Galetin: Nelogično da Srbija uvozi mleko i meso (VIDEO)
Zabrinjavajuće stanje u srpskom agraru beleži i poslednji poljoprivredni popis Republičkog zavoda za statitstiku, objavljen ove godine. Gotovo da nema sektora koji ne beleži pad u odnosu na anketu Zavoda iz 2018. Stručnajci upozoravaju da sa takvom poljoprivrednom politikom, odnosno odsustvom jasne strategije - Srbija, umesto sopstvene proizvodnje, povećava uvoz gotovo svih poljoprivrednih proizvoda.
Podaci poslednjeg popisa pokazuju da je u proteklih pet godina poljoprivrednih gazdinstava 10 odsto manje. Sve je manje i površine pod šumom, a posebno zabrinjava podatak da je poljoprivredno zemljište smanjeno za više od petine. Kao jedan od glavnih razloga za to navodi se izgradnja infrastukture, naselja i industrijskih zona, nauštrb obradive zemlje - osnovne podloge za proizvodnju hrane. Ne ohrabruje ni podatak da oni koji se bave poljoprivredom u proseku imaju 60 godina.
Najteža situacija je u stočarstvu, gde gotovo da nema pozitivnih podataka. Od 2018. drastično je opao broj goveda, svinja, i koza, a sve je manje ovaca i živine. U porastu je jedino broj košnica.
Agroekonomski analitičari upozoravaju da uništavanje stočarstva traje decenijama, i da je Srbija zbog toga relativno brzo prešla put od zemlje koja može da hrani pola Evrope do zemlje koja uvozi meso, mleko i sireve.
Samo jedan u nizu primera koji pokazuje da Srbija uvozi sve više hrane, pre svega mesa jeste taj da je, prema podacima Zavoda za statitstiku, Srbija samo u prva četiri meseca ove godine uvezla 960 tona goveđeg mesa. To je tri puta više nego što je izvezla. Srbiju je to koštalo šest miliona evra.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin za Insajder kaže da, imajući u vidu politiku kakva se vodi u oblasti stočarstva, rezultati, iako poražavajući, nisu iznenađujući.
“Stočarstvo je izuzetno specifična grana poljoprivrede koja zahteva posao poljoprivrednika 00-24h, cele godine i vi kada razočarate jednog tovljača svinja ili proizvođača mleka, uzgajivača goveda, naravno da on neće kumulirati gubitak iz godine u godinu tako što će raditi 24/7, svaki dan. Naravno da će odustati od biznisa i rasprodati osnovno stado i sve što ima i otići u ratarstvo ili neku drugu delatnost”, objašnjava Galetin.
I dok sa jedne strane poljoprivrednici svakodnevno poručuju da su na ivici opstanka, a statistika je poražavajuća, vlast ističe da je budžet za poljoprivredu nikad veći.
Samo za ovu godinu iz budžeta je izdvojeno rekordnih 119 milijardi dinara, od čega je oko 88 milijardi predviđeno za subvencije.
Posle protesta poljoprivrednika prošle godine, povećane su subvencije po hektaru, premije za mleko, kao i subvencije u stočarstvu.
Međutim, poljoprivrednici se sada žale da im subvencije, dogovorene sa prethodnom ministarkom i premijerkom nisu isplaćene na vreme, kao i da se kasni sa vraćanjem akcize na gorivo.
Agroekonomski analitičar Žarko Galrtin zato ističe da nije suština samo u tome koliko se subvencija izdvaja iz budžeta, već na koji način se taj novac raspoređuje, kao i da je glavni problem nedostatak dosledne poljoprivredne politike.
“Država mora ozbiljno da porazmisli o nekoj dugoročnoj strateškoj politici i da zajedno sa poljoprivrednicima, dakle nisu država i ministar i poljoprivrednici sukobljene strane. Oni bi trebalo da budu partneri, tako da se ponašaju, a ne da se zastupa interes jedne lobi grupe uvoznika kojima se isplati da uvoze mleko, sireve. Ja ne upirem prstom niu koga niti imam neke dokaze, ali potpuno je nelogično da jedna država sa takvim potencijalom kao što je Srbija uvozi mleko ili svinjsko meso”, smatra Galetin.
Stručnjaci podsećaju i da je Srbija agrarna zemlja i da takvu politiku mora da vodi, jer se bez hrane ne može.
Izvor: Insajder