Funkcionerska kampanja - jedan od ključnih problema izbornog procesa u Srbiji (VIDEO)
Izborne cikluse u Srbiji iz godine u godinu prate kritika koje se tiču legitimiteta izbornog procesa. Kao jedan od najčešćih problema pominje se funkcionerska kampanja, odnosno aktivnosti javnih funkcionera, koje su uglavnom pojačane u predizbornom periodu. Da se "redovni rad" ne pretvori u političku promociju stranke čiji su članovi, regulišu dva zakona: Zakon o sprečavanju korupcije i Zakon o elektronskim medijima.
Prema Zakonu o elektronskim medijima koji je izmenjen neposredno uoči raspisivanja izbora – 30 dana uoči izbora, u ovom slučaju od 17. novembra do 17. decembra - televizije ne smeju da izveštavaju sa događaja na terenu o radovima na infrastrukturnim i drugim objektima na kojima učestvuju javni funkcioneri koji su i kandidati na izborima. Do poslednjih izmena Zakona, zabrana je trajala 10 dana, a povećana je na 30 dana kako bi se smanjila prednost u medijskoj promociji koju predstavnici stranaka na vlasti tako stiču u odnosu na opozicione stranke.
"Ono što i dalje ostaje kao prostor za promociju funkcionera, odnosno funkcionersku kampanju - to nije samo to što se definiše u tom članu, ostaje prostor da ministar, predsednica Vlade ili predsednik Republike sada dođu u emisiju i da sa pozicije javnog funkcionera predstavlja svoj rad, hvali svoju vladu i obećava da će ako ostanu na vlasti nastaviti da daju određene benefite i tako sakupljaju glasove", izjavio je za Marker Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI).
Iako je Zakon delom unapređen, posmatrači izbora kažu da to nije dovoljno; podsećaju da funkcionerska kampanja, u nešto manjem intenzitetu, postoji i između izbornih ciklusa, ali i da, posle izmena akta, ima još manjkavosti.
"Ovaj zakon jasno definiše da nema izveštavanja o aktivnosti funkcionera koji su ujedno i kandidati. Predsednik Republike nije kandidat ni na jednim izborima a jeste nosilac liste, u tom smislu nema kršenja zakona ali to jeste jedna velika manjkavost jer ćemo mi imati 30 dana gde ćemo vrlo verovatno videti predsednika u mnogim aktivnostima kao što ga viđamo i van ovog izbornog perioda", izjavila je Jovana Đurbabić iz organizacije CRTA za monitoring izbora.
Na početku tridesetodnevne zabrane medijima da izveštavaju sa događaja na kojima počinju neki infrastrukturni radovi ili se otvara neki objekat, predsednik Srbije prisustvovao je u subotu otvaranju fudbalskog stadiona i obilasku radova na hotelu u Loznici. Sličnim događajima, koji su medijski ispraćeni, predsednik je imao i u nedelju i u ponedeljak.
"Ja mislim da je tu odgovornost na medijima. Svaki javni funkcioner može da organizuje pseudodogađaj. Pitanje je kako će da se izvesti sa tog događaja. Čak i ovo što se zove funkcionerska kampanja, koja je regulisana Članom 62 Zakona o elektronskim medijima, nije problem organizacija tih događaja, pitanje je kako mediji izveste. Imali ste događaj da se otvara stadion. Ja nisam čuo da su televizije sa nacionalnim pokrivanjem koliko to košta, da li je to prioritet u tim gradovima, da li je rađena studija opravdanosti za te stadione", naveo je Gavrilović.
Građani se u izbornoj kampanji i dalje najviše informišu putem televizije, međutim, među političarima i, posebno javnim funkcionerima, sve su popularnije i društvene mreže.
"Društvene mreže su način da se izbegne regulacija, mislim da nije dobro što u Zakonu o elektronskim medijima u delu nadzora nisu društvene mreže, i ne samo one nego i internet izdanja mediji, odnosno internet mediji. Imate značajan dijapazon medija koji su nisu kontrolisani i mislim da neko buduće izborno zakonodavstvo trebalo da se bavi pogotovo što Evropska unija već radi da se ta zona digitalnih medija stavi pod regulaciju", kazao je Gavrilović.
Dok Zakon o elektronskim medijima delimično reguliše kako funkcionersku kampanju prate televizije, čije bi neadekvatno izveštavanje trebalo da kažnjava Regulatorno telo za elektronske medije, ponašanje javnih funkcionera reguliše Zakon o sprečavanju korupcije.
"Javni funkcioner ne može da koristi javne resurse za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata, pod čime se posebno podrazumeva korišćenje javnih resursa u svrhu javnog predstavljanja učesnika u izborima i njihovih izbornih programa, pozivanja birača da za njih glasaju na izborima, odnosno da bojkotuju izbore, kao i korišćenje javnih resursa za druge vidove političkih aktivnosti, kao što su rad sa biračima i članstvom, organizovanje i održavanje skupova i promocija, izrada i podela reklamnog materijala, brošura, lifleta i publikacija, političko oglašavanje, istraživanje javnog mnjenja, medijske, marketinške i konsultantske usluge i sprovođenje obuka za stranačke aktivnosti", piše u Članu 50 Zakon o sprečavanju korupcije.
Direktor Agencije za sprečavanje korupcije Dejan Damnjanović, koji kaže da predsednik Republike u kampanji ima pravo da nastupa kao pripadnik stranke, najavljuje za "Politiku" da je Ministarstvu pravde prosledio Predlog o izmeni Zakona o sprečavanju korupcije, kako bi se odnosio i na dodatne položaje koji se trenutno ne tretiraju kao javne funkcije, poput šefova kabineta premijera i zamenika premijera, posebnih savetnika ministara i savetnika u Vladi.
Izvor: Insajder