Helena Vuković za Insajder: Karikiranje i banalizovanje trans problema vraća nas unazad
Paljenjem sveća na Trgu republike danas će i u Beogradu biti obeležen Međunarodni dan sećanja na žrtve transfobije. Izvršna direktorka NVO "L*- Communio" Helena Vuković, kaže za Insajder da je po izveštaju TGEU, krovne organizacije za zaštitu prava trans osoba u Evropi i centralnoj Aziji, u proteklih godinu dana ubijeno 350 trans osoba u svetu. U 94 odsto slučajeva reč je trans ženama.
"Dvadeseti novembar je svake godine dan kada se sećamo svih pripadnica i pripadnika trans zajednice, koji su zbog toga što su trans izgubili svoje živote, neki od njih i u najgorim mukama", navodi ona.
Kako kaže, u Srbiji ove godine nije bilo ubistava trans osoba.
"Prošle godine je veoma jako odjeknula vest o svirepom ubistvu Noe Milivojev iz Kovilja. Svedočili smo naknadnom mrcvarenju već mrtve i iskasapljene Noe, prilikom davanja pomena u centru Beograda je izbio i incident, kad je neki mladić šutirao sveće i uzeo i pocepao trans zastavu. Pokušaj toga je bio i u Novom Sadu, ali je ta osoba veoma brzo udaljena. Šta nam to govori? Ni mrtvu Nou nisu ostavili na miru i ukazali joj poštovanje. Jedan mladi život je na najmonstruozniji način ugašen, a komentare ispod tekstova na portalima ne mogu ni da komentarišem, jer nemam želudac za te tastatura hejtere, koji nisu mrdnuli od svog kompjutera i bukvalno se utrkivali ko će više da oblati već mrtvu devojku. Gde se izgubila empatija ovom narodu? Postali smo rijaliti društvo. Otupela sam jezik pričajući svuda o problemu nasilja i nipodaštavanja trans osoba samo zato što smo drugačije", kaže Vuković.
Ne vodi se računa o osnovnoj ljudskosti
Govoreći o tome šta je sve dosad urađeno po pitanju poboljšanja položaja trans osoba u Srbiji, ona navodi da je zajednica do 2019. godine uspela da se izbori za mnoge stvari, poput zdravstvene nege, pojednostavljenog postupka za promenu dokumenata već nakon godinu dana hormonske terapije...
"Međutim, sa dolaskom kovida sve je nekako stalo, a u isto vreme je počelo jačanje desnih snaga i antirodnog pokreta, koji svojim narativom veoma ugrožava sve započete procese u ostvarivanju jednakosti trans osoba i ostatka populacije. Mediji ponovo o svakom problemu izveštavaju senzacionalistički, ne vodi se računa o osnovnoj ljudskosti... Počelo je opet to karikiranje i banalizovanje trans problema, što nas vraća mnogo unazad. Ovo nije slučaj samo kod nas, mi smo samo refleksija svega što se u svetu dešava – imamo taj neki novi trend, gde je levica, koja je bila veoma opuštena, totalno nemoćna da se odupre naletu veoma jakog desnog fronta. Kad god bi se neki pokušaji razgovora sa donosiocima odluka i desili, već na sledećem sastanku vi nemate sagovornika, jer su vanredni izbori, pa dođe neko nov sa druge strane stola i tu se gubi kontinuitet. Situacija je stvarno teška, a životi ljudi ne mogu da čekaju", naglašava sagovornica Insajdera.
Nisam bila sama u borbi
Helena Vuković je rođena kao muškarac M. V. Iza sebe ima brak u kojem je dobila četvoro dece. Bila je aktivni pripadnik Vojske Srbije do 2014. godine. Sa činom majora je penzionisana nakon što je objavila da ulazi u proces prilagođavanja pola rodnom identitetu. U proces tranzicije ušla je januara 2015, a maja naredne godine je obavljena operacija.
Kaže da u svojoj borbi nije bila sama.
"Iza mene je stajala zajednica i to je veoma bitno. Ja sam bila bukvalno kanal komunikacije koji je prenosio poruku jedne male zajednice. Neko je tada taj period nazvao kao trans revolucija u Srbiji i mi smo na tom talasu uspeli nešto da pomerimo. Ja konkretno nisam imala probleme, kao što je nasilje ili nešto slično, valjda i zbog toga što sam bila dosta javno eksponirana, ali trans osobe pogotovo u manjim sredinama su veoma ugnjetavane", kaže Vuković.
Tranzicija je oslobađajući proces, najteže je priznati sebi
Kada je reč o procesu tranzicije, ona kaže da je to oslobađajući trenutak.
"Mogu da pričam samo iz ličnog iskustva, jer kod svakog je individualan tok, proces, dužina same tranzicije, ali, verujte, meni je tranzicija bila oslobađajući proces. Dosta trans osoba koje znam deli moje mišljenje, jer, znate, kada se uđe u taj proces, vi konačno i materijalizujete to što ste u sebi imali do tada i tranzicija je tada trasiran put ka tome da budete to kako se i osećate. Najteži deo je priznanje sebi, pa onda autovanje primarnoj porodici, gde neretko imamo situacije pojačanog porodičnog nasilja i izbacivanje iz kuće od strane roditelja", kazala je.
Navodi i da se kaje jedino što sve ovo nije ranije uradila.
"Jer, živela bih duže onako kako se stvarno osećam, a i ne bih svojim postupkom povredila svoje najdraže", ističe Vuković.
Pomoć ukrajinskim izbeglicama
Nakon što se preselila u Novi Sad osnovala je organizaciju "L*- Communio", koja se bavi zaštitom lezbejki, biseksualnih i trans žena i nebinarnih i interseks osoba.
"Vatreno krštenje smo imale 2022. godine kada smo, nakon početka rata u Ukrajini, bile u sastavu misije naše krovne organizacije EL*C (EurocentralAsian lesbian community) koja je spašavala lezbejke iz Ukrajine. U Poljskoj smo, blizu granice, oformile četiri sigurne kuće, sačekivale ih na granici, oporavljale i slale nakon toga u zemlje EU u novi život", navodi ona.
Dodaje da njena organizacija radi na terenu, te da trenutno realizuju projekat "Jačanja lezbejki u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja u malim mestima u Vojvodini", koji je potpomognut od EU i EL*C.
"Na terenu se vidi pravo stanje stvari. U kontaktu smo sa oficirkom za vezu MUP Srbije, gde imamo veoma dobru saradnju na lokalu. U planu su nam treninzi sa pripadnicama zajednice u manjim mestima, gde će ekspertkinje koje se bave tom tematikom prikazivati tehnike prijavljivanja nasilja, samog postupka, a imamo i plaćene psihoterapije za žrtve nasilja, kao i mogućnost privremenog izmeštanja na bezbednu lokaciju. Naše stranice na društvenim mrežama su mesto gde se kroz direktne poruke može prijaviti nasilje, gde ćemo mi brzo izaći na teren, zbrinuti žrtvu i pokrenuti postupak protiv opresora, te uputiti žrtvu na organizacije koje pružaju pravnu pomoć i obezbediti psihoterapije. Pripadnice zajednice time upoznajemo da imaju na koga da se oslone kada misle da im se svet ruši, da postoji neko ko će stati uz njih", zaključuje Helena Vuković.
Izvor: Insajder