<article><p>Reagujući na izjavu specijalnog izaslanika Nemačke za Zapadni Balkan, Manuela Saracina da Nemačka želi da stvori preduslove za zemlje Zapadnog Balkana da što pre pristupe Evropskoj Uniji, ali da će se taj proces meriti delima i bez štoperice, bivši ministar spoljnih poslova i nekadašnji generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju, Goran Svilanović je rekao da spada među one koji bi voleli da takva štoperica postoji.</p><p>Gost emisije Marker, Insajder TV-a, Goran Svilanović je ocenio da se od prvog Solunskog samita, kom je prisustvovao kao ministar spoljnih poslova, do onog održanog 2018, čiji je učesnik bio kao generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju, malo čega dogodilo po pitanju približavanja Srbije EU, upravo zbog toga što štoperice nije bilo.</p><p>Odgovarajući na pitanje zbog čega kasnimo za zemljama u regionu, po pitanju priključenja, Svilanović je podsetio da je Srbija iz nedavna tri rata izašla kao poražena."Mislim da je veliki put prošla za zemlju koja je tri puta poražena, ali je ključan odnos između Srbije i EU i Srbije i suseda, posebno u pogledu statusa Kosova", ocenio je Svilanović.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D7z1fdG10Whw&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><h3>Sporazumi o negovanju specijalnih odnosa sa susedima stvar prošlosti</h3><p>Ocenjujući da li je negovanje odnosa Srbije sa Republikom Srpskom u duhu specijalnih paralelnih veza sa državama regiona, predviđenih Dejtonskim sporazumom, Goran Svilanović je rekao da smatra da danas takvi sporazumi nema potrebe da postoje, kako bismo imali dobre susedske odnose sa BiH i Republikom Srpskom. "Posle 20 godina nam ne treba ta vrsta garancije, milsim da je važno da Srbija snažno podrži integritet Bosne i Hercegovine", objasnio je Svilanović, podsetivši da je 2002. imao priliku da pregovara o sadržini prvih sporazuma te vrste, između Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) i BiH. </p><p>Srbija treba da pokaže viši stepen interesovanja za Bosnu i Hercegovinu, što mi nekad ne činimo, ocenjuje Svilanović. Odgovarajući na pitanje zašto je svakom predsedniku Srbije bila važna podrška Milorada Dodika, Svilanović je rekao da je formirano javno mnjenje gde je bilo važno dokazati da si super patriota, a to je najlakše bilo dokazati, ako imate podršku od "super Srba", tj. Srba iz Bosne i Hercegovine. </p><h3>Srbija centralna zemlja Zapadnog Balkana, ali bez propagiranja ideje „Srpskog sveta“</h3><p>„Došlo vreme da shvatimo da je Srbija centralna zemlja na Zapadnom Balkanu, zemlja koja najviše može da ponudi svojim susedima, Srbija može da bude nova Nemačka, kao što je Nemačka u EU, to Srbija može da bude i već biva u okvirima Zapadnog Balkana“, ocenio je Svilanović.</p><p>Komentarišući propagiranje ideje tzv. "srpskog sveta", koje se u javnosti često može čuti od ministra unutrašnjih poslova u tehničkoj Vladi Srbije, Aleksandra Vulina i nekih drugih političara, Svilanović je te Vulinove nastupe okarakterisao kao štetne.</p><p>Svilanović je ocenio da projekat Otvoreni Balkan može da napreduje, pod kapom projekta zajedničkog tržišta šest zemalja Balkana. On je rekao da je „Otvoreni Balkan“ projekat iza kog može da stane, s obzirom na to da je kao generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju predložio da se napravi regionalna ekonomska zona, ono što sada podrazumeva zajedničko trište. „Te dve inicijative nisu različite, nego im je različito članstvo“, objasnio je Svilanović.</p><p>Otvoreni Balkan nije loš projekat, ali pomenute izjave bacaju veliku senku na njega, ocenio je Svilanović, dodavši da se boji da predsednik (Srbije Aleksandar Vučić) nije prepoznao koliko izjave o kreiranju „srpskog sveta“ mogu da štete odnosima Srbije sa zemljama u regionu.</p></article>

