Godišnjica pobune za koju je presuđeno da to nije (VIDEO)
Pre 22 godine građane Beograda na Gazeli je zatekla do zuba naoružana Jedinica za specijalne operacije u borbenim vozilima. Tvrdili su da je u pitanju protest zato što su navodno bili zloupotrebljeni u akciji hapšenja braće Banović, koje je tražio Haški tribunal. Prethodno su bez reči hapsili brojne osumnjičene za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji.
Iako se najavljivalo da će istraga pobune otkriti i političku pozadinu atentata na premijera Zorana Đinđića - sudski epilog stigao je tek 2019. godine i glasio je - nije bilo reč o pobuni, već običnom protestu.
Gazela je bila blokirana, pripadnici koji su radili na obezbeđenju štićenih ličnosti povukli su se u bazu u Kuli i odbijali komunikaciju sa komandom MUP-a.
Zoran Mijatović tadašnji zamenik načelnika DB-a ispričao je za Insajderov serijal "Službena tajna", koje su zahteve saopštili pripadnici JSO-a, tog 9. novembra.
"Tog ponedjeljka kad su oni došli do Sava centra, ja sam došao tamo tražio da razgovaram sa Gumarom i tu se baš našao Zvezdan i on ga je izvukao iz tog transporetera. Pitao sam Gumara zašto su došli, šta hoće i on je rekao da se traži smena ministra Dušana Mihajlovića i da se traži donošenje zakona o Hagu", rekao je Mijatović.
Političku podršku, pripadnici JSO-a dobili su od predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice koji je tada i vrhovni komandant vojske. Iako je u tom trenutku Vojska jedina koja može da reaguje , predsednik poručuje da nije ugrožena ničija bezbednost.
"Lekari imaju svoju uniformu,neko drugi svoju, oni su se pojavili u onome što je njihova radna i svakdodnevna odeća", izjavio je Koštunica.
Pobuna je trajala sve do 17. novembra 2001. Premijeru Zoranu Đinđiću čelnici srpskog MUP-a stavili su do znanja da policija ne može da se suprotstavi JSO-u, a Insajder je svojevremeno objavio službenu belešku koja dokazuje da je general Aco Tomić garantovao Legiji da se Vojska neće mešati. Đinđić je otišao u bazu JSO-a u Kulu.
Epilog je bio – smena prvog dvojca tadašnjeg DB-a Gorana Petrovića i Zorana Mijatovića a postavljanje Andrije Savića za načelnika a za njegovog zamenika i prvog operativca - Milorada Bracanovića, koji je ranije bio oficir za vezu Jedinice za specijalne operacije.
Godinu i po kasnije predsednik Vlade Zoran Đinđić je ubijen a direktni izvršilac bio je Zvezdan Jovanović. On i prvooptuženi Milorad Luković Legija služe 40-godišnje zatvorske kazne. Milorad Bracanović koji je u međuvremenu preminuo proveo je u zatvoru dve godine zbog umešanosti u atentat na Vuka Draškovića u Budvi. U brojnim sudskim procesima dokazano je učešće pripadnika JSO u najtežim krivičnim delima.
Specijalni tužilac Miljko Radisavljević za Insajder je najavljivao da će istraga pobune rasvetliti političku pozadinu atentata na Zorana Đinđića, ali su optuženi samo direktni akteri pobune. Takođe, u izjašnjenju o izuzeću koje je tražila odbrana - Radisavljević je naveo da u optužnici ne postoji nijedan navod kojim se pobuna JSO 2001. i ubistvo premijera 2003. dovode u neposrednu vezu, osim što je jedan broj osoba optuženih za oružanu pobunu učestvovao u ubistvu premijera, zbog čega su pravosnažno osuđeni.
Sud je, posle višegodišnjeg procesa, presudio da crvene beretke nisu sprovodile oružanu pobunu - već da je u pitanju bio običan protest.
Izvor: Insajder