Ignjatović za Marker: Srbija od prošle godine ne izlazi iz nasilja, žrtve porodičnog nasilja nemaju adekvatnu podršku (VIDEO)

"Sada vidimo i ove policijske brutalnosti prema demonstrantima, aktivistima itd. Tako da je, zapravo, teško zamisliti da porodica može da bude očuvana i teško je zamisliti da nasilje prema onima koji su slabiji - dakle prema ženama i deci - neće biti u porastu i da neće biti brutalnije. Na žalost, meni se čini da vlast sve vreme ignoriše ovu činjenicu. Javna obraćanja i izjave koje omalovažavaju i degradiraju drugog i normalizuju da vi možete sa potcenjivanjem da se bilo kome obratite - to je samo jedan korak do toga da nekog udarite ili da ga pretučete. Šalje se poruka da je dozvoljeno i prihvatljivo, tako se podižu granice i pragovi - ono što je do juče bilo nezamislivo postaje zamislivo. I spušta se na sve niže i niže uzraste. Vi sad imate ozbiljna nasilja među decom koja imaju 10, 11 godina“, upozorila je Tanja Ignjatović.

Ozbiljni institucionalni problemi

Dan borbe protiv nasilja nad ženama, koji se danas obeležava, Srbija je dočekala sa poražavajućim bilansom – ove godine zabeleženo je 17 ubistava žena, svaka peta devojčica u Srbiji doživela je nasilje, a od toga 74 odsto njih nisu imale poverenje da o tome govore institucijama i porodici. Ignjatović kaže da sve to znači da sistem očigledno ne odgovora na pravi način.

"Žene moraju da imaju poverenje da će institucije reagovati i da će onda, kada prijavljuju, dobiti dobru reakciju. Odluka da se prijavi nasilje, da se izađe iz nasilja, čini situaciju bezbednosno rizičnijom nego dok se trpi to nasilje unutar porodice. Mi za ovu godinu imamo nešto manji broj ubijenih žena nego što je to bilo prethodnih godina, ali zato imamo dva puta veći broj ubijenih žena koje su prethodno prijavljivale nasilje, što znači da su institucije znale za to nasilje i nisu dobro procenile rizike. Među njima su i neki učinioci ubistva koji su prethodno bili kažnjavani za nasilje u porodici, čak i za ubistvo. Procena rizika i pravljene bezbednosnog plana je ozbiljan problem institucija“, navodi sagovornica Markera.

Prema njenim rečima, žene očekuju da se s pažnjom pristupi njihovoj priči i njihovoj prijavi.

"A vi to nećete dobiti na svakom mestu od svakog službenika. Dakle, dosta se bagateliše to što one prijavljuju, naročito kada prijavljuju niže forme nasilja, kao da niže ne može da eskalira i da sutra dovede i do ubistva. Druga stvar je kada one dobiju ovu kratkoročnu zaštitu - hitne mere 48 sati, plus produžene mere 30 dana - to je samo period da se napravi ozbiljan bezbednosni plan i plan dugoročne podrške. E, to nam nedostaje. Dakle, ti individualni planovi koji se rade su prilično prazni. Stručnjaci i stručnjakinje koji rade u centrima za socijalni rad će vam reći da tu zapravo ništa ne piše. Ili piše - pratiti naredna dva meseca. To je zato što zapravo imamo već godinama, a možda i čitavu deceniju, jedno potpuno zanemarivanje podrške za žrtve porodičnog nasilja“, ističe Tanja Ignjatović.

Ključni - bezbednost i dugoročna podrška

Objašnjava da ta podrška podrazumeva besplatnu pravnu pomoć, psihološku i materijalnu pomoć, zatim pomoć u zapošljavanju i rešavanju stambene situacije, te brige o deci.

"Dakle, čitav niz različitih mera - na prvom mestu bezbednost, a iza toga podrška koja ne može da se završi u mesec dana. Mi nemamo te vrste podrške. Mi to imamo na papirima, u nekim zakonima, u Nacionalnoj strategiji koja od 2021. godine nije imala nijedan akcioni plan i nikada usvojeni budžet, što znači da nijedna mera, nijedna aktivnost planirane podrške ili prevencije nikada nisu realizovani. Kad vi to godinama ne realizujete onda nemate ni poverenje žrtava, niti sistem koji može da odgovori potrebama žena. Dakle, jedno je pitanje bezbednosti, a drugo je pitanje dugoročne podrške“, navela je gošća „Markera“.

Govoreći o navodima resorne ministarke i predsednika Srbije da te vrste nasilja ima manje nego ranije, ali da se o njemu danas više priča, Ignjatović je kazala da ne zna gde su oni našli te podatke, imajući u vidu da Srbija nema centralnu evidenciju prijava nasilja.

"Nemamo evidenciju koja bi povezala prijave koje stignu u policiju, centar za socijalni rad, tužilaštvo i sud. Trebalo je da imamo od 2017. godine, ali još uvek nije napravljena. Mi nemamo za prošlu godinu izveštaj Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, ne znam šta je uzrok, ali jedan od mogućih uzroka jeste jedan loš administrativni sistem koji je uveden u vreme prethodne ministarke, a koji zapravo ne može da obradi te podatke. Dakle, što se tiče prijave događaja nasilja, oni se nisu smanjivali od 2019. godine. To je 28.400 događaja 2019. godine i 28.600 događaja prošle godine. Ništa se nije smanjilo, imamo jednu stagnaciju, ali istina je da više pričamo o tome, da se priča mnogo preko društvenih mreža“, dodaje.

Izostanak preventivnih mera

Na pitanje šta se dešava sa prevencijom u toj oblasti, da li se samo priča o nasilju kad se dogodi neka nova žrtva i šta bi trebalo da se uradi kako bi se problem prevenirao, ona je istakla važnost prevencije u obrazovnom sistemu – od vrtića do fakulteta.

"Mi nemamo nikakve preventivne mere, prevenciju ne mogu da rade nevladine organizacije preko projekata u tri, četiri, pet gradova. Prevencija je jedan sistemski rad koji podrazumeva da državne škole imaju ozbiljne programe i da obezbede resurse za nastavnike. Nastavnici ne znaju dovoljno, nisu oni dovoljno kompetentni da bi se bavili prevencijom nasilja - i to svih vrsta nasilja - a njega ima baš svih vrsta u školama, ne samo vršnjačkog, nego i ovog što zovemo rodno - zasnovno nasilje. Nema tih programa. A mi smo ove godine, odlukom Ustavnog suda, zapravo zaustavili primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji je, između ostalog, regulisao i pitanje rodne ravnopravnosti u obrazovnom sistemu, u školskim programima, u udžbenicima, edukativnim materijalima, obrazovanju nastavnika...  Sve je to zaustavljeno, a pitanje je koliko je na tome rađeno od 2021. kad je Zakon usvojen. Činjenica je da ovo društvo, po svim indikatorima, pokazuje da se suštinski i sistemski ne bavi ovom temom“, zaključila je psihološkinja Autonomnog ženskog centra Tanja Ignjatović.

Izvor: Insajder