Firmi Inkop, dok je bila u vlasništvu sestre Zvonka Veselinovića, država odložila plaćanje poreza

Odluka da se ovoj firmi odlaganjem olakša plaćanje poreza sporna je zbog niza činjenica, a samo jedna od njih je da je Inkop samo u toj poslovnoj godini prihodovao skoro 10 miliona evra, dok je kao dobit naveo nešto više od milion evra. Još jedna od činjenica koja unosi sumnju u opravdanost ovakve odluke je i da iza firme Inkop stoje kosovski biznismeni Zvonko Veselinović i Milan Radoičić za koje se vezuju brojne afere, a protiv kojih su u prethodnom periodu vođeni različiti sudski postupci.

Firma Inkop je, sudeći po podacima Agencije za privredne registre, osnovana još 1992. godine. Prvo se bavila drumskim prevozom tereta, da bi 2014. promenila delatnost u izgradnju puteva i auto-puteva. Ubrzo mediji objavljuju nezvanične informacije da je pravi vlasnik firme Inkop preko svoje sestre, Zvonko Veselinović. Tu firmu je kao podizvođača angažovao Energoprojekt tada u većem delu državna firma.

Kako su preneli mediji, tada Inkop, kao nova firma u izgradnji puteva, posao izgradnje deonice Koridora 11 Ljig- Preljina vredan 60 miliona dolara dobija kao član konzorcijuma. Osim Inkopa, na izgradnji istog Koridora bila je angažovana i firma Granit peščar u kojoj je jedan od najvećih akcionara upravo Inkop.

Nezvanične informacije potvrdio je godinu dana kasnije i sam Zvonko Veselinović u kratkom razgovoru za Insajder ističući da on rukovodi firmom Inkop iz Ćuprije.

Zvanično je kao vlasnik upisan tek u septembru prošle godine kada se kao vlasnici upisuju braća Zvonko i Žarko Veselinović dok je treći suvlasnik postao Milan Radoičić, potpredsednik Srpske liste i dugogodišnji saradnik Zvonka Veselinovića.

Osim poslova na Koridoru, Inkop je kako piše Cins, 2013. godine učestvovao u rekonstrukciji trotoara u Karađorđevoj ulici u Ćupriji, a iste godine i u rekonstukciji pruge Gilje-Ćuprija-Paraćin. U 2014. godini su radili na nivelaciji zemljišta privredno-radne zone Bunuševac, koju je finansirao Grad Vranje.

Sudeći po podacima sa E-kapije, sredinom prošle godine, Inkop je kao deo konzorcijuma dobio i posao izgradnje saobraćajnih površina sa pratećom infrastrukturom i javnim osvetljenjem u Novom Sadu, vredan skoro pet miliona evra.

Grade za državu, a odlažu plaćanje poreza

Iako je firma do tada dobila višemilionske poslove od države, Inkop je u 2016, kada je kao zvanični vlasnik bila upisana Veselinovićeva sestra, dugovao za porez više od 46 miliona dinara, odnosno oko 380.000 evra.

Ovaj podatak vidi se u dokumentaciji koju je analizirao Insajder, a gde se navodi da je Inkop stavio hipoteku na četvorosoban stan i garažu u jednoj zgradi u ulici Jove Ilića i to kao garanciju da će platiti porez. Naime, kako pokazuje dokumentacija država je Inkopu dozvolila odlaganje plaćanja poreza na osnovu člana 73. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Ovaj član predviđa da Poreska uprava može, na obrazloženi zahtev poreskog obveznika, u celosti ili delimično, odložiti plaćanje dugovanog poreza, ali pod određenim uslovima i to ukoliko “dug za poreskog obaveznika predstavlja neprimereno veliko opterećenje” ili “nanosi bitnu ekonomsku štetu poreskom obvezniku”.

Još jedna mogućnost odlaganja, kako se vidi u zakonu, je i da određeni dužnik kao sredstvo obezbeđenja naplate ponudi i neopozivu bankarsku garanciju ili menicu s bankarskom garancijom u iznosu koji ne može biti manji od visine dugovanog poreza čije se plaćanje odlaže.

Nakon što se ispune neki od pomenutih uslova, kako predviđa zakon, o odlaganju plaćanja poreza odlučuje ministar ili lice koje on ovlasti ili gradonačelnik ili lice koje on ovlasti i sve to u zavisnosti da li se porez duguje državi ili opštini.

