Insajder Debata: Ćemalović - Držanje Službenog lista 15 dana u fioci je "šibicarska tehnika" (VIDEO)

"Doprinos Ustavnog suda procesu demokratizacije u Srbiji je minimalan, baš zbog toga što oni ne razumeju šta je njihova uloga. Ono što naš Ustavni sud nikada nije prihvatio u ovom takozvanom periodu tranzicije je ta uloga "veto igrača" u političkoj utakmici. Ustavni sud je uvek imao tu kalkulantsku strategiju, a u politički osetljivim slučajevima on je čekao da se politička situacija razbistri pa onda donosio odluke ili uopšte nije donosio odluke“, ocenila je profesorka ustavnog prava Univerziteta union Violeta Beširević.

Rokovi se odnose samo na one koji podnose prigovore i žalbe, i ne postoje za Ustavni sud, podsećaju gosti Debate.

"Ustavni sud može da postane ono, kako ga mnogi nazivaju – zaustavni sud. Nije dužan da reaguje u određenim rokovima. Može da reaguje u trenutku kada to postane irelevantno, da ne reaguje uopšte i da se ne desi savršeno ništa. Ukoliko bude odsustva reakcije u razumnom roku, ili da kažu da nije bilo nepravilnosti, onda je jasno da ne živimo u uređenoj pravnoj državi“, upozorava dr Uroš Ćemalović.

On je oštro kritikovao i objavljivanje rezultata beogradskih izbora u Službenom listu Grada Beograda 15 dana nakon datuma na koji je datiran (3. januar). 

"Službeni list Grada Beograda br.2 je izašao 5. januara, a broj 1 nije. Apsolutno je, ne samo pravno nego suštinski fascinantno da mi imamo rezultate objavljene na jednom medijskom događaju, a da nemamo u Službenom glasniku. Oni koji su podneli prigovore (u takvim okolnostima) su u situaciji da im Ustavni sud kaže – u redu, a na šta se žalite? Gde je taj Službeni glasnik Grada Beograda? Ili, u suprotnom čekajući da se Glasnik odnekud pojavi, onda (taj koji je podneo prigovore) pada u docnju od 15 dana. Ta tehnika je, verujte, ja nemam drugu reč do – šibicarska“, smatra Ćemalović.

Profesorka Beširević kaže da se ona u svojoj praksi do sada nije susrela sa time da neko "drži u fioci" Službeni list.

"Prema našem Ustavu, i prema Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda – ne postoje tajni propisi. Propis mora da bude objavljen. Sa antidatiranjem se još uvek nisam srela u praksi“, rekla je ona.

U osvrtu na jučerašnju diskusiju u Evropskom parlamentu na temu izbora u Srbiji, dr Jelena Lončar, vanredna profesorka Fakulteta političkih nauka navela je da "nije ni jedna rezolucija snažnija od zainteresovanosti građana naše zemlje za ono što se dogodilo na izborima“.

"Iscrpljivanje pravnih sredstava nije kraj, ukoliko pritisak javnosti bude dovoljno jak, ukoliko on bude povezan i sa rezolucijom EP, ja mislim da će međunarodna zajednica drugačije da reaguje ukoliko poruke iz Srbije, poruke građana Srbije budu takve da pokažu da mi ne pristajemo na ovo i da mi ovo ne želimo. Mi ne možemo da odustanemo ni od naših institucija, pa ni od Ustavnog suda Srbije jer ako mu se ne obraćamo to znači da smo od njega digli ruke“, upozorava dr Lončar.

Sagovornici Suzane Trninić saglasni i u oceni da nema nikakvih dilema da li bi opozicioni predstavnici trebalo da prihvate mandate u Skupštini Srbije. Oni podsećaju na propise ustavnog prava koji jasno kažu da nakon verifikacije mandata svako ima pravo da na njega, ako to želi, podnese ostavku. Ne prihvatanje mandata u ovom momentu nije opcija koju treba razmatrati, poručuju.

Izvor: Insajder