Gradonačelnik Beograda o predlogu ukidanja naknade za konverziju i slučaju Luka Beograd: Nisam sveznalica (VIDEO)
Grad Beograd na korak je da izgubi pravo na oko 200 hekatara ekskluzivnog zemljišta Luke Beograd. U sporu koji traje deceniju i po i predstavlja svojevrsni pravni lavirint Grad je gubio, pa sticao, pa gubio pravo na tu lokaciju. U međuvremenu se dešava nekoliko stvari značajnih za taj spor koje, umesto Gradu i građanima, idu u prilog privatnim vlasnicima Luke Beograd.
Grad je imao sve, pa ništa, i tako u krug. Prvostepeni sud zemljište uknjiži na Grad, a Viši sud to poništi. I tako skoro 20 godina
Spor se vodi od 2005. kada vlasnici Luke, preko luksemburške ofšor kompanije "Worldfin", postaju Milan Beko i Miroslav Mišković.
U to vreme samo je država vlasnik zemljišta, a svi ostali imaju pravo korišćenja.
Dok su novi vlasnici Luke tvrdili da su zajedno sa preduzećem stekli i pravo korišćenja, što je osnov da se upišu i kao vlasnici, predstavnici Beograda tvrde da to pravo ima isključivo Grad.
U poslednjem ciklusu maratonskog procesa, Viši sud je odbacio tužbu Grada radi utvrđivanja prava korišćenja. Grad se žalio, a Apelacioni sud odbacio žalbu. Grad potom u novembru 2020. ulaže reviziju Vrhovnom kasacionom sudu.
Ta odluka se još čeka.
Šapić: Nije me niko ni pitao, pravo da vam kažem
Za budžet Grada od velikog značaja je predložena Izmena Zakona o planiranju i izgradnji kojim se predviđa ukidanje naknade za konverziju prava korišćenja u pravo vlasništva.
Gradonačelnika Aleksandra Šapića danas smo pitali kakav je njegov stav o predlogu ukidanja naknade za konverziju zemljišta iz prava korišćenja u pravo svojine, imajući u vidu da bi to moglo da se odrazi na prihode Beograda, ali i kako bi to moglo da utiče na slučaj Luke Beograd.
"Aleksandar Šapić, gradonačelnik Beograda: Za Luku Beograd ne znam puno, pa ne bih sada unapred pričao. Generalno nije me niko ni pitao, moram da vam priznam. Ima tu i za i protiv jer to je ipak stvar zakona na teritoriji čitave Srbije, ne tiče se samo Beograda. Ne možemo nekada da se ponašamo, bez obzira što ja jesam gradonačelnik Beograda i borim se najviše za Beograd, da se ponašamo kao da je Beograd izuzet i da nas ostali deo države ne interesuje. E sada, nisam se tim zakonom puno bavio, a nisu nas puno ni pitali, tačnije nisu nas ništa pitali, pravo da vam kažem. Videćemo, pretpostavljam da su ljudi koji ga predlažu uzeli u obzir i pluseve i minuse i da niko neće uraditi nešto što će biti na štetu bilo kog građanina ove zemlje, a onda i građana Beograda.
Insajder: Ali svakako jeste činjenica da bi ukidanjem te naknade Grad ostao bez prihoda.
Aleksandar Šapić: Pa čuo sam i to, to je činjenica, ali postoji sa druge strane da bi se onda time povećao promet, da bi ljudi onda te lokacije, koje sada stoje prazne, krenuli da grade. Bila bi veća naplata poreza, pokrenula bi se više ekonomija. Rekao sam - ima i i jednih i drugih argumenata.
Insajder: Za Luku Beograd konkretno…
Šapić: Za Luku Beograd… pa, pretpostavljam da će i Luka Beograd, ako se to donese, imati isti status. Sad Luka Beograd je koliko ja znam pod sporom još uvek.. ali verujte da o Luci Beograd ne znam mnogo više od vas, verovali ili ne nisam baš sveznalica i ne mogu sve da znam."
Zakon o planiranju i izgradnji je usvojen posle serijala Insajdera "Službena zloupotreba" 2009. godine u kojem su izneti detalji i o slučaju Luke Beograd, ali i otkriven mehanizam kako su pojedinci dolazili do luksuznih lokacija.
Biznismeni posle 2000. godine kupuju propala preduzeća i fabrike sa pravom korišćenja ekskluzivnog zemljišta, uz obavezu da osnovu delatnost zadrže od tri do pet godina. Za to vreme pokreću postupak, a Skupština grada usvaja izmenu plana detaljne regulacije, pa se industrijska ili privredna zona pretvara u gradsko građevinsko zemljište. Tako su danas, umesto oporavka propalih preduzeća i fabrika, na tim mestima izgrađeni luksuzni stanovi, ili se planira njihova izgradnja, dok su radnici ostajali bez posla.
Za samo 11 lokacija koje su u serijalu "Službena zloupotreba" 2009. godine analizirali novinari Insajdera šteta za budžet je bila oko dve milijarde evra zbog toga što zemljište nije išlo na licitaciju. To je danas mnogo veća vrednost. Na koliko je ukupno zemljišta trebalo da se izvrši konverzija nakon što su privatizovane fabrike koje se na tom zemljištu nalaze, pitanje je na koje još čekamo odgovor Grada Beograda.
Podatke ima pojedinačno svaka lokalna samouprava, ali ne i, primera radi, Poreska uprava koja nas je uputila na lokal.
Isti ljudi
U međuvremenu je izmenjen Zakon o privrednim društvima koji omogućava da većinski vlasnik koji ima više od 90 odsto akcija ima prava prinudnog otkupa akcija malih akcionara, i taj postupak je sada u toku. Ranije je to pravo imao samo onaj ko ima 95 odsto akcija, a najveći vlasnik ima 93,7 odsto akcija.
Krajem 2021. godine većinsko vlasništvo u Luci Beograd od kompanije Worldfin je preuzela Kompanija Metico, osnovana sredinom 2020. Jedini vlasnik Metika je grčka kompanija Oradea. Zakonski zastupnik kompanije Metico je Goran Mrđa.
Goran Mrđa je kao izvršni direktor Agencije za privatizaciju u vreme privatizacije Luke 2005. godine, zajedno sa tadašnjim ministrom za privredu i privatizaciju Predragom Bubalom, optužen zbog toga što su akcije Luke bile potcenjene prilikom prodaje.
Svi optuženi u tom slučaju pravosnažno su oslobođeni 2021. godine, zbog nedostatka dokaza.
Izvor: Insajder