Igre olimpijske, poruke političke: Kako su svetske prilike uticale na najveće sportsko dešavanje

Tokom antičkih perioda primirja ratovi su obustavljani, vojskama je zabranjeno da prete Igrama, pravni sporovi su zaustavljeni, a smrtne kazne zabranjene. Današnje Igre su velika pozornica  i mnogi ne propuštaju priliku da ogromnoj publici prezentuju ne samo svoje sportske veštine već i druge ideje. Političari često prednjače u tome. Da nije tako ne bi na otvaranje Igara u Parizu doputovalo 85 svetskih lidera i 15 predsednika međunarodnih organizacija među kojima i generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš, predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard, predsednik Evropskog Saveta Šarl Mišel.

Olimpijske igre u Parizu: Simbol nade u svetu punom izazova

Dok se svet suočava sa brojnim krizama - od sukoba u Ukrajini i Pojasu Gaze preko klimatskih promena, rastuće socijalne nejednakosti, globalne migracije i humanitarnih kriza pa do drugih političkih izazova - Olimpijske igre u Parizu predstavljaju jedinstvenu priliku za promovisanje mira i zajedništva. Igre dobijaju sve više na značaju, ne samo kao najveći sportski događaj na svetu, već i kao velika pozornica za izražavanje političkih stavova i poruka državnika, verskih lidera i samih sportista kako na borilištima tako i van njih.

Jedna od najznačajnih tema uoči Olimpijskih igara jeste svakako sukob između Ukrajine i Rusije. Mnogi svetski lideri, uključujući i generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, Antonija Gutereša, pozvali su na prekid neprijateljstava i rešavanje konflikta mirnim putem.

Pored njega, na prekid vatre i uspostavljanje Olimpijskog mira, pozvali su i nemački kancelar Olaf Šolc, francuski predsednik Emanuel Makron, kao i sada već bivši britanski premijer Riši Sunak, ali i verski lideri - papa Franja, patrijarh Ekumenske patrijaršije Bartolomej I i Dalaj Lama.

U fokusu državnika je i sukob u Pojasu Gaze gde je nekoliko svetskih lidera i organizacija iskoristilo priliku da pred  Igre pozove na prekid vatre. Među njima su visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj, kao i generalni sekretar Arapske lige Ahmed Aboul Gheit, koji su apelovali na sve strane da prekinu nasilje i pronađu mirno rešenje tokom trajanja Igara.

Pitanje učešća sportista iz Rusije i Belorusije izazvalo je mnogo kontroverzi. MOK je konstantno suočen sa pritiscima da zabrani ili ograniči učešće ovih zemalja zbog njihove umešanosti u sukob u Ukrajini. Međutim predsednik MOK-a, Tomas Bah, istakao je da sportisti ne smeju biti kažnjavani za postupke svojih vlada. 

"Naša misija je da ujedinimo svet kroz sport. Sportisti iz Rusije i Belorusije biće dobrodošli, ali pod neutralnom zastavom“, rekao je Bah.

Gostujući u emisiji Insajder Intervju, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Božidar Maljković istakao je da je njemu na Zimskim olimpijskim igrama u Seulu bilo čudno da gleda sportiste iz Rusije u neutralnim bojama, koji su sami pevali njihovu himnu. 

Kada je reč o izraelskim sportistima oni se  suočavaju sa drugačijim vrstama pritisaka. Sigurnosne pretnje i politički pritisci iz određenih zemalja doveli su do pojačanih mera bezbednosti za izraelske sportiste. Mnogi sportisti koriste Olimpijske igre da pošalju poruku da se zalažu za ljudska prava, socijalnu pravdu i zaštitu životne sredine. 

Tako na primer, američka atletičarka Alison Feliks, poznata po svojim stavovima o rodnoj ravnopravnosti i pravima majki u sportu, najavila je da će koristiti Igre kao priliku da skrene pažnju na ove važne teme. 

"Olimpijske igre su više od sporta. One su prilika da se borimo za bolji svet“, rekla je Feliks.