Zakon predviđa i da je najduži rok koji može da se odloži upravo 60 meseci, odnosno pet godina, što je firma Inkop i dobila.

Kako se vidi u dokumentaciji, poverilac je Ministarstvo finansija, Poreska uprava - filijala Ćuprija.

Inkop: Svako ima pravo da podnese zahtev za odlaganje poreza

Firma Inkop u pisanom odgovoru Insajderu ne daje precizan odgovor na pitanje zašto je te godine tražila odlaganje plaćanja poreza imajući u vidu da je tada prihodovala skoro 10 miliona evra, uz dobit nešto veću od milion evra.

Ističu i da je odlaganje plaćanje poreza odobreno po Zakonu po kome “svaki poreski obveznik ima pravo da podnese zahtev”.

Inkop ne dostavlja ni odgovor na pitanje ko im je odobrio odlaganje poreza, imajući u vidu da prema zakonu tu odluku donosi ministar ili lice koje on zaduži ili gradonačelnik ili lice koje on zaduži.

Ipak, ističu da “firma prema državi nema nikakvih dospelih, a neizmerenih potraživanja”.

Naplata poreskog duga u iznosu od 380.000 evra firmi Inkop dospeva 2021. godine.

Kredit od milion evra i stambena zgrada na Savskom vencu

Firma Inkop, osim stana i garaža, u svom vlasništvu ima i porodičnu stambenu zgradu od 250 kvadrata i zemljište od 1.500 kvadrata na Savskom vencu u nekadašnjoj ulici Veljka Lukića - Kurjaka, a sadašnjoj Generala Pavla Jurišića Šturma.

Upravo je na ove nepokretnosti, kako pokazuje dokumentacija, Inkop u martu 2017. stavio hipoteku i uzeo kredit u visini od jednog miliona evra.

Da Inkop ni tada nije izmirio dug za porez državi pokazuju podaci iz katastra nepokretnosti gde se na pomenutoj garaži i stanu u Jove Ilića i dalje nalazi upisana hipoteka.

I Granit peščar duguje za porez

Firma Granit Peščar već godinama se nalazi na spisku najvećih dužnika Poreske uprave.

U toj firmi najveći broj akcija imaju firme Inkop i Nukleus, čiji je vlasnik bivši član opštinskog veća u Lazarevcu i funkcioner Nove Srbije Vladimir Jevtić. Uprkos dugovanjima za porez, obe ove firme radile su na gradnji deonice koridora.

Sudeći po podacima Poreske uprave, firma Granit peščar iz Ljiga na kraju 2017. državi je dugovala 439.529.684 dinara što je oko 3,7 miliona evra.

Kako se meri patriotizam?

Za Zvonka Veselinovića javnost je prvi put čula tokom 2011. kada je predstavljen kao jedan od najvećih heroja odbrane Srba na Kosovu. Dok su tada lokalni Srbi mesecima na barikadama sprečavali otcepljenje Kosova od Srbije, a Zvonka Veselinovića predstavnici svih stranaka nazivali herojem, njegove mašine, bageri i kamioni prokopavali su nove, alternativne puteve na administrativnoj liniji sa Kosovom.

Ovi putevi su, prema istraživanju Insajdera, godinama služili za šverc robe između Srbije i Kosova, a glavna zarada bila je to što je tu robu pod izgovorom pomoći Srbima na Kosovu država Srbija oslobodila poreza.

Kada je Veselinović uhapšen krajem 2011, u prvom trenutku nije bilo jasno da li je uhapšen po zahtevu KFOR-a zbog organizovanja barikada ili zbog zloupotreba za koje ga tereti Srbija. Ispostavilo se da se radi o optužnici za prisvajanje kamiona.

Godinu dana kasnije pušten je da se brani sa slobode. Iznoseći svoju odbranu, rekao da mu je ceo proces politički montiran jer je odbio nalog predstavnika srpskih vlasti da povuče barikade. 

Osim Veselinovića, na optužnici se našao i Milan Radoičić. Oni su bili optuženi za prisvajanje 32 kamiona Hipo Alpe Adria Lizinga. Optužnica je podignuta pred Specijalnim sudom u Beogradu 2011, a vremenski se podudarala sa odlukom Beograda da počne dijalog sa Prištinom i pozivom Srbima sa severa Kosova da uklone barikade. Obojica su pravosnažno oslobođeni optužbi 2016, a prema tvrdnjama Veselinovićevih advokata, odštetu zbog pritvora nije tražio uz objašnjenje da se promenila politička klima.

