Gde su nestale bebe - tri godine od zakona bez odgovora i odgovornih (VIDEO)
Zakon o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji - u javnosti poznatiji kao Zakon o nestalim bebama - usvojen je pre tačno tri godine. Od njega se očekivalo mnogo, pre svega da roditeljima odgovori na višedecenijsko pitanje: Šta se desilo sa njihovim bebama za koje sumnjaju da su nestala iz porodilišta? Tri godine kasnije - ni odgovora, ni odgovornih.
Tvrdnje da je neko pronašao sina, ćerku, brata ili sestru godinama se pojavljuju u medijima, najčešće bez potvrde nadležnih institucija, ali dovoljne da drugim roditeljima koji decenijama tragaju za decom daju nadu da će i njihova potraga imati isti epilog. Bile su potrebne decenije apelovanja i jedna presuda Evropskog suda za ljudska prava - reč je o slučaju Zorica Jovanović protiv države Srbije - pa da bude usvojen takozvani Zakon o nestalim bebama. Krajem 2019. godine, nadležni su tvrdili da su spremni da se suoče sa tim problemom.
"Naša država želi da zaštiti prava svojih građana i da se suoči s jednim od najtežih kršenja ljudskih prava koja su se desila u prošlosti uvažavajući sudbinu ovih porodica", rekla je Maja Gojković, tadašnja predsednica Skupštine Srbije krajem novembra 2019.
Zakon o nestalim bebama usvojen je nekoliko meseci kasnije, 29. februara 2020. Predvideo je formiranje Komisije u kojoj su predstavnici državnih organa i udruženja roditelja. Oni koji sumnjaju da su im bebe ukradene, pred predstavnicima institucija ponovo su pitali - šta se dogodilo sa njihovom decom. Tako je bilo samo u prvoj godini primene Zakona.
"On je predviđao jednu vrstu vanparničnog postupka, šta to znači, to znači da roditelj zapravo podnosi jedan predlog da se utvrdi status i on je jedina stranka u tom postupku, a onda sudija koji zapravo nema nikakva istražna ovlašćenja zahteva od različitih institucija koje su dolazile u dodir s detetom, odgovore gde se zapravo nalazi telo deteta ukoliko je ono preminulo. Vrlo retko su sudije u ovim postupcima koji su roditelji pokrenuli dobili odgovore od institucija, čak i kada su kažnjavali institucije to se nije događalo. Vrlo retko su se svedoci pojavljivali, ako su roditelji navodili imena svedoka i to je dosta usporilo proces", rekla je Katarina Golubović iz Jukoma.
Prvi slučajevi nestalih beba u Srbiji datiraju iz 60-ih godina, a najviše ih je bilo 70-ih i 80-ih. Od Zakona se očekivalo da razjasni šta se desilo sa bebama koje su, kako tvrde njihovi roditelji, pod sumnjivim okolnostima proglašene mrtvim, bez umrlica i druge obavezne prateće dokumentacije. To se, međutim, nije desilo.
Iz Višeg suda u Beogradu u odgovoru Markeru navode da su od početka primene Zakona podneta 363 nova predloga roditelja za utvrđivanje statusa deteta, a da se radilo na ukupno 381 predmetu. Zaključena su 204 predmeta, a kod gotovo svakog trećeg (69) status nestalog deteta ne može da se utvrdi!
"Najčešće ukoliko je odgovora bilo jeste zapravo da ne može da se utvrdi status deteta i to je ono što smo mi prognozirali kao ishod ovih sudskih postupaka. Takođe, ovakav jedan ishod nije i primena presude Evropskog suda za ljudska prava zato što ona nalaže da Republika Srbija zapravo učini sve da se utvrdi status, a ne da jednim zaključkom da ne može da se utvrdi status zapravo okonča postupak i da kažemo stavi tačku na ovu priču", dodaje Golubović.
Tačka se stavlja i novčanom naknadom od 10 000 evra, koju je država u obavezi da isplati roditeljima u slučaju kada je zaključeno da status nestalog deteta ne može da se utvrdi. Roditelji novac ne žele, postupke uglavnom nastavljaju žalbom, obraćanjem Ustavnom sudu, a zatim i Evropskom sudu za ljudska prava.
Izvor: Insajder