Britanska gimnastičarka Maks Vitlok, poznata po svom zalaganju za brigu o mentalnom zdravlju, planira da tokom Olimpijskih igara promoviše inicijative koje podržavaju sportiste u borbi protiv mentalnih problema. 

Japanska teniserka Naomi Osaka, koja je često govorila o rasnoj nepravdi i društvenoj nejednakosti, najavila je da će svoj nastup posvetiti tome da podstakne globalni dijalog o ovim pitanjima. 

"Sport ima moć da inspiriše promene. Želim da iskoristim ovu priliku da podržim borbu protiv rasizma i promovišem jednakost za sve“, izjavila je Osaka.

Mnogi sportisti takođe ističu važnost obrazovanja i osnaživanja mladih. Tako je kenijski atletičar Eliud Kipčoge, svetski poznat po svojim neverovatnim maratonima, najavio je da će u Parizu promovisati inicijative koje podržavaju obrazovanje i sportske programe za mlade. 

"Verujem da obrazovanje i sport mogu promeniti živote. Olimpijske igre su prilika da inspirišemo mlade da slede svoje snove“, rekao je Kipčoge.

Odlaganje, inovacije i društvena pravda: Olimpijske igre u Tokiju 2021

Olimpijske igre u Tokiju 2021. godine su prve Igre u modernoj istoriji koje su odložene. Originalno su bile zakazane za leto 2020. godine, ali su zbog pandemije kovica odložene za godinu dana. Ipak, Igre u Japanu su održane pod nazivom "Tokio 2020" uprkos tome što su održane 2021. godine.

Pandemija je dodatno skrenula pažnju na važnost mentalnog zdravlja, posebno među sportistima koji su se suočili sa ogromnim pritiscima.

Pa je tako Keleb Dresel, američki plivač, naglasio važnost mentalnog zdravlja tokom igara. 

"Želim da svi znaju da je u redu tražiti pomoć i da je mentalno zdravlje prioritet. Olimpijske igre su prilika da podignemo svest o ovoj važnoj temi", istako je Dresel.

Pored pandemije koja je izaziva globalne zdravstvene i ekonomske poteškoće svet se suočavao i sa klimatskim promenama koje su postajale sve evidentnije kroz učestale prirodne katastrofe. 

Klimatska aktivistkinja Greta Tunberg dodatno je pojačala ove pozive, naglašavajući  "sportisti se bore za medalje, ali mi se svi zajedno moramo boriti za našu planetu. Klimatske promene su najveći izazov našeg vremena i moramo hitno delovati."

Tokom Igara u Tokiju 2021. godine, sportisti su aktivno koristili svoj uticaj i da bi skrenuli pažnju na važna društvena pitanja. 

Naomi Osaka, japanska teniserka, nosila je maske sa imenima žrtava policijske brutalnosti kao znak podrške pokretu Black Lives Matter. Njen gest nije bio samo simboličan. Osaka je otvoreno govorila o važnosti borbe protiv rasizma i nepravde, ističući da sportisti imaju odgovornost da podstiču društvene promene.

Simon Bajls, američka gimnastičarka, takođe je izrazila podršku pokretu "Black Lives Matter" podižući pesnicu tokom takmičenja. Bajls je istakla da sport ne sme biti izolovan od stvarnosti, već da ima potencijal da pokreće važne društvene dijaloge i donosi pozitivne promene.

Takođe, ovaj period obeležili su i politički sukobi u Siriji i Jemenu, protesti za ljudska prava u Hong Kongu kao i rastuće tenzije između SAD-a i Kine. Ipak, sportisti su kroz svoje gestove i izjave, ponovo potvrdili svoju ulogu kao glasnici globalnih vrednosti i pozitivnih društvenih promena.

Svetski lideri poput Angele Merkel, bivše kancelarke Nemačke, iskoristila je Olimpijske igre da pozove na mir i saradnju: "Olimpijske igre su prilika da pokažemo snagu zajedništva i solidarnosti u ovim teškim vremenima. Moramo iskoristiti ovu priliku za dijalog i saradnju kako bismo rešili globalne probleme". Isto je učinio bivši premijer Velike Britanije Boris Džonson. Apeli su, ipak, otišli u vetar. Svet posle njih nije postao nimalo bezbednije mesto.

