GRECO: Srbiji neophodna javna strategija za borbu protiv korupcije

Grupa država u borbi protiv korupcije (GRECO), kao telo Saveta Evrope je u poslednjem izveštaju dala Srbiji 24 nove preporuke. Primena ovih preporuka bi dovela do smanjenog stepena korupcije i veće transparentnosti u državnom aparartu. 

Ovogodišnji, tj. prvi izveštaj GRECO, u petoj rundi procene koliko se Srbija uspešno bori protiv korupcije i usklađuje sa standardima Saveta Evrope u toj oblasti, najveću pažnju je posvetio segmentu centralne izvršne vlasti i bezbednosnih struktura.

Ove godine, GRECO se fokusirao na sprovođenje mera, uz pomoć kojih bi korupcija bila suzbijena na nivou najviših državnih funkcija. Ovogodišnje preporuke se odnose na predsednika države, ministre i njihove pomoćnike, šefove kabineta, ali i njihove savetnike. 

GRECO preporučuje da Srbija donese javnu strategiju za borbu protiv korupcije, koja bi se konkretno odnosila na nosioce najviših izvršnih funkcija. Kako bi bio sprečen sukob interesa, pre nego što neko bude izabran za ministra, treba da se proveri njegov integritet. Ovo važi i za sve njegove savetnike i pomoćnike. 

Anti-korupcijsko savetodavno telo SE predlaže donošenje kodeksa ponašanja, sa praktičnim uputstvima i sankcijama, u slučaju da bude prekršen. 

Izveštaji o tome šta javni funkcioneri poseduju u ličnom vlasništvu trebalo bi da budu praćeni po dubini, a podaci o kontaktima premijera i predsednika sa lobistima i lobi grupama javni.

GRECO podseća da od 2015. godine, do marta ove godine, nije doneta nijedna odluka o ukidanju imuniteta zvaničnicima, iako je u medijima izveštavano o slučajevima u kojima su navodno bili umešani u korupciju.

Grupa država protiv korupcije Saveta Evrope preporučuje praksu da, kada se vlada, ili kabinet predsednika, ogluše o zahtev za dobijanje informacija od javnog značaja, da nepostupanje po tim žalbama mora biti podložno proceduri žalbe. 

Kada su bezbednosne strukture u pitanju, GRECO takođe preporučuje donošenje strategije o borbi protiv korupcije u policiji, transparentniji postupak imenovanja rukovodećih ljudi, ali i izmenu Kodeksa policijske etike. 

Izmene bi trebalo da obuhvate proveru sukoba interesa, primanja poklona, ili povezanosti i kontakata sa tzv. trećim licima. 

Srbija napredovala u prelaznom izveštaju

Ove godine je Srbija, za razliku od prethodnih, uspešno primenila osam od 13 preporuka, dok njih pet ostaje delimično sprovedeno. Ovo je značajan napredak, samo u poređenju sa godinom koja je prethodila. 

Kako je za Insajder TV rekao Marin Mrčela, predsednik GRECO, prema prethodnom izveštaju, Srbija najveći deo preporuka ili nije uopšte, ili je delimično sprovela. Taj izveštaj se odnosio na preporuke GRECO date u oktobru 2020.

Od ukupno 13 preporuka u prethodnom ciklusu, svega su dve bile sprovedene, 10 njih delimično, dok jedna nije bila sprovedena uopšte.

„To je rezultat koji, s obzirom na broj preporuka koje nisu provedene ulazi u tzv. „non-compliance“, odnosno u neusklađenost države sa standardima koji se traže. Non-compliance znači da nije postignut dovoljan broj preporuka koji bi zadovoljavao antikorupcijske standarde Saveta Evrope“, objasnio je tom prilikom Mrčela.

Podsetimo, u prethodnom ciklusu, GRECO se bavio borbom protiv korupcije, većom transparentnošću u radu i integritetom poslanika i nosilaca pravosudnih funkcija. 

Zbog uočenog napretka, to telo je u poslednjem izveštaju naglasilo da opšti nivo usklađenosti Srbije sa preporukama više nije „globalno nezadovoljavajući“, zbog čega više ne spadamo u red „non-compliance“ zemalja.

GRECO smatra da je Srbija uspela da većinu preporuka koje su se odnosile na rad poslanika ispoštuje na zadovoljavajući način. Unapređena je transparentnost kreiranja zakona i unapređeno učešće javnosti u zakonodavnom procesu. 

Ipak, Srbiji se zamera upotreba hitnog postupka prilikom usvajanja zakona i to u situacijama kada to nije neophodno. O ovom primeru loše prakse, vezanom za prošlogodišnji izveštaj, govorio je i predsednik Greco, Marin Mrčela.

„Povećana je transparentnost zakonodavnog postupka, to je naravno dobro, međutim i dalje postoje neke situacije gde se možda prečesto koristi onaj tzv. hitni postupak, koji je inače smanjen, ali gde amandmani ne prolaze javnu raspravu. Standard Saveta Evrope je da svaka zakonska regulativa, odnosno svaki zakonski predlog treba proći javnu raspravu“, objasnio je tom prilikom sudija Vrhovnog suda Hrvatske i predsednik Greco Marin Mrčela za Insajder.

Pet preporuka prethodnog izveštaja, koje su delimično sprovedene, tiču se delova reformi u okviru zakonodavnog procesa, Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca i procedura za zapošljavanje i unapređenje javnih tužilaca i njihovih zamenika.

Izvor: Insajder