Insajder debata: Evropa će platiti ceh sukoba u Ukrajini

„Situacija je dosta komplikovana, i ekonomski, politički, bezbednosno, iz svih uglova, posledice će biti dugotrajne”, smatra predsednik ITM grupe Toplica Spasojević. On pojašnjava i da su najvažnije institucije stvorene nakon Drugog svetskog rata sada ugrožene:  “(Vidite) MMF, Svetsku banku, dolar kao rezervnu valutu, sada se to opasno zadrmalo i moguće da će se uspostaviti potpuno novi poredak, i bezbednosni i monetarni, da možda dolar neće biti rezervna valuta i to će imati dugoročnije posledice. Naravno, ovo se sve prenosi i na naš region, na Balkan, a mi smo inače ranjivi”. 

Procena Toplice Spasojevića je da će iz sadašnje situacije najviše izgubiti Evropa: „Najveći gubitnik će biti Evropa, a u okviru Evrope male zemlje, a mi smo jedna od tih malih zemalja. Mi smo dosta i vezani za Rusiju trgovinom, ali mislim da će i Rusija da ima velike posledice, jer njoj je najveći parner EU, i uvozni i izvozni."

Stabilizacija tektonskih promena

Viši naučni saradnik Ekonomskog instututa Ivan Nikolić takođe Evropu vidi kao najviše pogođenu aktuelnom krizom, a smatra da će tako i ostati: „Pre svega će biti najviše pogođene zemlje koje su vezane energetski za Rusiju, a onda i zemlje koje ne mogu da u kratkom roku pronađu alternative. Pre svega pitanje je kako će zemlje odgovoriti na izazove koji su nastali i bili primetni već tokom pandemije”, precizirajući da se to odnosi pre svega na značajan rast javnog duga, kao i korporativnog duga. Upozorio je da prolazi vreme “jeftinog kapitala”: „Ulazimo u period kada će kapital biti sve skuplji i taj dug će se teško finansirati. (...) Male zemlje će imati i imaju problem sa stabilnošću svoje valute. Nikolić je sa gledaocima Debate podelio i, kako je rekao, ekskluzivnu vest: „Prva nedelja od početka sukoba svaki dan konstantno ove nedelje da NBS nije intervenisala na deviznom tržištu, što je sjajna vest. Dakle, možda smo sada ušli u jedan period stabilizacije i prihvatili ovu okolnost koja nas je zadesila nepovoljno, kao jedno stanje s kojim moramo da se suočimo. Sada nema više onih paničnih navala na menjačnice, kao što smo imali privih dana”, ukazao je Nikolić. 

Bivši ambasador u EU Duško Lopandić dešavanja vidi kao “tektonske promene”.”(Ovo je) potres koji u suštini menja stanje u Evropi. Sećamo se onog starog slogana - “Evropa će biti ujedinjena u miru, demokratiji i slobodi” - niti je ujedinjena, niti je u miru sad i pitanje je kako će dalje da se razvijaju stvari, tako da  suštinski koncept EU u stvari, koji je koncept jedne  jako intenzivne, integrisane saradnje jedne mašine za pregovaranje, jer se svaki problem može rešiti kroz razne pregovore, da nema primene sile… To je odavno rečeno da je nezamislivo da između zemalja EU bude rata. Sve je to donekle dovedeno u pitanje zato što smo mi sada u Evropi u jednom ratu koji može i da se proširi”. 

Najnovije istraživanje agencije Ipsos pokazalo je da je prvi put u istoriji nedvosmislena većina građana Srbije protiv ulaska Srbije u EU, a razlog za to su pritisci koje Srbija trpi od EU, a odnose se na uvođenje sankcija Rusiji. „Treba da imamo u vidu koliko će sve ovo trajati. Dakle, ono što je najveći problem ovog rata, po meni, jeste lom bezbednosnog sistema u Evropi i jedan sukob koji, čini mi se, da će biti generacijski. Dakle, vraćamo se u neki novi Hladni rat ili poluvrući rat i pitanje je ustvari dugoročnije malo, ne samo sutra, nego i za par meseci i za nekoliko godina, gde ćemo mi kao zemlja biti, s koje strane”, prokomentarisao je Lopandić.