Ove specifične Igre će ostati upamćene i po upotrebi napredne tehnologije i održivih praksi. Organizatori su se trudili da igre budu ekološki što prihvatljivije, uključujući reciklirane medalje napravljene od starih elektronskih uređaja i kartonske krevete za sportiste. Pored toga, igre su bile prve koje su koristile vodonik kao izvor energije za olimpijski plamen i neka vozila.

I tema rodne ravnopravnosti bila je u žiži u Tokiju. Bilo je mnogo diskusija o jednakosti nagrada, uslovima za treniranje i medijskoj pokrivenosti ženskih sportova. Igre su postavile rekord u broju učesnica, čineći ih jednim od najinkluzivnijih do sada. Alison Feliks, američka atletičarka, osvojila je svoju 11. olimpijsku medalju, postavši najuspešnija atletičarka u istoriji Olimpijskih igara, što je dodatno skrenulo pažnju na pitanje ravnopravnosti u sportu. 

Rio 2016: Svet ujedinjen u borbi protiv rasizma, dopinga i ekoloških problema

Olimpijske igre u Rio de Žaneiru 2016. godine bile su prve Igre koje su održane u Južnoj Americi, ali su takođe bile obeležene i nizom globalnih političkih, ekonomskih i društvenih problema. Održavalne su u turbulentnom vremenu, s brojnim krizama širom sveta. Poruke državnika, verskih lidera i sportista odražavale su ove izazove i pozivale na mir, solidarnost i zajedničko rešavanje problema.

Jedan od ključnih globalnih problema pred Olimpijske igre u Riju bila je ekonomska kriza koja je zahvatila zemlje širom sveta. Brazil kao domaćin Igara bio je pogođen ozbiljnom recesijom, visokim stopama nezaposlenosti i političkim skandalima. Korupcijski skandal poznat kao "Operacija Lava Jato" uključivao je mnoge visoke političare i poslovne ljude, što je dodatno pogoršalo političku situaciju u toj zemlji.

Na globalnom nivou mnoge zemlje su se borile sa ekonomskim posledicama finansijske krize još iz 2008, koja je dovela do smanjenja ekonomskog rasta i povećanja nezaposlenosti u mnogim delovima sveta.

Svet se suočavao i sa izbegličkom krizom izazvanom sukobima na Bliskom istoku, posebno u Siriji. Milioni ljudi su bili prisiljeni da napuste svoje domove, tražeći utočište u Evropi i drugim delovima sveta.

Upravo te godine 2016. predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta Tomas Bah stvorio je izbeglički tim , kao simbol nade za sve izbeglice širom sveta, bez potrebe da budu asimilovani u nečiju reprezentaciju ili da im se uskrati učešće zbog činjenice da je njihova zemlja u ratu. Od tada je tim izbeglica postao sve brojniji i ove godine Parizu će biti najveći do sada - imaće 37 sporttista koji se takmiče u 12 sportova.

U svetlu globalnih terorističkih pretnji, bezbednost je bila glavna briga tokom Olimpijskih igara., ali su i klimatske promene i ekološka pitanja bila u fokusu pred i tokom trajanja Igara. Brazil je, kao zemlja domaćin, bio pod pritiskom da obezbedi održivost i ekološku odgovornost tokom igara. Olimpijski park u Riju, izgrađen na degradiranom zemljištu, bio je primer pokušaja da se održe ekološki standardi.

Tokom Olimpijskih igara u Riju, mnogi sportisti su koristili svoj uticaj da se zalažu za socijalnu pravdu i ljudska prava - od podrške pokretu Black Lives Matter do zalaganja za rodnu ravnopravnost.

Olimpijske igre u Rio de Ženeiru 2016. godine bile su prekretnica u kojoj su sportisti svojim gestovima i izjavama podigli svest o važnim društvenim i političkim pitanjima. 

