Ignjatović: Porodično-pravna zaštita nije odgovornost samo centara za socijalni rad (VIDEO)
Porodično-pravna zaštita ne može biti samo odgovornost centra za socijalni rad, ona je odgovornost većeg broja institucija, rekla je u emisiji Marker Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra.
Ignjatović je dodala da se propusti u slučajevima nasilja u porodici moraju analizirati kako bi se učilo na greškama.
"Kada se utvrde propusti, ako su sistemske prirode onda je jako važno da te činjenice budu predočene svima u sistemu i da odgovorni na osnovu toga naprave novu organizaciju rada i predlože potrebne izmene zakona. Nama se individualna odgovornost svede na neku disciplinsku meru kao što je smanjenje plate, ali tako sistem ne uči iz grešaka“, istakla je Ignjatović.
Komentarišući slučaj osmogodišnje devojčice iz Mirijeva, Ignjatović je rekla da je bilo dosta propusta.
"S jedne strane sudija je propustila da uradi ono što je mogla prema Porodičnom zakonu, da poveri ovo dete ocu, jer izgleda da dete uopšte nije povereno ocu i da odredi model viđanja sa majkom koja je delimično lišena. S druge strane, centar je očigledno zatvorio taj slučaj misleći da je sve u redu, a nije uzeo u razmatranje, ne znamo zašto, prijavu tih komšija. Problem je sistemski i problem je i što ga niko ne rešava“, rekla je Ignjatović.
Ignjatović je dodala da se često iz vida gubi odgovornost suda.
"Izlazi iz vizure odgovornost suda zato što se ni Zaštitnik građana neće baviti sudom jer to nije njegova nadležnost, a ni tela koja su zadužena da razmatraju ovakve slučajeve u okviru pravosuđa, koje mora da bude nezavisno i samostalno, neće se baviti ovim slučajem i tu je veliki problem“, objasnila je Ignjatović.
Ona je istakla da centri za socijalni rad u zavisnosti od situacije odlučuju koliko dugo prate porodicu.
"Planovi se prave na tri i na šest meseci, s tim što se pravi pregled plana i mera koje su preduzete i onda se donosi odluka o produženju praćenja i mera koje treba preduzeti ili ih promeniti. Ne postoji neki ključ“.
Ona je takođe dodala da je veliki problem u tome što Srbija i dalje nema potrebna radna tela koja bi se bavila propustima u sistemu kada je reč o slučajevima nasilja u porodici.
"Od 2016. godine država je donela odluku da formira Centre za podršku deci, mladima i porodici, ali ti centri i dalje nisu oformljeni. Mi nemamo čak ni radnu grupu koja prati primenu Strategije o sprečavanju zlostavljanja dece koju je država usvojila. Ne možemo da uspostavimo nijedno telo koje prati strateške dokumente, jer imamo promenu vlade na svake dve godine i onda postavite jedno radno telo koje počne da radi, a potom slede izbori i postavljanje novih radnih tela“, istakla je Ignjatović.
Ignjatović je poručila da je u slučajevima nasilja u porodici velika odgovornost i na građanima.
"Svi jako malo znamo o nasilju i neprijatno nam je da se obratimo institucijama kada primetimo da se nešto dešava, prvo zato što se građani plaše da institucije ništa neće uraditi, a sa druge strane se plaše da će se nasilnik okrenuti protiv njih, što je opravdan strah. Moramo da razvijamo solidarnost i da shvatimo da zaštita dece ne može biti individualna stvar njihovih roditelja“, zaključila je Ignjatović.
Izvor: Insajder