U celoj situaciji, Lopandić Amerikance vidi kao dominantne, baš kao što je to bila situacija u kojoj je Evropa bila posle ‘45. - ‘46.godine: „Suštinski, niko nije siguran za bezbednost bez Amerikanaca u Evropi. Dakle, oni su neprikosnoveni - oni imaju baze, oni imaju nuklearno oružje, (...) Američki vojni budžet je 10 puta veći od ruskog, a 3 - 4 puta veći od kineskog. Lopandić je uočio i da ćemo imati jedan fenomen militarizacije, apsolutno svuda u svetu, a posebno u Evropi.   

Ekonomski odnosi sa Rusijom zapravo već dugo stagniraju

Nikolić zaključuje da će se odnosi sa Rusijom i nakon svega ovoga nastaviti, ali dodaje: „Nisu oni bili bogznakako razvijeni ni pre ovog sukoba, čak su, da budemo iskreni, bili na silaznoj putanji godinama unazad. (...) Mi u suštini imamo jednu stagnaciju koja je na silaznom nivou u ekonomskih odnosima sa Rusijom. Čak su oni prošle godine izašli iz našeg bankarskog sistema, ne kod nas, nego u celom regionu”.  

Nikolić trenutno kao najveći problem ovog konflikta vidi zastoj u prilivu stranih direktnih investicija. „To je ono što vuče našu ekonomiju prethodnih godina, to je ono što zapošljava novu radnu snagu, to je ono što podiže izvoz, nema drugog izvora. Znači, generator naše privredne dinamike je taj strani faktor, odnosno te kompanije koje su došle prethodnih godina”, zaključio je viši naučni saradnik Ekonomskog instituta.  

„Prošle godine je bilo 3,9 milijardi investicija iz EU, pretprošle su investicije bile 3 milijarde, s druge strane Rusi nisu mnogo zainteresovani za naše tržište, generalno, tvrdi Toplica Spasojević:„Najviše mogu da zarade na svom tržištu, plivaju ko “riba u vodi “ na tom tržištu, a ako investiraju negde, onda investiraju na Zapad ili u Ameriku, i tu se pozicioniraju”.   

Bivši ambasador u EU, Duško Lopandić sankcije koje bi Srbija mogla da eventualno uvede Rusiji ocenio je pitanjem simbolike, a ne suštinskog značaja: „Pitanje da li ćemo uvesti ili nećemo uvesti sankcije u praksi ništa ne znači ni za Rusiju, ni za Evropsku uniju. Dakle, ovde smo nege između praktične politike i neke simbolike, pitanja vrednosti… Mislim da je u politici i međunarodnim odnosima taj simbolički aspekt dosta bitan, posebno kad se radi o EU”, podvukao je.   

Srbija bi u celom ovom kontekstu mogla da plati cenu kao i svi drugi, rekao je Ivan Nikolić. Po njegovom sudu doći će do usporavanja, ali se još ne zna kolikog: „Svi će platiti tu cenu, nema evopske zemlje koja će zabeležiti onaj rast s kojim je ušla u ovu godinu. Mi smo tu gde jesmo i, kao i svi, trpićemo loše stanje, ali, kao što je predsednik rekao onomad - izgleda će opet biti takmičenje ko će biti bolji u najlošijem, odnosno da u lošem budemo najbolji”, zaključio je Nikolić. 

Toplica Spasojević je rekao da krizu treba da iskoristimo tako što moramo da se prilagodimo: „Ono što će najviše da nedostaje u neposrednoj budućnosti su sunce, solar, vetar i hidro. To nismo koristili do sada, velika je šteta napravljena što u poslednjih 20 - 30 godina nismo nijednu veliku hidrocentralu napavili. Imamo šanse da to prevaziđemo, sa solarima na krovovima i da napravimo nešto dobro za zdravlje”, zaključio je uz dodatak da poljoprivreda takođe treba da se razvija, baš kao i IT sektor koji bi se primenio u poljoprivredi.