Američka plivačica Lili King postala je glas javnog protesta protiv dopinga u sportu. Njeno suprotstavljanje bilo je usmereno protiv ruske plivačice Julije Efimove, koja je ranije bila suspendovana zbog dopinga. Efimova je bila očišćena za takmičenje u Rio de Janeiru nakon što je dobila poslednji čas žalbu protiv zabrane, ali Kingova nije krila svoje nezadovoljstvo njenim prisustvom na takmičenju. Tokom polufinalne trke na 100 metara prsno, Kingova je gestikulirala prstom "ne, ne" dok je gledala Efimovu kako slavi. Kasnije je izjavila da je važno da se takmičari bore pošteno i da doping predstavlja izdaju olimpijskih ideala​.

Timoti Vanga, američki stono-teniser, takođe je bio aktivan u izražavanju solidarnosti sa borcima za ljudska prava. Nosio je zastavu Sjedinjenih Američkih Država na ceremoniji otvaranja igara, što je simbolizovalo podršku za prava manjina i jednakost. Njegov gest je naglasio važnost univerzalnih ljudskih prava i borbe protiv diskriminacije.

London 2012: Jedinstvo i otpornost u vremenu Arapskog proleća i ekonomske nesigurnosti

Olimpijske igre u Londonu 2012. godine su se održavale u vreme kada je svet bio suočen sa ekonomskom krizom, političkim sukobima, pitanjima ljudskih prava i ekološkim izazovima.

Jedan od ključnih problema pred Olimpijske Igre bila je ekonomska kriza koja je započela 2008. Kriza je uzrokovala visoku stopu nezaposlenosti, pad ekonomskog rasta i povećala socijalne nejednakosti širom sveta. Britanska ekonomija nije bila izuzetak, suočavajući se sa značajnim izazovima dok je pripremala igru.

Politički sukobi i pitanja ljudskih prava takođe su bila u fokusu pred Olimpijske igre. Arapsko proleće, serija protesta i revolucija u arapskom svetu, dovelo je do značajnih promena u mnogim zemljama Bliskog istoka i severne Afrike. Ovi događaji su izazvali globalne rasprave o demokratiji i ljudskim pravima.

"Sport ima moć da inspiriše promene i ujedini ljude. Olimpijske igre su prilika da podsetimo svet na važnost socijalne pravde i jednakosti za sve", istakao je Muhamad Junus, dobitnik Nobelove nagrade za mir.

Peking 2008: Od ekonomskog uspona Kine do globalnih poziva za ljudska prava

Olimpijske igre u Pekingu 2008. bile su jedan od najiščekivanijih sportskih događaja, ali su se održavale u vreme značajnih globalnih problema i političkih tenzija. Igre su bile prilika za kinesku vladu da pokaže svoju ekonomsku moć i kulturnu raskoš, ali su takođe bile obeležene kritikama zbog kršenja ljudskih prava i političkih sukoba. 

Jedan od glavnih problema pred Igre bila su pitanja ljudskih prava u Kini. Međunarodna zajednica je bila zabrinuta zbog represije nad disidentima, cenzure medija i situacije u Tibetu. Progon Falun Gong praktikanta i zabrane protestnih aktivnosti dodatno su povećali tenzije.

"Pozivam kinesku vladu da iskoristi Olimpijske igre kao priliku za unapređenje ljudskih prava i sloboda. Olimpijski duh treba da inspiriše mir i dijalog među narodima", rekoa je tada Dalaj Lama, duhovni vođa Tibeta.

Tokom 2008. godine, svet je bio pogođen brojnim političkim sukobima. Rat u Iraku i Avganistanu, kao i tenzije između Rusije i Gruzije, bile su među glavnim problemima. Olimpijske igre su bile prilika za pozivanje na mir i dijalog.

Sportisti su takođe iskoristili svoj uticaj tokom Olimpijskih igara da se zalažu za mir i rešavanje globalnih problema. Njihove poruke su često odražavale težnje za jedinstvom i socijalnom pravdom.

"Olimpijske igre su prilika da pokažemo svetu šta možemo postići kada smo ujedinjeni. Sport ima moć da inspiriše promene i promoviše mir", rekao je Majkl Felps, američki plivač.

