Gajić: Carinski rat nosi ozbiljne posledice za obe strane Atlantika (VIDEO)
Nova odluka američkog predsednika Donalda Trampa izazvala je reakcije širom planete. Od početka marta, carine na uvoz čelika i aluminijuma u Sjedinjene Američke Države, umesto dosadašnjih deset, iznosiće 25 odsto i, kako je najavljeno, odnosiće se bez izuzetka na sve zemlje. Tramp je nakon potpisivanja odluke rekao da je to početak ponovnog stvaranja Amerike bogatom. Na takvu odluku prvo je reagovala Evropska unija, iz koje se godišnje u Sjedinjene Američke Države izveze čelik u vrednosti od tri milijarde evra. Zvanični Brisel najavljuje da će znati kako da odgovori na Trampovu odluku, ali i da će zaštititi radnike i kompanije. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen odgovorila je na američke carine na aluminijum i čelik i rekla da će blok odgovoriti „čvrstim i srazmernim kontramerama.“ O reakcijama iz sedišta Evropske unije za emisiju „Svet i mi“ govori komentator Dušan Gajić.
"Evropska unija je obavezna da posle jedne ovakve mere Donalda Trampa pokaže da je spremna da uzvrati i da ima načina da odgovori adekvatno na ono što bi moglo da izazove posledice u ekonomskim odnosima s obe strane Atlantika i da ima ozbiljne posledice na evropsku ekonomiju. Međutim, iz ovog samog odgovora koji je danas usledio, možda se može zaključiti da se ostavlja prostor i za nekakve pregovore pre nego što tarife stupe na snagu", navodi Gajić.
Sagovornik Insajdera ukazuje da Ursula fon der Lajen u svojoj reakciji nije precizirala u kom pravcu će ići ta uzvratna reakcija, niti koju vrstu uzvratnih ekonomskih mera bi Evropska unija mogla zaista da preduzme.
"Ono što smo čuli od nje jeste da će one biti proporcionalne. S druge strane, komesar za trgovinu Šefčević takođe kaže da su mere koje su uvele SAD sada zapravo nešto u čemu gube obe strane i da će pogoditi američke potrošače, dovesti do inflacije. Međutim, ono što znamo jeste da će pogoditi i EU, jer dobar deo, nekih 20 odsto proizvodnje čelika, odlazi u Sjedinjene Američke Države, mada Evropa nije najveći snabdevač čelikom i aluminijumom Sjedinjenih Država. Ipak, to će imati posledice, mada bi one mogle biti veće ako bi ovo bio samo prvi korak i ako bi se na tarife za čelik i aluminijum nadovezale i druge tarife, recimo pre svega za automobilsku industriju. Tada bismo mogli da govorimo o zaista ozbiljnim ekonomskim posledicama", dodaje Gajić.
Ursula fon der Lajen je najavila da će Unija zaštititi svoje radnike i kompanije.
"Ako se prisetimo kako je prethodni put odgovoreno na ovo, jer znamo da ovo nije prvi put da administracija Donalda Trampa uvodi ovakve mere. U svom prvom mandatu, on je učinio isto – tada su carine iznosile 25 odsto, a EU je odgovorila serijom mera, uvođenjem carina ili tarifa na uvoz nekih ciljanih proizvoda iz SAD. To se odnosilo na uvoz motocikala, upaljača, alkoholnih pića i sokova. Logika tih mera tada je bila da bi to moglo da pogodi Trampovu izbornu bazu i da bi on mogao postati osetljiviji i prijemčiviji za pregovore i ublažavanje ovih mera", navodi sagovornik Insajdera.
Gajić se priseća da su se tada dve strane upustile u pregovore i da je došlo do suspenzije ovih mera.
"I sada će doći do nekog približavanja stavova pre nego što mere stupe na snagu. To ćemo videti u narednim danima. Upravo danas u Parizu je došlo do prvog direktnog kontakta između evropske i američke administracije. Doduše, tamo je u centru pažnje veštačka inteligencija i tehnološka industrija, ali sigurno je da je reč i o ovim temama. Kao što sam već pomenuo, Evropska unija nema možda previše dobrih opcija, jer bi ulaženje u neki ozbiljan trgovinski rat sa SAD nosilo rizik da se uključi i automobilska industrija i neki drugi sektori. Iako bi Evropa bila obavezna da uzvrati sličnim tarifama od 20-25 odsto na američke digitalne usluge, to bi već u prvoj godini moglo dovesti do pada evropske ekonomije od 0,2 odsto, što u situaciji u kojoj ekonomija već ne stoji dobro, nije scenarijo koji priželjkuju u Briselu."
Na pitanje o jedinstvu među zemljama članicama, Gajić odgovara:
"Tramp je, može se sada već reći, više nego u prvom mandatu, EU izložio čitavoj seriji izazova bez presedana – od insistiranja na mnogo većem trošenju za odbranu, uplaćivanja u zajedničku NATO kasu do dva odsto, što sada i Evropljani priznaju da je bilo opravdano, ali on sada govori o pet odsto; do razgovora, odnosno potencijalnog rešenja sa Rusijom i predsednikom Putinom – rešenja za Ukrajinu koje možda ne uključuje Evropljane. SAD prete carinskim ratom u vreme kada se od Evrope očekuje da više ulaže u odbranu. Sve to je jedna oluja koja dolazi iz Vašingtona. Trenutno, reklo bi se, Evropa još uvek čeka da vidi sa čim će se sve suočavati, a jedan od izazova je i ova tehnološka oblast o kojoj se danas govori u Parizu. Međutim, u ovoj situaciji nema previše opcija. Očekuje se da Brisel vidi sa čim se suočava i da zatim pokuša da nađe nekakav zajednički jezik, u nadi da Tramp neće ići na punu konfrontaciju", zaključuje Gajić.
Izvor: Insajder