasno izrazio svoju zabrinutost tokom svoje prve administracije u vezi sa Kinom, kao i Bajdenova administracija posle njega. U slučaju Srbije, mislim je ona napravila velike iskorake na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, ali do toga još nije došlo. Srbija je evropska država. Beograd je jedan od velikih gradova Evrope - istorijski, kulturno i ekonomski. Što se tiče NATO-a, mislim da Srbija nije izrazila želju da postane članica. Očigledno, to je nešto što je otvoreno za diskusiju jedne suverene države koja bira svoj put", naglasio je Riker.
Tokom prvog mandata, predsednik Tramp bio je pokrovitelj takozvanog Vašingtonskog sporazuma između Beograda i Prištine. Na pitanje da li se očekujete isti stepen angažovanja Vašingtona u vezi sa pitanjem Kosova i Metohije i tokom drugog Trampovog mandata, Riker kaže da to niko ne može da zna do januara - kada će biti poznato kako će tačno izgledati kabinet Donalda Trampa.
"Ipak, rešavanje problema je na samim državama, a Sjedinjene Države mogu da pomognu diplomatskim putem. S druge strane, ako se prisetite kampanje novoizabranog predsednika Trampa, Balkan nije bio na listi prioriteta. Tako da, ne mogu tačno da predvidim šta će biti prioriteti kada nova administracija stupi na dužnost u januaru. Ono što mogu da kažem, kada imate šansu, treba da je zgrabite – ne treba da prolaze godine i generacije da biste napredovali u nekim stvarima", naglasio je Filip Riker, američki diplomata.
Izvor: Insajder