Srbija je na ovimi igrama učestvovala drugi put pod tim imenom nakon 96 godina.

Atina 2004: Svet ujedinjen u borbi za mir i socijalnu pravdu

Olimpijske igre u Atini 2004. bile su povratak igara na mesto gde su započele pre više od dva milenijuma. I dok su se oči sveta fokusirale na sportska takmičenja, globalni problemi i političke tenzije nisu bili zanemareni. Ključni izazovi uključivali su ratove, terorističke pretnje, ekonomske poteškoće i pitanja ljudskih prava.

Tri godine nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, svet je i dalje bio pod jakim uticajem borbe protiv globalnog terorizma. Ratovi u Iraku i Avganistanu intenzivno su se vodili, a pretnje od terorističkih napada bile su visoke. Olimpijske igre u Atini su bile prve nakon ovih događaja, što je izazvalo povećane mere bezbednosti.

"Olimpijske igre u Atini simbolizuju mir i jedinstvo. U ovom trenutku globalnih pretnji, moramo stajati zajedno protiv terorizma i promovisati mir i sigurnost za sve", Džordž Buš, predsednik Sjedinjenih Američkih Država.

Ratovi u Iraku i Avganistanu su dominirali globalnim vestima pred Olimpijske igre 2004. godine. Invazija na Irak 2003. godine izazvala je široku međunarodnu kontroverzu i proteste širom sveta. Rat u Avganistanu je takođe bio u punom jeku, sa ciljem borbe protiv talibana i Al-Kaide.

Sportisti su takođe iskoristili svoju platformu tokom Olimpijskih igara da se zalažu za mir, jednakost i rešavanje globalnih problema. Njihove poruke su često odražavale težnje za socijalnom pravdom i globalnim jedinstvom.

"Sport je most koji povezuje ljude različitih kultura i nacija. Olimpijske igre su prilika da zajedno radimo na boljem i pravednijem svetu", Keti Friman, austra.

Srbija i Crna Gora učestvovala je prvi put pod tim imenom .

Sidnej 2000: Trijumf nade i prijateljstva u vremenu globalnih promena

Olimpijske igre u Sidneju 2000. godine bile su prilika da svet proslavi sportska dostignuća, ali su se takođe održavale u kontekstu brojnih globalnih problema i političkih tenzija.

Krajem 1990-ih, svetska ekonomija je bila u tranziciji. Azijska finansijska kriza 1997. imala je dugotrajne efekte, posebno u istočnoj Aziji, dok su se mnoge zemlje borile sa ekonomskim oporavkom. Globalizacija je donela brze promene, stvarajući ekonomske prilike, ali i izazove.

Takođe i pitanja ljudskih prava i socijalne pravde postala su centralna tema globalnih diskursa. Sukobi u bivšoj Jugoslaviji, genocid u Ruandi i trajna borba za prava manjina širom sveta stavljali su ljudska prava u fokus međunarodne zajednice.

"Olimpijske igre simbolizuju mogućnost da se svet ujedini u miru i prijateljstvu. Ova prilika treba da nas podseti na važnost poštovanja ljudskih prava i borbe protiv nepravde", Nelson Mandela, bivši predsednik Južne Afrike.

Sportisti su takođe iskoristili svoju platformu tokom Olimpijskih igara da se zalažu za mir, jednakost i rešavanje globalnih problema. 

"Sport ima moć da ujedini ljude na način na koji malo šta drugo može. Olimpijske igre su simbol nade i mogućnosti za bolje sutra,", Muhamed Ali, bivši američki bokser.

A te igre, zaista su bile simbol nade za sportiste zemlje podeljene 38.paralelom - tokom ceremonije otvaranja, delegacije Južne i Severne Koreje  zajedno su koračale stadionom stadionom, pod istom zastavom. To su bile prve Olimpijske igre na kojima su dve podeljene zemlje hodale jedna pored druge.

Učestvovao je rekordan broj zemalja, njih 199, a jedina članica MOK koja nije učestvovala bio je Avganistan, čiji nastup je zabranio tadašnji avganistanski talibanski režim iz verskih razloga.

