Grčka i Britanski muzej blizu dogovora: Povratak skulptura s Partenona u Atinu (VIDEO)
Posle četiri decenije, na pomolu je rešavanje spora između Britanskog muzeja u Londonu i zvanične Atine. Naime, londonski muzej je spreman na, kako se navodi, "dugoročno partnerstvo" sa Atinom o skulpturama Partenona. Kampanju za vraćanje jednog od najvažnijih arhitektonskih simbola zapadne civilizacije je, još 1983-će godine, započela glumica i potom ministarka kulture Melina Merkuri.
Ženu nikada ne pitaj za godine, muškarca za platu, a Britaniju odakle joj toliko artefakata u muzeju. Tu izreku potvrđuje i spor oko skulptura čiji se deo nalazi na Akropolju, a deo – u Britanskom muzeju. Ili kako bi to rekli u Grčkoj – kao kada biste Mona Lizu podelili na pola.
Hram zaštitnice grada Atine, nastao u petom veku pre nove ere, spomenik je na koji su Grci veoma ponosni. Iako su hrišćani svojevremeno demolirali neke skulpture na Akropolju, a drevni hramovi potom bili izvor građevinskog materijala, friz Partenona – koji je originalno bio dug 160 metara i na kojem je prvi put prikazana borba između božanstava i ljudi - bio je gotovo netaknut sve do pred kraj 17. veka kada ga je, tokom opsade, pogodio mletački top.
Grčka već duže tvrdi da je deo friza s Partenona sa 17 skulptura u dužini od 80 metara, ilegalno odnet u Veliku Britaniju početkom 19. veka. Naime, diplomata lord Elgin je uz dozvolu Osmanskog carstva pod kojim je tada bila teritorija današnje Grčke, delove Partenona poslao u London i prodao ih Britanskom muzeju.
Da će Britanski muzej i zvanična Atina sada postići dogovor, saopšteno je posle jučerašnjeg susreta grčkog i britanskog premijera u Londonu. Izvor blizak grčkoj Vladi rekao je da zvanični London neće stajati na putu vraćanja skulptura s Partenona Grčkoj, ako se tako dogovore zvanična Atina i Britanski muzej. Odnosno, da nije pitanje da li će se vratiti u Grčku, već kada. Međutim, tu bi mogao da nastane novi nesporazum jer je Britanski muzej, prema svemu što se do sada moglo čuti, spreman samo na - dugoročnu pozajmicu.
Kada je prošlog leta između 1.000 i 2.000 predmeta nestalo iz Britanskog muzeja – jedan zaposleni ih je iznosio, prodavao, pa čak i uništavao – Grčka je saopštila da Britanski muzej nije bezbedan i postavila pitanje da li je i koliko grčkih eksponata nestalo. Grčka, međutim, nije jedina koja potražuje dragocenosti. Među više od osam miliona eksponata u Britanskom muzeju ima mnogo onih koji su pripadali kolonizovanim narodima.
Izvor: Insajder