Godinu dana od početka rata u Ukrajini, mir se ne nazire (VIDEO)
Pre deset godina, ukrajinska Vlada Viktora Janukoviča odbila je da potpiše Sporazum o bližoj integraciji sa Evropskom unijom, usledile su masovne demonstracije, pa pad Vlade, a već sutradan Rusija je anektirala Krim! Godinu dana kasnije, 2014. godine, na istoku Ukrajine izbio je građanski rat u regionu Donbasa. Posle devetogodišnjeg građanskog rata, u kome je svet, kako kaže predsednik Rusije, bio slep na genocid nad ruskim stanovništvom, pre tačno godinu dana počela je invazija Rusije na Ukrajinu. Kraj rata se ne nazire.
Upozorenja da svet neće mirno posmatrati napad na Ukrajinu nisu sprečila Kremlj da izvrši invaziju koja je planirana da traje tek nekoliko dana. 365 dana kasnije – ubijeno je i ranjeno ukupno 300 000 vojnika na obe strane, desetine hiljada je poginulih i povređenih civila, a ruska strana je optužena za niz ratnih zločina.
"Doneo sam odluku o sprovođenju specijalne vojne operacije. Njen cilj je zaštita ljudi koji su osam godina bili izloženi maltretiranju i genocidu kijevskog režima. I zato ćemo nastojati da demilitarizujemo i denacifikujemo Ukrajinu i privedemo pravdi one koji su počinili brojne krvave zločine nad civilima, uključujući građane Ruske Federacije", tako je predsednik Rusije Vladimir Putin objavio početak invazije, 24. februara 2022. godine.
U prvim danima rata ruska vojska je brzo napredovala i okupirala gotovo 30 odsto ukrajinske teritorije. Zapadni saveznici Ukrajine nisu verovali da Kijev može dugo da se brani, pa su ukrajinskom predsedniku ponudili i evakuaciju.
"Slava Vojsci Ukrajine! Muškarci i žene, naši branitelji - brilijantno branite našu zemlju protiv jedne od najmoćnijih zemalja sveta! Danas je Rusija napala celu teritoriju naše zemlje i danas su naši branitelji mnogo uradili. Neprijatelj ne napada, kako tvrdi, samo vojna postrojenja, već i civilna. Ubijaju ljude i pretvaraju mirne gradove u vojne mete", rekao je Zelenski pre godinu dana, 24. februar 2022.
Loša logistička podrška, nizak moral ruskih vojnika, ali i odlučnost Ukrajinaca da se brane - osujetili su planove Moskve. Posle prvih mesec dana borbi za Kijev, Ukrajina se odbranila, a većina okupirane teritorije na severu zemlje oslobođena je početkom aprila. Međutim, svetom su počele da se šire vesti o ruskim ratnim zločinima nad civilima – da je u kijevskom predgrađu Buči ubijeno 300 ljudi.
"Tri ruska vojnika su došla kod mog komšije i izveli sve koji su se krili u podrumu. Pitali su ko živi u ovoj kući, a Pavlo je istupio. Pogledali su ga i rekli da su njegove pantalone sumnjive, izgledale su kao vojne. Rusi su pretresli kuću i u ormaru pronašli uniformu. Pavlo im je rekao da je to odeća njegovog sina koji je pripadnik obezbeđenja, a ne vojnik. Rusi su ga odveli - nisam video kad su ga streljali, ali smo čuli pucnje - on je ubijen. Kad smo izašli videli smo samo njegovu proćelavu glavu, a kada smo se približili videli smo njegovo spaljeno telo", rekao je komšija ubijenog u Buči, kod Kijeva.
Poslednjih deset godina, ukrajinsku vojsku opremao je i trenirao Zapad. To se uzima kao presudni razlog zbog kojeg je Kijev odoleo u prvim danima rata, ali i uspeo da pokrene veliku kontraofanzivu i do novembra oslobodi teritoriju oko Harkova i strateški grad Herson. Tada su se utvrdile trenutne linije fronta. Na godišnjicu početka rata, Kijevu su stigli prvi moderni nemački tenkovi Leopard 2.
Zelenski, predsednik Ukrajine 24. februar 2023. godine "Rat je promenio mišljenje sveta o Ukrajini. Ukrajina nije pala za tri dana, Ukrajina je zaustavila drugu vojsku sveta. Gotovo svaki Ukrajinac je izgubio nekoga - oca, brata, sestru, kolegu. Svako ima nekoga u imeniku telefona ko se nikada više neće odazvati na poziv", rekao je Zelenski na godišnjici od početka rata.
Rusija trenutno kontroliše oko 20 odsto ukrajinske teritorije, najviše na istoku i jugu zemlje, a izveštaji sa ratišta nagoveštavaju da je prolećna ruska ofanziva - počela.
Izvor: Insajder