Od ratova do globalnog jedinstva: Ključni momenti Olimpijskih igara u 20. veku

Atlanta 1996. 

Igre u Atalanti održane su u doba tenzija  i regionalnih konflikata u svetu Važnost Olimpijskih igara u Atlanti bila je u njihovoj ulozi u promociji međunarodnog mira i saradnje, dok su se sportisti trudili da prenesu poruke olimpijskog duha i jedinstva.

Na samim igrama, jedan od najupečatljivijih trenutaka bio je gest američke gimnastičarke Keri Strag, koja je uprkos povredi završila preskok i osvojila zlatnu medalju za svoju ekipu. Ovaj čin hrabrosti i istrajnosti simbolizovao je snagu volje i odlučnosti sportista na najvećoj svetskoj sportskoj sceni.

Barselona 1992.

Prve Olimpijske igre posle završetka Hladnog rata održane su 1992 u Barseloni što je doprinelo većoj globalnoj saradnji i otvaranju novih horizonta za međunarodni sport.  

Prvi put od 1964. na Igrama učestvuje Nemačka i to s ekipom u kojoj su sportisti "obe" Nemačke (DR Nemačka prestala je da postoji). Na Igrama su učestovali i sportisti Južne Afrike posle 32 godine, jer su zbog aparthejda koju je vodila njihova vlada bili van olimpijskog pokreta. Debitovale su Slovenija i Hrvatska, dok su sportisti iz Srbije i Crna Gora nastupili samo u pojedinačnim sportovima zbog sankcija UN-a zbog jugoslovenskih ratova.

Igre u Barseloni će ostati upamćene i po tome što se takmičio Ujedinjeni tim sastavljen od dvanaest bivših sovjetskih republika koje su odlučile da nastupe zajedno. Tim je završio kao prvi na tabeli po broju osvojenih medalja, nadmašivši dugogodišnjeg rivala, Sjedinjene Američke Države. Ujedinjeni tim se pojavio samo još jednom, na Zimskim olimpijskim igrama 1992. godine.

Barselona 1992. godine su bile simbol ponovnog ujedinjenja sporta nakon pada Berlinskog zida. Ove Igre su okupile sportiste iz više od 170 zemalja. 

Seul 1988.

Globalne tenzije i politička rivalstva između Istoka i Zapada, posebno između Sjedinjenih Američkih Država i Sovjetskog Saveza pratili su i ove Igre koje su se odvijale tokom završnog perioda Hladnog rata, što je uticalo na atmosferu takmičenja i političku pozadinu.

Jedan od najupečatljivijih momenata bio je nastup Bena Džonsona, kanadskog sprintera, koji je pobedio u trci na 100 metara ali je kasnije diskvalifikovan zbog dopinga. Ovaj incident ukazao je na ozbiljne izazove u borbi protiv dopinga i moralne dileme koje prate vrhunski sport.

Los Anđeles 1984. 

Igre u Los Anđelesu 1984. obeležio je bojkotom Sovjetskog Saveza kome se pridružilo još 18 zemalja istočnog bloka (svi sem Rumunije)  kao odgovor na američki bojkot prethodnih Igara u Moskvi 1980. godine. Ove Igre su se odvijale u atmosferi političkih tenzija između dve supersile, što je uticalo na učešće i atmosferu na samim Igrama.

Jedan od najznačajnijih trenutaka bio je povratak Britanke Džoane Džekson, koja se nakon porođaja vratila atletici i osvojila zlatnu medalju u trci na 400 metara. Njen trijumf simbolizovao je snagu i izdržljivost sportista u borbi za postizanje vrhunskih sportskih dostignuća.

Moskva 1980.

Političke kontroverze i globalne napetosti, posebno zbog američkog bojkota Igara kao odgovor na sovjetsku invaziju Afganistana pratio je Igre u Moskvi. Ove Održane su u atmosferi međunarodne izolacije i političkog sukoba između Istoka i Zapada.

