Inflacija ne posustaje, građani sve teže podnose poskupljenja (VIDEO)
Tokom 2020-te čekali smo pik pandemije, a ove godine verovatno će biti pik inflacije, koji se čeka mesecima. Kada će cene početi da padaju, pitanje je koje zanima sve građane. Statistika pokazuje da su tokom decembra najviše poskupeli stvari za kuću, struja, gas i voda. Međutim, gotovo da nema oblasti u kojoj nije zabeleženo poskupljenje u poslednjih pola godine.
Inflacija se već tri meseca održava na nivou od 15,1%, a pad inflacije očekuje se u naredna dva meseca.
Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije Bojan Stanić rekao je da se može dogoditi da se do kraja januara nastavi rast stope inflacije, ali da bi od febraura inflacija trebalo da počne da pada.
"U prvim mesecima ove godine, januar i februar - može doći dalje do blagog rasta stope, ali negde do 16%, dakle moguće je da to do kraja januara opet bude blago povećanje, ali činjenica je da imamo pozitivne signale iz SAD i EU jer je tamo inflacija značajno pala. Pošto se tamo inflacija prvo pojavila, red je da tamo prvo krene i da usporava, pošto su ti sistemi više uključeni u međunarodne ekonomske tokove. Samim tim sličan scenario se očekuje i u Srbiji", rekao je Stanić.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su u proteklih godinu dana najviše poskupeli energenti - ugalj, drva i pelet, i to 50%. Građane posebno pogađa poskupljenje osnovnih namirnica. Mleko, sir i jaja sada su skuplji za čak 40%. Znatno su poskupeli i meso, riba i voće, po 20%, gotovo koliko i povrće. Kako je i najavljeno, računi za struju od ovog meseca veći su za 8%, a oni koji koriste gas plaćaće ga 11% više.
Hrana i energenti su najveća, ali ne i jedina poskupljenja. Polisa obaveznog osiguranja od januara je veća od 12 do 15%. Poskupela je i putarina, za 9%. To znači da sada, na primer, za deonicu puta od Beograda do Niša, umesto 890 dinara, plaćamo 970.
Plate u javnom sektoru i penzije povećane su ovog meseca oko 12%, međutim primanja sve teže prate troškove života. Minimalna zarada u Srbiji, koja sada iznosi oko 40 000 dinara, nije dovoljna da pokrije minimalnu potrošačku korpu koja, prema poslednjim podacima Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine, za oktobar prošle godine, iznosi više od 47 000 dinara.
"Bez obzira što je u poslednjih 5-6 godina značajno porasla plata u Srbiji, ona je i dalje značajno ispod proseka Evropske unije i ono što je bitno da bi se taj negativan demografski trend koji u Srbiji postoji i koji je najveći rizik održivosti naše privrede, da bi se njegov negativan uticaj smanjio i preokrenuo u pozitivan, potrebno je raditi na poboljšanju životnog standarda u Srbiji. To nije samo povećanje zarade nego i niz drugih faktora koji utiču na život. To je i ekologija, zdravstvena zaštita, bolji uslovi za obrazovanje, i naravno vladavina prava", objasnio je Stanić.
Prema poslednjim podacima Eurostata, godišnja prosečna zarada u Evropskoj uniji iznosi 33 500 evra. Od zemalja u okruženju, najveću platu ima Slovenija, oko 28 700 eura dok u Srbiji, prema podacima za 2021. godinu, godišnja bruto zarada iznosi oko 9 200 evra. Drugim rečima, za jednu godišnju zaradu građanina Slovenije, stanovnik Srbije radi tri godine.
Izvor: Insajder