Hitnoj pomoći hitno potreban zakon (VIDEO)
Očekujete li da će Hitna pomoć doći kada je pozovete? Često, onda kada je za to prekasno, više od milion građana shvati da nema pristup adekvatnoj službi hitne pomoći, i to uglavnom u manjim mestima. Od grada do grada razlikuje se i kako Hitna pomoć reaguje na pozive građana. Predlog zakona o hitnoj medicinskoj pomoći koji bi to trebalo da promeni, pre tri i po meseca stigao je u parlament.
Lampica na telefonu Hitne pomoći počinje da treperi. Svakoga dana na hiljade građana pozove broj 194. Dežurni dispečer određuje koliko je poziv hitan tako što ga markira u crvenu, žutu ili zelenu boju. Takozvani „zlatni standard“ predviđa da ekipe Hitne pomoći imaju sat vremena da od poziva stignu do pacijenta, zbrinu ga i dovedu do najbliže bolnice koja može da mu pomogne.
Iako Pravilnik predviđa po jednog lekara, tehničara i vozača – na 6.000 ljudi, Srbija nema dovoljno ekipa Hitne pomoći. U sva četiri Zavoda za hitnu medicinsku pomoć nedostaju ekipe, a najteža situacija je u Beogradu.
Podaci Pokreta „Pravo na život - Meri“ pokazuju da u glavnom gradu Srbije radi samo jedna ekipa Hitne pomoći na 100 hiljada stanovnika. Nešto bolja situacija je u preostala tri zavoda - u Novom Sadu (2,5), u Nišu (2,7) i Kragujevcu (2,8). Posebno uznemirujući podatak jeste da u Beogradu postoji samo jedna ekipa hitne pomoći za decu.
Još jedan problem Hitne pomoći jeste zakonska regulativa jer je uređuje pet zakona i osam uredbi. Na neophodnost jedinstvenog zakona ukazuje i Pokret „Pravo na život – Meri“. Njegovom osnivaču Dejanu Zejnuli preminula je supruga na putu ka Urgentnom centru - prethodno su izgubili dragoceno vreme, jer su ih zdravstvene ustanove upućivale jedna na drugu.
„Crna Gora ima zakon, Slovenija ima uredbu, Hrvatska ima uredbu, Bosna i Hercegovina ima uredbu, mi jedini nemamo. Kod nas se hitna pomoć pominje u par delova, par da kažem pravilnika ili zakona, ali nigde nisu jasno definisani postupci i procedure. Kada bi pričali o konkretnim stvarima sve zavisi od zavoda do zavoda i od službe do službe. Jednostavno jedna reorganizacija i usklađivanje rada je definitivno ono što je neophodno“, kaže Dejan Zejnula, Pokret „Pravo na život – Meri“.
U saradnji sa načelnicima službi hitnih pomoći širom Srbije, tekst zakona je i napisan, a preko poslanika Milije Miletića stigao u Skupštinu – pre više od tri meseca.
„Zakon je dostavljen nadležnom ministarstvu zdravlja, ja sam zbog izbora nove ministarke zdravlja već tražio s njom sastanak, da razgovaramo oko predloga zakona. Dostavljen je zakon službi u Skupštini, dostavljen je Ministarstvu zdravlja, ja očekujem da će to ući u proceduru zato što je to nasušna potreba svih nas koji živimo na teritoriji Republike Srbije. Beograd nije Srbija, nije Novi Sad Srbija, Srbija je i Svrljig i Bela Palanka i Bosilegrad, i sve te opštine i na jugoistoku i u centralnoj Srbiji, koje imaju manji broj stanovnika. Imamo veliki broj starih ljudi i tim ljudima moramo obezbediti istu mogućnost da se leče kao ovde u Beogradu, Novom Sadu, Subotici i Nišu“, ističe Milija Miletić sa liste „AV – Zajedno možemo sve“.
Tekst zakona o Hitnoj pomoći, pored ostalog, predviđa da se formiraju dispečerski centri koji bi upravljali ekipama na terenu, kao i jedinstveni protokol za prijem i trijažu pacijenata.
Izvor: Insajder