Informacije od javnog značaja u Srbiji (VIDEO)
Podaci o radu, procedurama, rukovodiocima, prihodima, javnim nabavkama - sve te informacije su organi vlasti, javna preduzeća, ustanove, organizacije i privredna društva koja su osnovana odlukom države u obavezi da učine dostupnim preko informatora, na sajtu poverenika za informacije od javnog značaja. Iako je krajnji rok za to bio 17. novembar, gotovo polovina onih koje Zakon na to obavezuje, nisu izradili informatore. Među dostupnim informatorima, nemali je broj onih koji ne sadrže sve Zakonom propisane podatke.
Zlatko Petrović iz kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja rekao je da je obaveza svakog organa vlasti da unese tačne i ažurne podatke.
"Obaveza svakog organa vlasti je da unese tačne i ažurne podatke i da te podatke vremenom ažurira, apdejtuje. Činjenica jeste da mnogi organi vlasti nisu uneli potpune podatke, ali sa druge strane poverenik u situaciji kada imate preko 6000 organa vlasti koji popunjavaju svoje informatore nije imao kapacitete da isprati sadržinu svakog od tih objavljenih informatora", rekao je on.
U slučaju onih koji informatore uopšte nisu objavili, Zakon propisuje da poverenik protiv rukovodioca tih državnih organa, preduzeća ili ustanova podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Zaprećena kazna je između 20.000 i 100.000 dinara. Za sada, prekršajnih prijava nema. Umesto toga, iz kancelarije Poverenika stižu apeli da se Zakon poštuje.
Petrović dodaje da "u ovom trenutku još uvek nisu inicirani ovi prekršajni postupci".
"Poverenik još uvek analizira stanje i još jednom apelujemo na organe vlasti koji to nisu uradili da i po isteku ovog zakonskog roka to urade, bez odlaganja", navodi on.
Uz objedinjene informatore o radu organa vlasti, javnih ustanova i preduzeća - novi zakon je davanjem mogućnosti povereniku da pokreće prekršajne postupke i izriče novčane kazne trebalo da stane na put ćutanju uprave i neizvršavanju rešenja poverenika.
Dina Đorđević CINS kaže da Zakon suštinski nije doveo ni do kakvih promena.
"Jedina razlika je da će sada za razliku od ranije institucije da odgovore tako što će da vas odbiju, ranije su ćutale. Za razliku od ranije, poverenik danas u mnogo većoj meri donosi rešenja koja nas vraćaju institucijama da one ponovo odlučuju i onda mi imamo situaciju gde vas je jedna institucija odbila, poverenik vas vrati na nju i ona vas opet odbije i vi ste u jednom začaranom krugu. Tako da će na papiru da se možda kaže da zakon funkcioniše i da svi odgovaraju ali mi ustvari nemamo informacije, i mi i građani", rekla je Đorđević.
Pomaka nema ni u slučajevima kada Poverenik po žalbi građana I novinara donese rešenje kojim se nalaže organima vlasti da dostave tražene informacije. Iako iz Kancelarije poverenika navode da je do sada podneto stotinak prekršajnih naloga – procenat izvršenja poverenikovih rešenja za sada je na istom nivou kao i prethodnih godina
Zlatko Petrović iz kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja rekao je da statistika govori da je negde do novembra meseca ispunjenost zakonskih rešenja, postupanje po rešenjima poverenika bila negde oko blizu 65 odsto što je negde otprilike godišnji prosek.
Nepostupanje po zahtevima građana ili rešenjima Poverenika samo su deo price o netransparentnosti u radu onih koje građani biraju i finansiraju.
Tako se, na primer, brojni ugovori za izgradnju infrastrukturnih projekata vredni desetine i stotine miliona evra realizuju na osnovu međudržavnih ugovora, što znači da ne podležu domaćim zakonima, pa ni Zakonu o dostupnosti informacijama od javnog značaja.
Izvor: Insajder