<p>Reagujući na izjavu specijalnog izaslanika Nemačke za Zapadni Balkan, Manuela Saracina da Nemačka želi da stvori preduslove za zemlje Zapadnog Balkana da što pre pristupe Evropskoj Uniji, ali da će se taj proces meriti delima i bez štoperice, bivši ministar spoljnih poslova i nekadašnji generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju, Goran Svilanović je rekao da spada među one koji bi voleli da takva štoperica postoji.</p>
<p>Gost emisije Marker, Insajder TV-a, Goran Svilanović je ocenio da se od prvog Solunskog samita, kom je prisustvovao kao ministar spoljnih poslova, do onog održanog 2018, čiji je učesnik bio kao generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju, malo čega dogodilo po pitanju približavanja Srbije EU, upravo zbog toga što štoperice nije bilo.</p>
<p>Odgovarajući na pitanje zbog čega kasnimo za zemljama u regionu, po pitanju priključenja, Svilanović je podsetio da je Srbija iz nedavna tri rata izašla kao poražena."Mislim da je veliki put prošla za zemlju koja je tri puta poražena, ali je ključan odnos između Srbije i EU i Srbije i suseda, posebno u pogledu statusa Kosova", ocenio je Svilanović.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D7z1fdG10Whw&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *;"></iframe></div></div></div>
<h3>Sporazumi o negovanju specijalnih odnosa sa susedima stvar prošlosti</h3>
<p>Ocenjujući da li je negovanje odnosa Srbije sa Republikom Srpskom u duhu specijalnih paralelnih veza sa državama regiona, predviđenih Dejtonskim sporazumom, Goran Svilanović je rekao da smatra da danas takvi sporazumi nema potrebe da postoje, kako bismo imali dobre susedske odnose sa BiH i Republikom Srpskom. "Posle 20 godina nam ne treba ta vrsta garancije, milsim da je važno da Srbija snažno podrži integritet Bosne i Hercegovine", objasnio je Svilanović, podsetivši da je 2002. imao priliku da pregovara o sadržini prvih sporazuma te vrste, između Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) i BiH.&nbsp;</p>
<p>Srbija treba da pokaže viši stepen interesovanja za Bosnu i Hercegovinu, što mi nekad ne činimo, ocenjuje Svilanović. Odgovarajući na pitanje zašto je svakom predsedniku Srbije bila važna podrška Milorada Dodika, Svilanović je rekao da je formirano javno mnjenje gde je bilo važno dokazati da si super patriota, a to je najlakše bilo dokazati, ako imate podršku od "super Srba", tj. Srba iz Bosne i Hercegovine.&nbsp;</p>
<h3>Srbija centralna zemlja Zapadnog Balkana, ali bez propagiranja ideje „Srpskog sveta“</h3>
<p>„Došlo vreme da shvatimo da je Srbija centralna zemlja na Zapadnom Balkanu, zemlja koja najviše može da ponudi svojim susedima, Srbija može da bude nova Nemačka, kao što je Nemačka u EU, to Srbija može da bude i već biva u okvirima Zapadnog Balkana“, ocenio je Svilanović.</p>
<p>Komentarišući propagiranje ideje tzv. "srpskog sveta", koje se u javnosti često može čuti od ministra unutrašnjih poslova u tehničkoj Vladi Srbije, Aleksandra Vulina i nekih drugih političara, Svilanović je te Vulinove nastupe okarakterisao kao štetne.</p>
<p>Svilanović je ocenio da projekat Otvoreni Balkan može da napreduje, pod kapom projekta zajedničkog tržišta šest zemalja Balkana. On je rekao da je „Otvoreni Balkan“ projekat iza kog može da stane, s obzirom na to da je kao generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju predložio da se napravi regionalna ekonomska zona, ono što sada podrazumeva zajedničko trište. „Te dve inicijative nisu različite, nego im je različito članstvo“, objasnio je Svilanović.</p>
<p>Otvoreni Balkan nije loš projekat, ali pomenute izjave bacaju veliku senku na njega, ocenio je Svilanović, dodavši da se boji da predsednik (Srbije Aleksandar Vučić) nije prepoznao koliko izjave o kreiranju „srpskog sveta“ mogu da štete odnosima Srbije sa zemljama u regionu.</p>

Teme

original

220x391

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Svilanović: Srbija može da bude Nemačka Zapadnog Balkana, ali bez propagiranja štetnih ideja