Jedan od najupečatljivijih trenutaka bio je trijumf gimnastičarke Nađe Komaneči iz Rumunije, koja je osvojila više zlatnih medalja i postavila standarde u gimnastici koji su i danas neuhvatljivi. Njeni perfektni skokovi na gredi i prizemlju su bili inspiracija celom svetu, dok su Igre same simbolizovale uprkos političkim nevoljama globalni duh sporta.

Montreal 1976. 

Većina afričkih zemalja bojkotovala je Olimpijske igre u Montrealu 1976. godine kao protest protiv prisustva Novog Zelanda, koji je imao sportske veze sa Južnom Afrikom tokom aparthejda. Ovaj bojkot je skrenuo pažnju na globalnu borbu protiv rasne diskriminacije

Ove igre će biti zapamćene i po održavanju prvoh Paraolimpijskih igara. Iako su nadmetanja paraolimpijaca održana i u Rimu 1960, odlukom generalne skupštine Međunarodne sportske organizacije invalida ISOD od Montreala se Paraolimpijske igre više ne održavaju zasebno svake godine, nego u sklopu Olimpijskih igara multiinvalida.  

Minhen 1972. 

Igre 1972 najviše su zapamćene po tragediji  - palestinska teroristička organizacija "Crni septembar" otela je i ubila 11 izraelskih sportista. Ovaj tragični događaj duboko je uticao na globalnu zajednicu i doveo do značajnih promena u bezbednosnim merama na Olimpijskim igrama.

Meksiko 1968. 

Na olimpijskoj sceni 1968. debitovali su samostalno sportisti DR Nemačke (dotad su bili u zajedničkoj ekipi sa SR Nemačkom).

Jedan od najpoznatijih trenutaka u istoriji Olimpijskih igara dogodio se 1968. godine kada su američki atletičari Tomi Smit i Džon Karlos podigli pesnice u crnim rukavicama na podijumu kao znak protesta protiv rasne diskriminacije u Sjedinjenim Američkim Državama. Ovaj čin je postao ikona borbe za građanska prava.

Rim 1960. 

Malo je poznato da je “Večni grad”, trebalo da bude domaćin Olimpijskih igara 1908. godine. Međutim, italijanska vlada je zbog erupcije vulkana Vezuv 1906. godine odlučila da odustane od organizacije. Pola veka kasnije, opet su izabrani za domaćina. 

Bile su to prve Igre koje su prenošene uživo na televiziji širom Evrope, čime su postale globalni događaj i omogućile političarima i sportistima da šalju svoje poruke širem auditorijumu.

Igre u Rimu su bile poslednje igre na kojima je učestvovala ekipa Južnoafričke Republike pre zabrane koja je usledila zbog politike aparthejda. Toj državi je učešće ponovo dozvoljen 1992. godine.

Ove igre obeležio je i Abebe Bikila iz Etiopije koji je pobedio u maratonu trčeći bos, što je izazvalo veliko interesovanje i predstavljalo simbol afričkog ponosa i otpornosti, posebno u kontekstu dekolonizacije Afrike koja je bila u punom zamahu.

Po ukupnom broju medalja sportisti SSSR-a su potvrdili svoju premoć, osvojivši pri tome više od četvrtine ukupno dodeljenih zlatnih medalja.

Melburn 1956. 

Olimpijske igre u Melburnu 1956. godine obeležene su brojnim političkim bojkotima. 

Egipat, Irak i Liban bojkotovali su igre zbog Sueckog sukoba, dok su Holandija, Španija i Švajcarska bojkotovale igre zbog sovjetske invazije na Mađarsku.

Na olimpijsku pozornicu prvi put su se dve Nemačke takmičile u zajedničkoj ekipi jer je DR Nemačka primljena 1954. godine u MOK pod tim uslovom, a tek 1968.  stekla je pravo na sopstvenu ekipu. Ubrzo su sportisti DR Nemačke stali uz rame sa SAD i SSSR i tako je bilo sve do pada Berlinskog zida i Igara u Barseloni na kojima nastupa ekipa ujedinjene Nemačke.

Helsinki 1952. 

Olimpijske igre u Helsinkiju 1952. godine bile su prve igre na kojima je Sovjetski Savez učestvovao posle Drugog svetskog rata, što je označilo početak intenzivne sportske konkurencije između Istoka i Zapada tokom Hladnog rata. 