Na pitanje novinara Insajdera da li je blizak Srpskoj naprednoj stranci, kako se to navodilo u javnosti, Zvonko Veselinović je 2017. rekao da jeste, ali da je pre toga sarađivao i sa predstavnicima prethodne vlasti, posebno u vreme postavljanja barikada na severu Kosova.

Oslobođeni i za iskopavanje šljunka

Još jedan sudski postupak spaja Veselinovića i Radoičića i to onaj zbog optužbi da su nelegalno iskopavali  šljunak na Koridoru 10. Osim njih dvojice na optužnici našli su se i Ivan Stamenović i kruševački biznismen Goran Makragić.

Sve njih Viši sud u Pirotu je prvo oslobodio da bi drugostepeni Apelacioni sud u Nišu, u junu 2017. doneo odluku o ukidanju oslobađajuće presude. Tada je naloženo i da suđenje počne ispočetka.

Na ponovljenom suđenju, Viši sud u Pirotu sredinom januara ove godine doneo je drugačiju odluku i osudio Veselinovića, Makragića i Stamenovića, dok je Milana Radoičića oslobodio krivične odgovornosti.

Konačnu odluku doneo je Apelacioni sud u junu ove godine kada je svu trojicu pravosnažno oslobodio, a Radoičiću potvrdio oslobađajuću presudu.

Kao ključno obrazloženje Sud je naveo da tužilaštvo nije uspelo da dokaže van svake sumnje da su optuženi učinili krivična dela koja su im stavljana na teret.

Od čoveka koga niko ne poznaje do potpredsednika vodeće partije kosovskih Srba

Dok se ime Zvonka Veselinovića godinama pominjalo u javnosti, ime Milana Radoičića počinje da se pominje tek nakon ubistva lidera Građanske inicijative "Srbija, demokratija, pravda" Olivera Ivanovića 16. januara prošle godine.

Kao osobu koja ima “autoritet na severu Kosova” prvi ga je javno imenovao kosovski premijer Ramuš Haradinaj. On je rekao da „veoma dobro sarađuje sa kolegama Srbima“ među kojima je i Radoičić, ističući da je on neko ko je „bitan za sve”. Upravo Radoičić je osoba za koju je i sam Oliver Ivanović tvrdio da je “ključna ličnost i pravi nosilac vlasti na severu Kosova”, u intervjuu koji je Birn objavio nakon njegovog ubistva jer je sam Ivanović tražio od novinara da zapiše, ali ne i da u tom trenutku objavljuje Radoičićevo ime.

Novinari Insajdera su u više navrata pokušali da dobiju odgovor od predstavnika vlasti u Srbiji o tome kakva je Radoičićeva uloga na Kosovu, ali su oni tvrdili da ga ne poznaju.

O ulozi Radoičića na pitanja Insajdera odgovarali su direktor vladine Kancelarije za Kosovo Marko Đurić, ministar unutrašnjih poslova i član predsedništva SNS-a Nebojše Stefanovića. Obojica su tvrdila da ne znaju funkciju Milana Radoičića, a Stefanović je čak navodio i da ga ne poznajte. Da ne poznajte Radoičića javno je rekao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić 19. februara prošle godine u emisiji „Ćirilica“ na TV Hepiju navodeći da „nikada nije sreo Milana Radoičića, niti je, a da zna, sa njim razgovarao”.

Međutim, iako je rekao da s Radoičićem nikada nije razgovarao, Vučić je na konferenciji za novinare 12. septembra 2017. upravo njemu pripisao zasluge za brigu o Srbima na Kosovu.

„Hvala im što čuvaju Srbiju na Kosovu i Metohiji, jer je čuvaju oni i njihova deca. I Rakićeva, i Jeftićeva i svakog od njih. I Radoičićeva i Stojanovićeva. I Kostićeva i ne znam čija još“, izjavio je Vučić 2017. godine.

