Hoćemo termoelektrane, nećemo termoelektrane… (VIDEO)

Hoćemo Kolubaru B, nećemo Kolubaru B, pogrešili smo što nismo ranije gradili Kolubaru B – neke su od poruka nadležnih koje otvaraju pitanje ima li Srbija enegetsku i ekološku politiku. 

Kad se podvuče crta, za skoro 40 godina u Kolubaru B uloženo je 400 miliona a propalo je oko 300 miliona evra, podaci su resornog ministarstva. 

Projekat je započet 1984, u nekoliko navrata prekidan, konačno se odustalo 2004, pa je ipak opet obnovljen posle decenije i po.

“Ozbiljno radimo na analizi nastavka projekta izradnje termoelektrane Kolubara B”, rekao je 12. novembra 2019. Aleksandar Antić, ministar energetike u periodu od 2014. do 2020. godine. 

Nekoliko meseci kasnije, 08. marta 2020, tadašnji direktor EPS-a Milorad Grčić potpisuje preliminarni sporazum o saradnji radi izgradnje termoelekztrane Kolubara B. 

“Danas ćemo sa jednom od najboljih, najvažnijih, najvećih, ako ne i broj jedan kineskom kompanijom Power China potpisati sporazum na osnovu kojeg se približavamo početku nastavka gradnje zamenskog kapaciteta termoelektrane Kolubara B”, rekao je Grčić. 

U oktobru 2020. formirana je nova Vlada, a  na mesto ministarke rudarstva i energetike imenovana je Zorana Mihajlović. Uz objašnjenje da se sa gradnjom Kolubare B zakasnilo jer će skuplje koštati penali zbog zagađenja od proizvdene energije, projekat je ponovo zaustavljen. 

“Mi smo rekli za Kolubaru B da ne dajemo odobrenje, nismo rekli zabranjujemo ali smo rekli ne dajemo odobrenje. Da je Kolubara B možda napravljena pre 10 godina ili pre pet godina i da je počela da radi, ne bi bio nikakav problem, ali je sada to već ozbiljno pitanje isplativnosti opravdanosti i svega”, rekla je Zorana Mihajlović 27. Maja 2021.  

Na ovom pitanju podelio se i tradicionalno jedinstven sindikat EPS-a. JEdni su bili na strani Zorane Mihajlović, drugi su je optuživali da radi protiv interesa Srbije. Usledili su sastanci sa predsdnikom Srbije. Odluka je ostavljena za budućnost. 

“Ja imam mnogo agumenata za Kolubaru B i imam samo jedan protiv. Još ćemo da vagamo, videćemo”, rekao je Aleksandar Vučić 31. maja 2021, samo nekoliko dana nakon što se o ovom pitanju oglasila resorna ministarka. 

Planovi, scenarija, obaveze… 

Da se od Kolubare B nije odustalo sugeriše Nacrt prostornog plana kolubarskog basena.

Sa druge strane, svaki mogući scenario energetske i klimatske politike zemlje podrazumeva sledeće:

“Umereno smanjenje proizvodnje električne energije iz termoelektrana do 2030. Do 2050. Godine termoelektrane će potpuno prestati da proizvode električnu energiju.” 

Nenad Jovanović, savetnik za energetiku u LDK Consultants u razgovor za Marker navodi da se Srbija obavezala nizom međunarodnih dokumenata da smanje emisiju ugljen- dioksida.  

“Srbija jeste potpisnica Pariskog sporazuma, mi smo takođe imali skoro u Sofiji potpisali smo takođe Sporazum za zelenu energiju. Trenutno nemamo postavljene jasne ciljeve gde ćemo biti u 2030 godini. Ono što se trenutno izrađuje jeste nacionalni investicioni i klimatski plan gde bi trebalo da dobijemo te ciljeve”, kaže za Jovanović. 

Srbija još nema usvojen dokument pod nazivom Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan za period od 2021 do 2030 sa projekcijama do 2050. 

U septembru ove godine država se opredelila za scenario pod oznakom S što znači smanjenje emisija sa efektom staklene baste za 40 odsto u 2030 u odnosu na 1990. 

A šta to znači u praksi?

“Prve na udaru  će biti najstarije termoelektrane one koje su prosto najneefikasnije i najduže u upotrebi, to je TE-KO 1, TENT A i to je Morava u Svilajncu, one će prosto u jednom periodu morati da idu u “opt out”, dakle u gašenje”, kaže za Marker Slobodan Perović konsultant na razvoju projekata obnovljivih izvora i bivši pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine. 

Nenad Jovanović dodaje da to ne znači da će termoelektrane biti trajno uklonjene.

“Te termoelektrane se neće u potpunosti zatvoriti nego će biti u nekom stadijumu ili u nekoj fazi rezerve tako da ako imamo neke probleem na mreži da mogu da proizvedu električnu energiju”, objašnjava Jovanović.

U praksi gašenje starih blokova ne znači i gašenje svih postojećih elektrana, pa ni odustajanje od gradnje novih. Gradićemo modernije, koje ispuštaju manje ugljen - dioksida, ali će uprkos tome  struja iz uglja biti sve skuplja

“Mi možemo da očekujemo da ćemo mi 2025. imati CO2 takse. Ako vi proizvedete recimo jednu tonu po jedan megavat, jednu tonu Co2 po jednom megavatu, vi morate da odete ne tržište da vidite koliko to košta, trenutno se cene kreću između 70 i 80 evra po toni, i da platite taj trošak”, kaže Jovanović.

Uglja sve manje

Do 2050. trebalo bi da budemo budemo klimatski neutralni, da ne emitujemo ugljen-dioksid. Problem međutim nije samo u zagađenom vazduhu, pa ni u preuzetim obavezama, već i u prirodnom i političkom ograničenju. U Srbiji se dugo iz nekvalitetnog uglja, lignita, proizvodilo oko 70 odsto struje. Zbog lošeg upravljanja kolubarskim kopovima, sada se proizvodi oko 60 procenata. I to će morati da se menja.  

“Sve naše prethodne energetske strategije bile su zasnovane na obilju lignita koji Srbija ima. 67 posto naših rezervi lignita je na prostoru Kosova i u tom smislu naša energetska strategija zahteva novo promišljanje i zahteva reviziju. Mislim da će sudbina i novih termokapaciteta iz lignita biti zapravo definisana našom novom energetskom strategijom koja se trenutno radi”, navodi Slobodan Perović. 

Očekuje se da će proizvodnju struje iz lignite u velikoj meri zameniti proizvodnja iz obnovljivih izvora, mahom solarna energija, al ii vetroelektrane, hidroelektrane, manji procenat iz biomase, kao i gasne elektrane.   

“Po pitanju solarnih i vetroelektrana možda će vam biti malo iznenađujuća informacija a to je trenutno u Elektromreži Srbije imate prijavljenih projekata samo solara i vetro u iznosu od preko 16 gigavata kapaciteta. Ako uzmemo trenutno instalisani kapacitet, mi imamo 8 i u termoelektranama i u hidroelektranama, sav ukupan instalisani kapacitet je oko 8 gigavata, Znači mi imao duplo više na čekanju u EMS-u”, kaže Jovanović. 

Međutim, dok je proizvodnju iz uglja bilo moguće kontrolisati, sa suncem i vetrom je problem je što su promenjljivi i nepredvidivi, a mreža zahteva stabilan napon, odnosno stabilnu proizvodnju i potrošnju. Za to se razmišlja šta bi umesto uglja bila takozvana bazna energija, koja obezbeđuje stabilnost i kontrolu proizvodnje.  

Izvor: Insajder