"Flešbek“: Od žrtava do nobelovaca - u napadima na Hirošimu i Nagasaki prvi put u ratnim dejstvima upotrebljena atomska bomba (VIDEO)
Nobelovu nagradu za mir ove godine dobila je japanska organizacija "Nihon Hidankio", koja okuplja preživele od atomske bombe u Hirošimi i Nagasakiju, saopštio je u petak 11. oktobra Nobelov komitet. Ova nagrada, inače, dolazi u trenutku kada se svet ponovo suočava sa pretnjama od upotrebe nuklearnog oružja, a "Flešbek“ Insajdera podseća kako su svojevremeno izgledali atomski napadi na ova dva japanska grada.
U obrazloženju Nobelovog komiteta se navodi da je ovaj pokret, koji je poznat i kao Hibakuša, dobio nagradu za svoje napore da postigne svet bez nuklearnog oružja i za zalaganja da nuklearno oružje nikada više ne sme da se upotrebi. Pokret je, inače, nastao kao odgovor na atomske napade u avgustu 1945. godine, a njegovi članovi neumorno su radili na podizanju svesti o katastrofalnim humanitarnim posledicama korišćenja nuklearnog oružja.
Američki napad na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki dogodio se 6. i 9. avgusta 1945. godine. To je 15. avgusta dovelo do japanske kapitulacije, odnosno do okončanja Drugog svetskog rata.
Naređenje za bacanje atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki izdao je predsednik SAD Hari Truman.
Atomsku bombu, koja je nazvana "mali dečak“, na Hirošimu je 6. avgusta, u 8.15 časova ujutru, ispustio američki bombarder B-29.
Uništila je oblast od 13 kvadratnih kilometara i stradalo je oko 140.000 od 350.000 stanovnika.
To je bio prvi put da je atomska bomba upotrebljena u ratu.
Pošto se Japan nije odmah predao, nakon tri dana – 9. avgusta, u 11.02 časova po japanskom vremenu - bačena je još jedna bomba, ovoga puta na Nagasaki.
Ta bomba je nosila naziv "Debeli čovek“, bila je teška oko 4,5 tone, bačena je s visine od 9.600 metara i eksplodirala je posle 30 sekundi. Poginulo je najmanje 74.000 ljudi.
Kapitulacija Japana je usledila 15. avgusta 1945. godine, kada se narodu, preko radija, obratio japanski car Hirohito.
Zvanična predaja zemlje potpisana je 2. septembra.
Nakon što se Japan predao obratio se američki predsednik Hari Truman, koji je izjavio: "Ovo je dan koji smo čekali još od Perl Harbura. Ovo je dan kada je fašizam konačno umro, kao što smo oduvek znali da će biti."
Veliki broj ljudi koji je preživeo atomski napad je umirao i naknadno od povreda i bolesti povezanih sa zračenjem. Umirali su od raznih oblika raka i leukemije. Pojedina istraživanja su i stradanja od infarkta miokarda i angine dovela u direktnu vezu s posledicama radijacije.
Izvor: Insajder