London 1948.  

Olimpijske igre u Londonu 1948. godine bile su prve igre posle Drugog svetskog rata. 

Bile su poznate kao "Igre obnovljenja" i obeležile su povratak globalnog sportskog takmičenja posle šestogodišnjeg rata. Nemačka i Japan nisu pozvani da učestvuju zbog svoje uloge u ratu. 

Prvi put zlatnu medalju na Igrama osvojila je jedna crna olimpijka. Bila je to Afro-amerikanka Alisa Koučmen iz Albanija u Džordžiji, koja je osvojila prvo mesto u skoku uvis (1,68 m)

Berlin 1936.  

Berlin 1936. godine su bile jedne od najkontroverznijih Olimpijskih igara u istoriji, održane pod nacističkim režimom Adolfa Hitlera. Igre su bile iskorišćene kao propagandaški alat nacističke Nemačke, što je izazvalo međunarodne kontroverze i bojkot nekih zemalja.

Jedan od najupečatljivijih trenutaka bio je trijumf Džesija Ovensa, afroameričkog sprintera, koji je osvojio četiri zlatne medalje u trkama na 100 metara, 200 metara, skoku u dalj i štafeti 4x100 metara. Njegov uspeh suprotstavio se nacističkom rasizmu i dokazao nadmoćnost sporta nad političkim predrasudama.

Los Anđelos 1932.

Olimpijske igre u Los Anđelesu 1932. godine održane su tokom velike ekonomske depresije, što je uticalo na manji broj učesnika. 

Ipak, Igre su bile prilika za SAD da demonstriraju svoj nacionalni ponos i otpornost kroz spektakularne ceremonije otvaranja i zatvaranja. Igre su naglašavale poruke međunarodnog mira i jedinstva, iako su postojale političke tenzije, posebno zbog rastućih fašističkih režima u Italiji i Nemačkoj. 

Uprkos ekonomskim teškoćama, Los Anđeles je iskoristio Igre za izgradnju moderne sportske infrastrukture, poput Olimpijskog stadiona. Sportisti su posmatrani kao ambasadori svojih zemalja, prenoseći poruke prijateljstva i mira. Igre su bile značajan međunarodni događaj koji je istakao kulturni i sportski kapacitet SAD.

Amsterdam 1928.  

Olimpijske igre u Amsterdamu 1928. godine bile su prve igre na kojima su žene mogle da se takmiče u atletici. Ovo je bio značajan korak ka rodnoj ravnopravnosti u sportu.

Pariz 1924. 

Pariz 1924. godine su bile prve Olimpijske igre posle Prvog svetskog rata i bile su simbol obnove svetskog mira kroz sport. Ove Igre su bile prekretnica za moderni Olimpijski pokret, sa uvođenjem novih sportova poput zimskih sportova u program.

Jedan od najznačajnijih trenutaka bio je povratak švedskog strelca Oskara Sveningsena, koji je osvojio šest zlatnih medalja u streljaštvu. Njegov uspeh je naglasio švedsku dominaciju u sportu tog vremena i podstakao internacionalnu konkurenciju.

Antverpen 1920. 

Igre u Antverpenu 1920. su bile održane posle završetka Prvog svetskog rata i bile su posvećene žrtvama rata. 

Igre su okupile sportiste iz više od 29 zemalja i bile su simbol obnove i mira među nacijama. Ovo su bile prve Igre ma kojima su sportisti polagali Olimpijsku zakletvu​

Stokholm 1912. 

Igre u Stokholmu 1912. bile su prve Olimpijske igre u Skandinaviji i odvijale su se u godinama neposredno pre Prvog svetskog rata, u vreme političkih rivalstava i napetosti u Evropi, koje su kasnije dovele do globalnog sukoba.

Jedan od najupečatljivijih trenutaka bio je trijumf Džimija Torpa, američkog atletičara, koji je osvojio šest zlatnih medalja u atletici. Njegovi rezultati su postavili standarde u sportu i inspirisali generacije sportista u godinama koje su usledile.

Izvor. Insajder