Iako su predstavnici najviših državnih institucija mesecima tvrdili da ne znaju ko je Milan Radoičić niti koja je njegova uloga na Kosovu, on je sredinom prošle godine izabran za potpredsednika Srpske liste, najveće stranke Srba na Kosovu koja ima otvorenu podršku vladajuće Srpske napredne stranke.

Nedavno je čak, predsednik Srpske liste Goran Rakić rekao i da su stranački organi i članovi Srpske liste "želeli da Milan Radoičić preuzme čelnu poziciju u stranci", ali da je on to odbio.

Radoičić na Kosovu osumnjičen, u Srbiji amnestiran zahvaljujući poligrafu

Kosovsko tužilaštvo upravo je Milana Radoičića imenovala kao jednog od osumnjičenih za učestvovanje u ubistvu Olivera Ivanovića.

Hapšenje Radoičića kosovska policija pokušala je u novembru prošle godine, nakon zaoštravanja odnosa Beograda i Prištine, ali ga nije pronašla u njegovom stanu. 

Tada su u akciji specijalnih policijskih snaga ROSU uhapšeni pripadnici KPS Nedeljko Spasojević i Dragiša Marković, kao i Marko Rošić. Kako je tada saopšteno, oni su privedeni u sklopu istrage o ubistvu Olivera.

Samo dan pre ove akcije, Radoičić je bio u Beogradu na sastanku Srpske liste sa predsednikom Srbije, koji su snimali svi mediji. U prvom trenutku nakon akcije hapšenja nije se znalo gde je Radoičić, da bi MUP Srbije tri dana kasnije saopštio da ga je saslušao, ne navodeći gde.

Potom su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i direktor kancelarije za KiM Marko Đurić javno tvrdili da je Radoičić prošao poligraf i da nema nikakve veze sa ubistvom Ivanovića. Na javnom servisu predsednik Srbije tvrdio je i da je Radoičić saslušan neformalno i na Kosovu još 21. februara, ali da je Priština to krila.

Osumnjičeni za trgovinu drogom

Dok zvaničnici u Beogradu tvrde da je Radoičić nevin, kosovsko tužilaštvo osim sumnji da je uključen u ubistvo Ivanovića, protiv Milana Radoičića podnelo je početkom godine i krivičnu prijavu za organizovani kriminal i trgovinu narkoticima.

Kako je tada za Insajder rekao Sulj Hodža, specijalni kosovski tužilac, on je dobio dopunu krivične prijave protiv Radočića.

„Prilikom pretresa njegovog stana pronađeno je 75 grama kokaina. On se sumnjiči za organizovani kriminal i trgovinu narkoticima“, istakao je Hodža.

Sa trgovinom drogom povezivan je i Zvonko Veselinović koji je zbog tih sumnji i hapšen 2003. godine. Sa njim su tada na prostoru Raške i Novog Pazara uhapšeni i Dražan Stojković i Strahinja Šunjević, iz Kosovske Mitrovice i Novog Pazara. Uhapšeni su pod sumnjom da su organizovali preprodaju više od tri kilograma heroina. Na saslušanju u policiji sva trojica su priznali delo. Veselinović je tada rekao da je heroin nabavio od izvesnog vodiča, zvanog Kena iz Prištine. Ovu drogu je zajedno sa Stojkovićem pokušao da proda za 39.000 evra kupcu kog je pronašao Strahinja Šunjević. 

Priznanje dato u policiji, Veselinović je kasnije povukao pred istražnim sudijom, tvrdeći da su ga u prostorijama SUP-a Novi Pazar tukli i tako primorali da potpiše nešto što se nije desilo.

Tri godine kasnije, nakon dva suđenja, pravosnažnom presudom Okružnog suda u Kraljevu, sva trojica su oslobođena odgovornosti. Dve godine nakon oslobađajuće presude Strahinja Šunjević je uhapšen u Novom Sadu i osuđen na četiri godine zatvora zbog preprodaje heroina sa Kosova na teritoriji Vojvodine.

I Milan Radoičić je, u postupku zbog otmice makedonskog biznismena, oslobođen odgovornosti nakon promene iskaza oštećenog. Naime, kako je otkrio Krik, on je bio optužen da je 2003. učestvovao u otmici makedonskog biznismena, ali je oslobođen svih optužbi nakon što je oteti biznismen, osam godina kasnije, promenio iskaz. Ipak, osuđen je zbog falsifikovanja dokumenata i to uslovnom kaznom zatvora.